Svi smo krivi za neke male Amazonije: Male stvari koje čuvaju planetu

0
Foto Profimedia

Čitav svet se – s razlogom, i to dobrim, istina – potresao što gore “pluća planete” (sintagma koja bi valjda trebalo da ilustruje ozbiljnost situacije u Brazilu i razmere krize izazvane klimatskim promenama), ali Amazon čak i nije najdrastičnija — a još manje jedina – posledica globalnog zagrevanja.

Možda nismo Islanđani da sahranjujemo glečere i daleko smo od razvijenih evropskih zemalja na zapadu koje su borbu protiv klimatskih promena podigle na viši nivo, možda su električni automobili još uvek naučna fantastika za Srbe (nešto kao leteći) i za nas je, zaista, longshot da izbegavamo avione i letove na udaljene destinacije čime se Amerikanci bave, jer je za nas letenje avionom često luksuz koji i ne možemo da sebi priuštimo, možda je nebulozno i da pričamo o tome da bi pokojnike trebalo da sahranjujemo u biorazgradive kovčege, kad još nismo naučili da recikliramo, ali je pre svega važno da osvestimo da sve – apsolutno sve – što radimo ili ne radimo ima uticaja na ovu planetu. Apsolutno sve.

Teško je percipirati klimatske promene kao posledicu sopstvenog ponašanja jer smo mi mali, efekti koje proizvedemo su mikroskopski i večito se vodimo logikom – e, ako moje jedno tuširanje upropasti svet, nek bude apokalipsa, ali su klimatolozi pronašli način da vam dokažu da grešite: učešće koje svako od nas uzima u emisiji štetnih gasova uzrokuje patnju ili smrt najmanje dvoje ljudi u budućnosti. To praktično znači da će neko na Madagaskaru gladovati ili u najboljem slučaju jesti čorbu od pepela zato što ste čitav život proveli ne misleći o količini papira koji bacite, količini vode koju protraćite niti količini električne energije koju ste mogli da uštedite.

Možda ne možete da lično ugasite požar u Amazoniji niti lično sprečite da se glečer otopi, ali posredno vrlo imate moć. To su male stvari koje svakodnevno radimo i koje bi bilo relativno lako izbeći, a koje na širem planu i u perspektivi čine dobro planeti.

Beograd bi trebalo da, kako je najavljeno, od januara naredne godine zabrani upotrebu plastičnih kesa u gradu, i iako kaskamo za Evropom koja je odavno shvatila da su količine plastike u kojima nosimo namirnice i druge potrepštine abnormalno velike, a da se pritom vrlo lako mogu izbeći, za nas je u teoriji najveći problem supstitucija plastičnih kesa ili neka adekvatna i ekološki prihvatljiva zamena.

Srbija, naravno, nema dovoljno para da proizvodi papirne kese koje se razgrađuju, naročito za one od lana, šećera ili kukuruza (ko će reći Srbinu da od kukuruza, umesto da njime hrani stoku, zamislite, treba da pravi biorazgradive kese!), kako bi se izbegla seča šuma za repromaterijal. Zato je ovo pravo vreme da nabavite — ceger! Muškarci češće pružaju otpor, ali je istina da klimatske promene ne znaju za pol niti ih je briga što je neku muškarčinu blam da nosi platnenu torbu iz prodavnice: da bi se proizveo kilogram polietilena od kojih se prave plastične kese, u atmosferu se ispusti dva kilograma ugljen-dioksida, a sirovina od koje se on proizvodi je nafta. Sledeće je da čitav svet zabrani plastične slamčice, ali da isto tako blagovremeno pronađe alternativu papirnim cevčicama.

Nema potrebe da uzmete papirić na bankomatu, osim ukoliko vam nije neophodan da biste pravdali novac. Da je to nekome zaista potrebno, valjda one kante za papiriće ispod bankomata ne bi uvek bile pune istih tih zgužvanih izveštaja.

Takođe, ne koristite štampač ukoliko to zaista nije neophodno. Neverovatna je stvar da prosvetni radnici još uvek dovlače u učionice kopirane odlomke iz knjiga i nekakve vežbe, kao da je preteško zapisati sve u svesku, a još je veći paradoks da se na doslovno svakom ćošku društveno odgovornih kompanija koje se ponose kontejnerima za reciklažu i sortiranje otpada nalaze fotokopir mašine. Sada je i sve račune moguće platiti onlajn, bez ikakvih papirnih uplatnica i priznanica (da ne govorimo o tome koliko je jednostavnije i lakše, bez čekanja u redovima).

