Povezujući se kroz društveno angažovane teme, četiri street art umetnika su ujedinili snage u kreiranju autentičnih umetničkih izraza – oslikavanje murala na beogradskim Silosima koji predstavljaju svet u kojem se aktivno bavimo zaštitom životne sredine, gde je obrazovanje dostupno svima, gde imamo adekvatnu podršku javnog zdravlja, a kultura je sastavni deo svih nas. Za pokretanje promena u društvu udruživanje je važan princip, pa je tako ovaj projekat nastao saradnjom međunarodne kompanije A1 Srbija i neprofitne organizacije Gaia pokret.
Razvijajući inovativni vizuelni prikaz sveta u kojem se aktivno bave raznovrsnim temama od društvenog značaja, mladi muralisti su napravili korak dalje ne samo u umetničkom domenu, već i na polju aktivizma. Na temu ekologije razgovaramo sa mladom umetnicom Janom Danilović, koja kaže da je glavnu inspiraciju pronašla u Dunavu delom zato što se sami Silosi nalaze nadomak ove najveće evropske reke, delom zato što je briga za vodu jedna od gorućih tema u svetu.
Koje su vrednosti koje si ovim muralom u Silosima želela da istakneš? Zašto baš ekologija?
U spektru tema koje je trebalo ilustrovati, ekologija mi je odmah delovala privlačno; zbog pozicije objekta koji je trebalo oslikati – na samom Dunavu, a onda i zbog toga što sam i ranije učestvovala u projektima koji teže podizanju ekološke svesti i jer mi je sama tema, na ličnom nivou, bliska. Ono što sam kroz ovaj rad potencirala je neraskidivost veze nas (ljudi) sa životnom sredinom iz koje proizilazi i individualna odgovornost svakoga od nas za životnu sredinu – vazduh koji dišemo, vodu koju pijemo, zemlju iz koje potiče naša hrana.
Kako izgleda tvoj Svet kakav želiš i za koji se boriš?
On je pre svega zasnovan na solidarnosti i odgovornosti. Ovaj mural je u izvesnom smislu eksperiment u tom pravcu – sasvim različiti ljudi tesno sarađuju, imajući u svakom trenutku svest o potrebama i ambicijama ostalih, neugrožavajući ih, podržavajući se međusobno zajedno mogu da čine ogromnu, raznoliku skladnu celinu.
Za razliku od svojih kolega, ti se potpisuješ svojim imenom i prezimenom, što je veoma neuobičajeno za street art umetnike? Ko je Jana u današnjem svetu ulične umetnosti?
Razlog za odsustvo mog alter-ega ili street name-a, rekla bih, leži u mom odbijanju da se odlučim kom od, kod nas još uvek duboko podeljenih svetova – ulične umetnosti i murala sa jedne strane ili formalne umetničke scene, pripadam. Kako sam na ulicu „izašla“ iz ove druge, činilo mi se (i još uvek mi se čini) da je podeljenost tih svetova besmislica, pa sam naprosto počela da delujem u oba, na isti način i pod istim imenom. Na nekom drugom nivou, meni nije bila privlačna mistifikacija street artista kao anonimnog i misterioznog, a kako u našem podneblju nije postojala prejaka praktična potreba za skrivanjem identiteta – to nisam ni radila.
Nisam sigurna da bilo ko precizno ili objektivno može da sagleda svoju ulogu u tako širokom kontekstu, ali mi se čini da sam deo grupe žena, uličnih umetnica i muralistkinja koje postepeno zauzimaju prostor na sceni koji im pripada, te koje su se (u regionalnim okvirima) najzad izborile za okolnosti koje im dopuštaju da svoje ambicije i na kraju krajeva potencijale, prikažu na način i u okolnostima u kojima to što su žene prestaje da se posmatra kao vrsta hendikepa.
Fotografije: Lazar Todorović
