Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrti širom sveta, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije. Iako ne znaju za pol, veća je verovatnoća da će muškarci imati kardiovaskularne bolesti nego žene, piše healthline. Međutim, nova istraživanja pokazuju da žene imaju dvostruko veće šanse za smrt nakon srčanog udara, nego muškarci.
„Postoji mnogo studija koje su pokazale loše rezultate kod žena nakon srčanog udara, a te razlike pripisujemo činjenici da znamo da su žene starije kada imaju srčani udar i da imaju više pridruženih bolesti. No, u ovoj studiji su se prilagodili tim faktorima i uporedili mlađe žene“, kaže kardiološkinja na NIU „Langone Heart“ dr Anais Hausvater, specijalizovana za zdravlje srca žena, koja nije bila uključena u studiju.
Studija predstavljena naučnom kongresu Evropskog kardiološkog društva na Heart Failure 2023, bila je retrospektivna opservaciona studija. Ona je obuhvatila 884 pacijenta prosečne starosti 62 godine. Dvadeset sedam posto su bile žene.
Povećan rizik od srčanog udara kod mlađih žena
Prethodne studije su otkrile da žene sa ST-elevacijom infarkta miokarda (STEMI) imaju lošiju prognozu tokom boravka u bolnici u poređenju sa muškarcima.
„STEMI je najrizičniji tip srčanog udara, gde je svaki minut bitan. Ovo je vrsta srčanog udara kada vodite pacijenta u laboratoriju za srčanu katedru. Svaki minut kašnjenja može doprineti lošijim ishodima“, navodi Hausvater.
Te studije pripisuju nalaze starijoj dobi i povećanom broju pridruženih oboljenja. Ova studija, međutim, upoređuje kratkoročne i dugoročne ishode nakon STEMI kod žena i muškaraca i razmatra da li su razlike u polu očigledne i kod žena u premenopauzi (55 godina i manje) i kod žena u postmenopauzi (preko 55 godina).
Ovo istraživanje pratilo je pacijente koji su primljeni sa STEMI i lečeni PCI (nehirurški postupak koji se koristi za lečenje blokada u koronarnoj arteriji; otvara sužene ili blokirane delove arterije, vraćajući dotok krvi u srce) u roku od 48 sati od pojave simptoma tokom petogodišnjeg perioda. Neželjeni ishodi su definisani kao 30-dnevni mortalitet od svih uzroka, petogodišnji mortalitet od svih uzroka i petogodišnji veliki neželjeni kardiovaskularni događaji (MACE).
Od onih koje su posmatrani, žene su imale višu stopu visokog krvnog pritiska, dijabetesa i prethodnog moždanog udara. Muškarci su češće pušači i imaju bolest koronarnih arterija.
Istraživači su uporedili rizik od neželjenih ishoda između žena i muškaraca nakon prilagođavanja na druge faktore kao što su dijabetes, visok holesterol, hipertenzija, koronarna arterijska bolest, srčana insuficijencija, hronična bolest bubrega, bolest perifernih arterija, moždani udar i porodična istorija.
Na 30-dnevnom nivou umrlo je 11,8 odsto žena u poređenju sa 4,6 odsto muškaraca. Za pet godina, 32,1 posto žena je umrlo u odnosu na 16,9 posto muškaraca, a 34,2 posto žena iskusilo je MACE u roku od pet godina, dok je 19,8 posto muškaraca iskusilo MACE.
Jedinstveni rizici od srčanih oboljenja za žene mogu dovesti do odlaganja nege
„Znamo da postoji neki zaštitni efekat estrogena i da žene u postmenopauzi imaju veći rizik. Međutim, u poslednjih 10 godina vidimo srčane udare među mlađim ženama, što je zabrinjavajuće. Mnogo toga verovatno ima veze sa činjenicom da postoje faktori rizika za srčana oboljenja jedinstveni među ženama koje su nedovoljno prepoznati“, objašnjava dr Hausvater.
Ona je rekla da ovi potencijalni faktori rizika mogu uključivati preuranjenu menopauzu, komplikacije u trudnoći, gestacijsku hipertenziju i prevremeni porođaj.
Sve to povećava rizik, ali ih lekari ne uzimaju u obzir, a žene ne znaju da su to faktori rizika za srčana oboljenja. Iz anketnih studija, prema rečima dr Hausvater, znamo da su žene manje svesne rizika od srčanih oboljenja.
Simptomi srčanog udara kod žena
Žene su često nedovoljno zastupljene u istraživanju kardiovaskularnih bolesti, prema podacima Američkog udruženja za srce. To dalje može dati nepotpunu sliku u razumevanju toga kako bolest utiče u zavisnoti od pola.
Prema podacima AHA (American Heart Association’s), neki faktori rizika za srčana oboljenja su specifični za žene, kao što su rizici povezani sa menopauzom i tretmane za rak dojke, a neki, kao što je depresija, nose drugačiji rizik od kardiovaskularnih bolesti kod žena nego kod muškaraca.
„Psihosocijalni stres je još jedan faktor rizika važan za žene. Povećan stres, depresija i anksioznost su faktor srčanih bolesti koji više pogađa žene “, kaže dr Hausvater.
Manje prepoznavanje simptoma srčanih bolesti može biti jedan od faktora koji doprinose nalazima ove studije. Povećanje znanja kod žena o simptomima srčanih bolesti može pomoći u sprečavanju neželjenjih ishoda.
„Bol u grudima je najčešći među muškarcima, ali žene imaju tendenciju da imaju više simptoma u isto vreme. Takođe mogu imati kratak dah, umor i mučninu. Ali pošto su simptomi različiti, to može značiti da žena odlaže traženje nege. Takođe može odložiti lečenje kada ste u bolnici.“
Potrebno je više istraživanja
Ova studija je bila važan korak u razumevanju jedinstvenih rizika od srčanih bolesti za žene, ali potrebno je više rada da bi se razumela potpuna slika.
„Druga stvar koju treba uzeti u obzir je da znamo da su mnogi tretmani koje koristimo za srčane udare, kao što su lekovi i druge varijante lečenja, proučavani u velikim studijama koje su uglavnom činili muškarci. Žene su veoma nedovoljno zastupljene u svim ovim kliničkim ispitivanjima. Moguće je da su manje efikasne kod žena i potrebna nam je odgovarajuća zastupljenost žena u ovim ispitivanjima“, ističe doktorka.
Povećana svest može spasiti živote
Svi tradicionalni faktori srčanog rizika su podjednako važni za žene, kao što su istorija dijabetesa, krvni pritisak, pušenje i porodična istorija. Ali za pacijente koji su žene, postoje dodatni specifični faktori rizika.
I žene i pružaoci usluga treba da budu svesni ovih faktora rizika, kako bi razumeli od rizik od srčanih bolesti. Dr Hausvater kaže da bi njene preporuke za intervenciju bile bi mnogo strože ukoliko bi uvidela da je pacijent pod većim rizikom. Akcentuje da je od izuzetne važnosti razumeti rizik(e).
