Šta se dešava kada unesemo previše kofeina?

Kofein je aktivni sastojak nekih od omiljenih pića i ima snažan efekat na ljudski organizam. On se nalazi u kafi, čaju, energetskim pićima, kao i mnogim bezalkoholnim pićima. Većini ljudi čak i mala količina kofeina može da aktivira mozak i telo kada se osećaju usporeno.

Nedavno je jednoj američkoj kompaniji koja proizvodi limunadu oduzeta licenca zbog optužbi da se u njoj nalazi veoma visok nivo kofeina, uprkos tome što je navodno taj nivo u okviru preporučenog dnevnog unosa. To je pokrenulo pitanja o tome koliko kofeina je previše za organizam i da li je važno odakle se on dobija. Pored toga što veliki broj studija tvrdi da neka pića sa kofeinom imaju prednosti za zdravlje, i dalje postoje neke nesigurnosti u vezi sa načinom njihovog konzumiranja, prenosi BBC.

Kako kofein utiče na organizam?

Na mnoge ključne funkcije u organizmu utiče adenozin – hemikalija koja se prirodno stvara u telu čoveka i čija je funkcija da smanji aktivnosti organizma na kraju dana.

„Adenozin je jedna od prirodno proizvedenih supstanci u telu koja izaziva smanjenje aktivnosti u različitim organima koji su pod stresom ili kojima je potrebno smanjenje potražnje za energijom“, kaže Kenet Džejkobson, šef odeljenja za molekularno prepoznavanje u Nacionalnom institutu za dijabetes, probavne i bubrežne bolesti u SAD.

Receptori za adenozin reaguju na promenjljive nivoe ove supstance i šalju ćelijama komande da smanje nivo aktivnosti. Kada konzumiramo kofein, on se brzo apsorbuje u naš krvotok, gde nadmašuje nivo adenozina, sprečavajući ga da se poveže sa receptorima i da obavlja svoju funkciju. Zbog ovoga konzumiranje kofeina čini čoveka budnijim.

„Kofein takođe može povećati nivoe drugih neurotransmitera, kao što su dopamin i adrenalin, koji stimulišu rad mozga“, navodi Demijan Bejli, profesor fiziologije na Univerzitetu Južnog Velsa u Velikoj Britaniji.

Zdravstvene prednosti kofeina

Postoji ogroman broj dokaza o uticaju kofeina na naše zdravlje – posebno kada je kafa u pitanju, kao jedan od najvećih izvora kofeina u ishrani većine ljudi.

Tokom ispitivanja sprovedenog 2017. godine, u kojem je analizirano više od 200 meta-analiza, otkriveno je da ispijanje tri do četiri šoljice kafe dnevno češće donosi benefite, nego štetu po zdravlje. One studije koje objašnjavaju štetne efekte zapravo govore o ljudima koji pored kafe konzumiraju i cigarete.

Jedna studija, koja je testirala oko 19 hiljada ljudi, otkrila je da kod osoba sa visokim krivnim pritiskom, ispijanje više od dve šoljice kafe dnevno dovodi do povećanog rizika od smrti. Kod onih osoba sa normalnim krvnim pritiskom to ipak nije slučaj.

Naučnici kažu da, iako umereno konzumiranje kafe može da smanji rizik od smrti, visokog krvnog pritiska i srčane slabosti, nije utvrđen jasan uticaj kada je u pitanju rizik od koronarne bolesti srca.

Studije su pokazale da kafa takođe može pozitivno da utiče i na fizičku aktivnost čoveka. Jedno istraživanje o amaterskim biciklistima utvrdilo je da kafa može da poboljša fizičke performanse do 1,7 odsto. Kofein takođe smanjuje rizik od nekoliko oblika raka, srčanih bolesti i dijabetesa tipa 2.

Utvrđeno je da kafa, za razliku od čaja, štiti od depresije, kao i to da sprečava starenje mozga, kaže Džejkobson.

„Sam kofein i drugi snažniji, sintetički molekuli slični kofeinu, klinički su proučavani i pokazali su se korisnim kod ljudi sa neurodegenerativnim bolestima, uključujući Alchajmerovu bolest“, dodaje on.

Objašnjenje je u tome što kofein poboljšava protok krvi u mozgu, ali to takođe može da izazove glavobolje. S tim u vezi kofein predstavlja faktor rizika za pojavu migrene.

Da li se sav kofein stvara podjednako?

Pored kafe i čaj je poznat po tome što sadrži kofein. U crnom i zelenom čaju postoji velika koncentracija kofeina, navodi profesor Bejli. Pokazalo se da određene vrste čajeva mogu da imaju korisnije efekte po zdravlje. Jedna studija koja je pratila više od pola miliona ljudi koji konzumiraju kafu tokom dve decenije, utvrdila je da među onima koji piju filter kafu postoji niža stopa arterijskih bolesti i smrti u odnosu na one koji ne piju kafu ili piju nefiltriranu kafu. Naučnici zaključuju da je uzrok u kofeinu.

U prvoj poznatoj studiji koja je istraživala zamenu kafe čajem, naučnici su otkrili da postoji potencijalna dobrobit po zdravlje u toj zameni. Došli su do zaključka da su muškarci koji su konzumirali kofein iz kafe imali najmanji rizik od smrti, kao i žene koje su pile samo kafu ili čak 40 odsto čaja, dok su oni koji su pili više čaja od kafe imali povećan rizik od smrti.

Energetska pića za razliku od kafe sadrže veću količinu kofeina, između 75 mg i 160 mg, a neka čak i do 500 mg kofeina. Ova pića vrlo često sadrže i druge vrste stimulansa, zbog toga njihovo konzumiranje može da izazove oštećenja srca, kao što su aritmija i hipertenzija, ali i neurološke poremećaje kao što su napadi panike i moždani udari.

Pravo vreme za kofein

Bilo da se kofein konzumira zbog budnosti ili zbog izdržljivosti u teretani, doba dana nije bitno. Kofein pomaže mišićima da se snažnije kontrahuju i povećava toleranciju na umor. Neki istraživači preporučuju da se jutarnja kafa pije dva sata nakon buđenja, kako bi kofein imao jači efekat, dok drugi ovo osporavaju navodeći da nema valjanih dokaza koji bi to potvrdili.

Naučnici preporučuju da se poslednja doza kofeina uzima oko osam sati pre odlaska u krevet. „San je veoma važan za mozak, zato uvek odbijte kafu posle večernjeg obroka“, savetuje profesor Bejli.

Koliko kofeina je previše?

Evropska agencija za sigurnost hrane (EFSA) savetuje da se ne konzumira više od 400 mg kofeina dnevno. „Bolje je piti između 200 i 300 mg kafe dnevno, nego je ne piti uopšte“, kaže profesor Bejli.

Ipak, sve preporuke mogu biti besmislene kada se uzme u obzir da se ne zna koliko tačno kofeina ima u nekom piću.

„Lako je predozirati se kofeinom i znaćete kad se to desi, jer možete da osećate mučninu, anksioznost, razdražljivost i glavobolju“, dodaje Bejli.

Ali umereni unos, dve ili tri šoljice dnevno, ne izaziva ove nuspojave. Bejli savetuje da, ako ljudi žele da prestanu da konzumiraju kofein, urade to postepeno tj. da smanjuju količine kofeina tokom nekoliko dana, a ne da prekinu konzumiranje odjednom.

„Kofein je jedinstvena supstanca, jer je svuda dostupan i zbog toga ga treba konzumirati umereno“, kaže za kraj profesor Demijen Bejli.