Mali korak za vas, ali veliki za čovečanstvo je i ekološki osvešćeno tuširanje. Najprostije rečeno: zaustavite vodu dok se trljate. Potrošiti čitav bojler za jedno kupanje je više ugođaj nego što je zaista potrebno i ne budite lenji, pa vodu zaustavite i dok perete zube. Pokušajte, makar, za početak da tuširanje skratite za minut, čak biste i tako mogli da uštedite do 500 litara vode mesečno. (Pet minuta tuširanja je u energetskom smislu kao da ste ostavili svetlo da gori celih 14 sati. Zato je svaki minut pod tušem važan.)

Takođe, nije vam neophodan novi peškir svakog dana (osim ako njime niste doslovno ribali blato sa sebe, nego brisali čistu, sveže okupanu kožu). Ne uključujte mašinu ako nemate prljavog veša za pun bubanj. Izbegavajte ispiranje posuđa pre nego što ga stavite na pranje u mašinu; ako imate dobar deterdžent i relativno dobru mašinu, nešto ostataka hrane neće biti problem.

Zaštita životne sredine je win- win — ekološki prihvatljiva rešenja su gotovo po pravilu i ekonomičnija od konvencionalnih. Energetski efikasne sijalice uštedeće vam novac pored toga što su “zelenije”, a nije preveliki posao zameniti standarde LED diodama.

Struja se može štedeti i tako što ćete kompjuter potpuno ugasiti pred spavanje, ili kad vam već nije potreban, umesto da ga pošaljete u sleep. Gasite svetla u prostorijama u kojima nema nikoga. Takođe, ako putujete ili nećete biti u kući neko vreme, izvucite kablove iz struje pošto uređaji neretko troše i do 30 odsto energije koja im je inače potrebna samo zato što su uključeni u struju.

Ovo je leto na izmaku, ali će ih biti još i biće sve toplija, to je zagarantovano, ali se potrudite da razumno koristite klima-uređaj, što će vam takođe uštedeti novac. Nema potrebe da klima radi čitavog dana, niti da uređaj ostavljate kada niste u kući ili kancelariji kako bi prostorija bila rashlađena i kad sledeći put uđete u nju.

Na leto flaširana voda ide ko alva, valjda zato što je uvek hladna, ali ako razmislite, prenerazićete se koliko se plastičnih flašica odbaci na dnevnom nivou. Ako vam nije u redu da u istu flašicu sipate prečišćenu vodu i želite da u svakom slučaju izbegnete plastiku (a valjalo bi izbegavati bilo kakvu hranu i napitke iz plastičnih ambalaža, pa čak i konzervi), možda nije loše rešenje nabaviti nekakvu reusable bocu (kao one koje se nose u teretanu) koja čak i ne mora da bude plastična, a koju ćete nositi sa sobom.

Okeani su maltene bankrotirali, a pošto je ribolov uglavnom poguban po ekosistem mora, razvijene sredine vode računa o tome da se zagađivanje svede na minimum. Možda to znači da u vrhunskom restoranu morske hrane više nećete moći da pojedete nekakvu retku krabu, nego morski krastavac, i da će tart od tune zameniti salata od morske trave jer ona raste neverovatnom brzinom i njena upotreba je održiva, ali mislite o okeanima i kada bacate gajbe od piva. Isecite ih, jer će u većini slučajeva završiti u moru, a onda će neka beba foka zaglaviti njušku u nju i tako umreti od gladi.

A ono što svi znaju, a niko ne voli da čuje: jedite makar malo manje mesa. Niko ne traži da budete vegan, ali ne morate jesti krmenadle i vešalice baš svakog dana. Uzgoj stoke je i dalje jedna od najproblematičnijih stavki za životnu sredinu; troše se milijarde tona stočne hrane, milijarde galona vode i masovno se seku šume, a proizvodi se 130 puta više štetnih materija nego što svi ljudi na planeti zajedno proizvedu, da ne govorimo o životinjskom otpadu.

Korak dalje će, kada budemo naučili osnovne postavke, biti bojkot svih kompanija koje nisu eco friendly (kao i onih koje nisu cruelty free, ali to je druga priča), tada ćemo moći da razmišljamo o solarnim panelima i deterdžentima sa niskim udelom fosfata ili pošumljavanju, o tome da moramo da prestanemo da kupujemo toliko stvari, toliko svega (odeće, gedžeta, cveća, hrane, kupujemo toliko istih stvari koje smo prethodno bacili i smeća je toliko da naučnici razmišljaju kako da ga otpreme u svemir), o održivosti u širem smislu. Ne bacajte odeću, kad smo kod toga. Donirajte je jer, to je izvesno, postoji neko kome je ona potrebna i kome će koristiti.

Za početak uradite nešto sitno. I za početak će to biti dovoljno.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime