Šta muškarca čini srećnim, ne, nije ono na šta ste prvo pomislili

Nikada lakše nije bilo postati srećan, a, ispostaviće se, previše je onih koji kada dostignu ono što žele, nastavljaju za daljom potragom

0
Foto Profimedia

Nema promenljivije krive od sreće. Kao neočekivani skok na berzi, poput optičke varke, ta labava linija prepuna smajlija i tužnića, ima neverovatnu putanju tokom života. Naljutiću sve lajfkoučeve ovog sveta, posebno one indoktrinirane knjigom “Tajna”, ali sreću ne možete da prizovete baš kako vam se ćefne. Možete da pokušavate, možete i da se trudite, ali čak i kad mislite da ste je prizvali, nije to bio splet vaših misli, već splet životnih okolnosti, akcija i emocija koje su dovele do onoga zbog čega se osećate ispunjeno.

Nikada lakše nije bilo postati srećan, a, ispostaviće se, previše je onih koji kada dostignu ono što žele, nastavljaju za daljom potragom.

Jedna od najdužih i najobimnijih studija u novijoj istoriji ticala se upravo sreće i startovala je na Harvardu tridesetih godina 20. veka. Kada su je započeli, naučnici sa Harvarda su 1938. godine malo mogli da predvide dokle će ih ta potraga odvesti. Zanimala ih je tajna života ispunjenog srećom, zdravljem i blagostanjem. Kako je bio u pitanju muški univerzitet, u početku je to bila samo priča o potrazi za srećom svakog muškarca (a onda su je proširili).

Dobili su više nego što su tražili. Među onima čiji su životi praćeni bili su i JFK i dugogodišnji urednik “Vašington posta” Ben Bredli. U početku ih je bilo 268, a onda je sve prošireno i na njihove muške potomke, jer je delovalo da rezultati mogu da budu neslućeni, pa se tako ono što je počelo kao studija o razvoju odraslih, pretvorilo u 75-godišnje ispitivanje onoga što ljude čini srećnima i zdravima. Na svake dve godine, ispitivali su ih, promatrali uspehe i neuspehe, ciljeve, sve što se menjalo, čak i ličnosti. “Tokom tridesetih godina su verovali da neke od tih (velikih) stvari prave veliku razliku u tome ko ste bili, kakvi ste bili, i gde je vaš nivo sreće bio. Ispostavilo se da te stvari ne prave veliku razliku.” I to je bio trenutak kada su počeli drugačije sve da posmatraju. Ono što je pak činilo razliku bili su odnosi sa drugima.

Svi prave grešku kada veruju da ključni životni momenti diktiraju vašu sreću i tugu toliko da svi stalno teže velikim stvarima u životu, ne bi li stalno bili na vrhu srećne skale. Postoje i oni koji pogaču grade “zrno po zrno”. Ali, kako se menja društvo, menjaju se i pogledi na svet, definicije i norme. Redefinišu se i očekivanja od oba pola, i možda su s pravom u prvom planu feminizam i različiti pokreti, ali da, menja se i definicija maskuliniteta, identitet muškarca, očekivanja od njega, u društvu, ali i ona lična. To očekivanje raste, i nije uvek srazmerno sa srećom koju muškarac može da oseća, naprotiv.


Za muškarca je najvažnije da bude ispunjen smislom i svrhom, a onda da to deli u dobrim odnosima sa drugim

Zato se i postavilo pitanje sreće: ne sreće čoveka, već sreće jednog muškarca.

Da bi usrećila svoje klijente, kompanija “Harry’s”, koja se bavi prodajom proizvoda za muškarce, u saradnji sa University College London i njihovim psihologom Džonom Barijem, izvela je jednu od najopsežnijih studija o muškarcima. Taj izveštaj iz prošle godine ispitivao je 5.000 muškaraca od 18 do 95 godina u Americi, uzimajući u obzir rasu, obrazovanje, seksualnu orijentaciju, vojnu službu i slično. Odgovarali su na pitanja o sreći, samopouzdanju, emocionalnoj stabilnosti, motivaciji, optimizmu i osećaju kontrole. Odgovarali su i na pitanja koliko su zadovoljni svojom karijerom, odnosima, novcem, ravnotežom između posla i privatnog života, fizičkim i mentalnim zdravljem, kao i vrednostima koje su im važne.

