Squid Game

Ovo je distopijska priča o individualnim pravima i socijalnoj odgovornosti. Dobrovoljnom logoru na koji smo pristali pošto u njemu postoje pravila, i odlučuje većina. Idemo. Crveno svetlo. Zeleno svetlo...

0

Ne znam da li živimo u distopiji, ali joj nikad nismo bili bliže.

Ne treba vam veći dokaz od planetarnog hita, najgledanije Netfliksove serije do sada, napetog trilera „Squid Game“, „Igra lignje“, autora Hvang Dong Hjuka na Netfliksu.

Ovo je prva serija koja je na ovoj platformi na prvom mestu u svim državama sveta. I nije ni čudo.

Iako volim taj žanr, umalo da je preskočim, pošto uglavnom ne gledam stvari sa top-liste.

Ali ovo je još jedno remek-delo iz Južne Koreje, kakvo nismo videli od prve sezone, jedine po knjizi, „Sluškinjine priče“.

Ili se zaljubili u ovaj žanr u Orvelovoj „Osamdeset četvrtoj“ ili Hakslijevom „Vrlom novom svetu“.

Distopija jeste fikcija, ali ona koja se ne pretvara da je dobra. I koja se često preklapa sa stvarnošću.

Uostalom smejali ste se na „Handmaid’s Tale“, a onda se desila sutkinja Vrhovnog suda.

Pa zabrana abortusa u prebogatom Teksasu i sve naprednijoj Poljskoj.

Praise be!

To nema veze sa parama, kako govori Rambo, pošto ionako svako ko dođe do neke stabilnosti misli da će tako sve samom sebi da objasni.

Počeli ste da razdvajate smeće za otpad. Bravo za vas. Tri hiljade za gospodina.

„Squid Game“ jedna je od moćnijih distopija upravo zato što demistifikuje predatorski kapitalizam u kojem su se na vrhu našli najpokvareniji i najkamufliraniji ljudi, skriveni iza političkih patrona ili idiotskih idioma njihovih firmi.

Nije liberalizam ovo što mi živimo, pošto je osnova liberalizma tržišna ekonomija.

Ono gde nema protekcije. No, druga je to tema. Ovu seriju napali su zbog nasilja, i to opet onaj deo najnasilnijih ljudi koji su stalno zabrinuti za našu decu zbog mobilnih telefona ili sličnih gluposti, a ubijaju drugu decu svojim nacionalizmom, šovinizmom, rasizmom, ili ostalim stvarima koje im po pravilu donose pare i lažne prijatelje u kafani.

Za taj virus nema vakcine! I on će tek da eksplodira posle pandemije, energetske i ekonomske krize, još većih društvenih raslojavanja, agresije, dužničkog ropstva i kleptokratskih režima širom sveta koji kao to treba da poprave. Ako ne krenu pečurke, imaćemo sreće…

No, sve smo to mi sami napravili. I to je najveća poenta ove serije, koju će da vide i ona deca koja su fascinirana scenama nasilja.

Ovo je priča o individualnim pravima i socijalnoj odgovornosti. Dobrovoljnom logoru na koji smo pristali jer u njemu – zaista – postoje neka pravila.

I zamislite – odlučuje većina. I igra smrti se napušta demokratski, 50 odsto plus jedan glas.

Iako je od starta jasno da nema kraja zbog nagrade koja dolazi sa neba.

I iznosi tačno 38 miliona dolara, očigledno neka magična granica s kojom se prelazi na drugu stranu.

Kako drugačije objasniti 24 stana ili 150 stanova, priče u kojima možete da kupite hotel u kojem možete da živite srećno do kraja života, ali nećete, zbog žene, ljubavnica, i socijalnog statusa za koji se dobija licenca u Brunelu.

Ali, da ne spojlujem seriju, pošto ionako pričam o slabo naoružanim čuvarima koji upravljaju većinom, starcem koji je povlašćen od prve epizode, i naivnom staricom koja nema da plati lečenje, i jedina štiti sina, dok misli da čovek koji najbolje poznaje pravo živi na drugom spratu, a onaj što popravlja veš-mašine na prvom.

Ni igre nisu bez veze odabrane. Prva je čistilište, naša verzija Drvene Marije, koju prođu svi sposobni, kao naše 24 privatizacije.

Onda slede kolači, pa svađa oko parčeta, odnosno para, unutar pobedničkog kruga.

Ide Savamala, suspenduju se pravila, i prekine se igra tek kada dođe do Starca iz prve epizode.

Sledi igra klikerima, koja podseća na našu priču o Prvom, i onom kojeg je Prvi nekad izabrao da ga zameni.

Potezanje konopca donosi mnogo žrtava, i ide levo-desno, kao u slučaju „Jovanjica“.

Jedini problem koji svi ne vide jeste što posle svake igre ostane sve manje i manje igrača.

Kao što i ovi što prođu nivo ostaju mentalno polomljeni bilo da su se prodali sa jedne ili druge strane.

No tu je nagrada. Squid Game, u kojoj samo Lignjoslavi imaju šanse…

***

*Uvodnik Veljka Lalića iz Nedeljnika br. 509, novi uvodnik čitajte u Nedeljniku od četvrtka 21. oktobra