“Sad već ima frku da će praznici brzo proći – Zato treba uživati pre toga”

0

Praznici i opraštanja Sad već imam frku da će brzo proći. Novogodišnji praznici koji nisu ni počeli. Prošle nedelje, na kafi, F. mi je rekao: „Vi, kao mlad čovek, verovatno se radujete Novoj godini.“ Odgovorio sam mu: „Nisam više mlad čovek, ali radujem se.“ Zapravo, radujem se novogodišnjem odmoru. Uživam u svim ritualima, predigri odmora dok završavamo ove praznične dvobroje. Postoji čitava rutina tih dana koji prethode raspustu. Nikada se nisam protivio ni preranom kićenju grada jer me je asocijativno vodio ka ferijama. One kugle i jelke u Glavnoj pošti i supermarketima. S vremena na vreme pišu o tim kasirkama koje dirinče, te i ja ponekad prezrem sebe jer uživam u okićenim samoposlugama pa onda pomislim da su one to radile prekovremeno. Uživam u tim novogodišnjim partijima i evo ponovo za neki sat idem na jedan. Prošle nedelje bila su dva oproštajna partija sada već bivšeg hrvatskog ambasadora u Beogradu – Gordana Bakote. Nikada možda neće biti takvog diplomate u Beogradu. Čoveka, rokera, koji anonimno pomaže u prikupljanju pomoći za Koju iz Discipline kičme koji leži u jednoj londonskoj bolnici. Bakota je uživao u Beogradu i bio pravi Beograđanin mada je možda frka da ljudi iz političkog establišmenta budu označeni kao idealni gosti u onoj drugoj zemlji. Stizao je na promociju Bareta iz Majki, na premijere, na promocije knjiga, filmske i pozorišne festivale. Mogao je vikendom da ide kući u Zagreb, i išao je, ali je često bio i ovde. A Želimir iz Croatia Recordsa (Jugotona) otkriće da mu je Bakota rekao da ostaje subotom u Beogradu jer je „subotom pravi život“. Tako nam je hrvatski ambasador pokazao kao i Dana Budisavljević, Boris Dežulović, Bare, i na kraju (koncu) kao i lepa Brena, da nas toliko toga spaja. Možda mu činim lošu uslugu ovim tekstom, jer nije u političkom establišmentu poželjno biti tako otvoren prema onom „drugom“, jer političari su se oduvek trudili da mi nemamo ništa zajedničko mada ih bilbordi, knjige, prehrambeni proizvodi, filmovi, i na kraju (koncu) Lepa Brena, totalno demantuju. Nova godina, praznici i odmor su lepi dok se čekaju. Znam za depresiju kada se skidaju ukrasi i kada se pored kontejnera ukažu grobnice jelki otrgnutih iz kućne idile i prepuštenih da ih oguli vetar u toj tužnoj obdukciji posle koje slede noževi komunalnih kamiona za odvod smeća. Zato treba uživati pre toga. I u skokovima, reklamama Helvetia i Milka podno alpskih planina i skakaonica, jer sve brzo prolazi, kao u onom brzom skijanju ili kako se već zove ta disciplina.