Rezultati su pokazali jasan trend: najjači prediktor sreće i blagostanja bilo je njihovo zadovoljstvo poslom, uz veliku ogradu – najjači prediktor zadovoljstva poslom javlja se kada muškarac oseća da utiče na uspeh svoje kompanije.

Na njihovo zadovoljstvo poslom utiče mnogo toga: da li muškarci osećaju da koriste svoj jedinstveni talenat na poslu, da li su okruženi prilikama i mogućnostima, koliko lako i često mogu da razgovaraju sa kolegama, da li je njihovo mišljenje vrednovano, i da li su inspirisani ljudima sa kojima sarađuju na poslu.

Ovi rezultati u potpunosti su se poklopili sa drugom “Harijevom” studijom, iz 2017. godine, i to na uzorku od 2.000 muškaraca u Britaniji, a koje je takođe vodio psiholog Bari, a koja je takođe pokazala da su sigurnost i zadovoljstvo poslom najjači prediktor pozitivnog načina razmišljanja kod muškaraca.

“Muškarci koji su visoko zadovoljni poslom verovatno će biti zadovoljni i drugim aspektima svoga života”, navodi se u studiji iz UK. “Muškarci na poslu verovatnije će se osećati kao svoj na svome. Sve drugo – zadovoljstvo kod kuće, u vezama i prijateljstvima – proističe iz toga da su muškarci zadovoljni na poslu.”

Odmah posle zadovoljstva poslom, ali na znatno nižem nivou, faktori koji utiču na sreću muškarca su njegovo fizičko i mentalno zdravlje, primanja, starost, i status veze.

Muškarci na poslu su muškarci “u miru”: sve ostalo izvire iz zadovoljavajućeg zaposlenja. Takvi muškarci, veoma zadovoljni poslom, optimistični su, srećni, motivisani, emocionalno stabilni.

Nisu muškarci jednodimenzionalni, naravno, niti su muškarci na pozicijama moći najsrećniji. I možda deluje da je ova studija u suprotnosti sa pomenutom Harvardovom, koja je trajala i preko 75 godina i pokazala da sreću, dugovečnost i blagostanje uslovljavaju odnosi sa prijateljima, porodicom i partnerom. Jer studija Harvarda tvrdi da će ti odnosi uticati na to da li će ljudi postajati zdraviji i srećniji, ili će upasti u usamljenost, koja vodi u bolest i mentalno opadanje.

Ali upravo to zadovoljstvo životom – a ova studija ne govori da muškarac treba da rinta da bi bio zadovoljan, već da se oseća uvaženim i ispunjenim zbog toga što može da iskaže sve svoje talente – taj trenutak osećaja korisnosti, znatno će popraviti sve ostale odnose. Takođe, 91 procenat oženjenih muškaraca ima normalne ili bolje nivoe na skali mentalne pozitivnosti, u poređenju sa 80 odsto neoženjenih muškaraca. Prijateljstvo je takođe jak faktor dobrobiti muškaraca, dok je druženje kroz sport i zdrava konkurencija isto tako bio pokazatelj dobrobiti muškaraca.

I tu dolazimo do ostalih faktora koje su naveli: fizičko i mentalno zdravlje, prihodi itd.

Za muškarca je najvažnije da bude ispunjen smislom i svrhom, a onda da to deli u dobrim odnosima sa drugima.

Istraživači kažu da, ako nas ova studija ičemu uči, to je da muškarci crpu sreću ne iz tradicionalnih pojmova moći i snage, već od obavljanja smislenog posla i osećaja da doprinose zajednici oko sebe. Važno je reći da se njihov život menja, a smisao života produbljuje, čak i kada dostignu desetu deceniju (da, dobro ste pročitali).

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime