Skoro dve decenije je Andres Rubio pažljivo gledao fotografije španskih veličanstvenih katedrala, delikatne mavarske arhitekture i čudnih kaldrmisanih ulica. Međutim, kao urednik putnog dodatka novina El Pais, često mu je u oko upadalo ono što je lebdelo u pozadini. Visoki megahoteli, skeletni ostaci napola izgrađenih objekata ili neskladni blokovi stambenih zgrada.
Njegov zaključak je bio neizbežan, ali i sukobljen sa predstavom Španije koja privlači milione turista godišnje i dom je jedne od najvećih UNESKO kolekcija svetske baštine – „Španija je ružna. Vrlo je teško to reći, ali je tako“, rekao je on, a prenosi Gardijan.
Njegovo kontorverzno mišljenje je osnova nove knjige „Espana Fea“ ili u prevodu „Ružna Španija“, koja čitaoce vodi kroz ono što Rubio naziva „kulturnom katastrofom bez presedana“.
Prolazeći pored blistave Alhambre i primamljivih izbeljenih sela, on katalogizuje ribarska sela duž Kosta del Sol koja su zamenjena haotičnom mešavinom prekomernog razvoja.
Osim naslova koji upada u oči, cilj mu je da istraži veoma različit pristup razvoju zemlje. On odmah ističe mesta koja se dobro razvijaju, kao što je Barselona, gde su tradicija i javno dobro uključeni u konverzaciju.
Na grad Santjago de Kompostela na severu Španije – gde je bivši gradonačelnik imao običaj da odbija projekte koji su smišljeni na brzinu uz frazu „ovo nije dostojno Santjaga“ – takođe se gleda kao na jedan od uzora. Slično je i sa selima Vejer de la Fontera na jugu i Albarsin na istoku.
„Španija je u celini veoma haotična, ali postoje pojedinci koji uspevaju da urade stvari veoma dobro“.
On je takođe ljubitelj mediteranskog grada Benidorm. Rubio ga naziva modelom uspešnog razvoja i hvali balans koji je postignut između broja populacije, gustine naseljenosti i prirode.
On ova mesta opisuje kao retksot u zemlji u kojoj su se razvojem bavili programeri, a ne mislioci i umetnici. Političari su dodatno pogoršali problem odbijanje da upitaju ljude kako bi gradovi i sela trebalo da se razvijaju.
On navodi da je španski pristup u suprotnosti sa francuskim. U Francuskoj je 1976. godine predsednik Valeri Žiskar d’Esten pozvao zemlju da se bori protiv „naruživanja zemlje“ u pismu tadašnjem premijeru Žaku Širaku.
„Francuska je bila jedina zemlja koja je preuzela uzde u svoje ruke i pokušala da kontroliše proces na neki način“, rekao je Rubio.
Ono što bi trebalo uraditi prema njegovom mišljenju je „dati moć misliocima“.
„Unajmite najbolje arhitekte, urbaniste, pejzažne arhitekte, geografe i sve njihove timove i uradite stvari kako treba“.
Nekoliko dana nakon objavljivanja knjige, Rubiov provokativni pogled na Španiju našao se i u nacionalnim medijima. Reakcije su bile pozitivne.
„Ljudi ovo vide kao važno pitanje u Španiji. Ako uništite pejzaž, na kraju ćete uništiti deo našeg sećanja“, rekao je Rubio.
Tagovi
