Svet Zdravlje

SAD i Evropa: Dva različita pravca u borbi protiv koronavirusa…

Nedeljnik.rs

11. novembra 2021. 0

Kada je u septembru Bela kuća objavila svoj dugo očekivani plan za dobrodošlicu vakcinisanim evropskim putnicima, Sjedinjene Države je zahvatio novi talas zaraze kovid-19 koji je daleko nadmašio četvrte talase pandemije u Evropi.

U tom trenutku stopa novih slučajeva u SAD po glavi stanovnika bila je veća od evropskog proseka u odnosu tri prema jedan. Dok su evropske vlade dogovarale svoje mape puta ka normalnosti, Amerika se borila sa porastom infekcija i upozoravala na novi pritisak na zdravstveni sistem.
Ali do početka tekuće nedelje, kada su nova pravila stupila na snagu, i kada je hiljade turista preletelo Atlantik, ova dva svetska regiona su doživela dramatičan preokret.

Evropa je sada ponovo epicentar pandemije – krajem oktobra je prestigla prosečan broj slučajeva u odnosu na SAD. Zaraze su u porastu u većini zemalja koje čine Šengenski prostor, blok od 26 zemalja za koje su ublažena pravila ulaska u SAD. Putnici iz Ujedinjenog Kraljevstva i Irske takođe su među zemljama koje lakše mogu da putuju u SAD.

„Nalazimo se na još jednoj kritičnoj tački ponovnog izbijanja pandemije“, rekao je prošle nedelje regionalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Hans Kluge, upozoravajući da je tempo prenošenja virusa širom Evropske unije (EU) „ozbiljno zabrinjavajući“, prenosi CNN.

„Prema jednoj pouzdanoj projekciji, ako ostanemo na ovoj putanji, mogli bismo da vidimo još pola miliona smrtnih slučajeva od posledica kovid-19 u Evropi i centralnoj Aziji do prvog februara sledeće godine“, upozorio je Kluge.

Trenutni talas u Evropi nije doveo do tako visoke stope smrtnosti kao u slučaju letnjeg skoka u SAD. Ali to služi kao podsetnik na cikličnu prirodu pandemije, kažu stručnjaci.

„Situacija širom Evrope je u nekim aspektima bila očekivana. Predvideli smo da će doći do porasta slučajeva u ovo doba godine“, rekao je Pol Vilms, profesor u Luksemburškom centru za sistemsku biomedicinu.

I drugi primećuju da relativni uspeh nekih visoko vakcinisanih nacija kao što su Španija i Portugal – gde su slučajevi ostali na kontrolisanom nivou uprkos opštim trendovima rasta širom kontinenta – može poslužiti kao primer vladama u Evropi i drugde.

„To se dešava u mnogim zemljama sa visokim stopama vakcinacije“, rekao je Martin Meki, profesor javnog zdravlja na Londonskoj školi higijene i tropske medicine.

CINS: „Značajno veći broj hospitalizovanih i preminulih kovid pacijenata u Srbiji bio nevakcinisan“

Uvođenje vakcina u SAD nadmašilo je Evropu u prvim mesecima godine, ali su im se putevi ponovo ukrstili na leto, kada je stopa vakcinacije odobrenim vakcinama u EU prestigla stopu vakcinisanih u SAD.

Sada se pažnja skreće na nevakcinisane džepove, i u SAD i u EU, dok se lideri bore da pokrenu svoje zacrtane kampanje vakcinacije. Američki predsednik Džozef Bajden je poslednjih nedelja pojačao svoju retoriku prema nevakcinisanima, rekavši novinarima u Beloj kući da oni „mogu da izazovu mnogo štete, i jesu“.

„Nevakcinisani su prepunili naše bolnice, preplavljuju hitne pomoći i odeljenja intenzivne nege, ne ostavljajući mesta za nekoga ko ima srčani udar ili rak“, rekao je američki predsednik u septembru.

Nekoliko evropskih vlada počinje da oponaša njegov oštar stav. Recimo, nemački ministar zdravlja Jens Špan rekao je ovog meseca da zemlja doživljava „masovnu“ pandemiju nevakcinisanih.

„Istina je da bi bilo mnogo manje pacijenata obolelih od koronavirusa na (intenzivnoj nezi) kada bi svi koji to mogu primili vakcinu“, rekao je Špan.

Međutim, SAD i EU se na kraju suočavaju sa relevantnim izazovima. Vakcinacija stanovništva protiv koronavirusa je slaba u delovima južnih saveznih država i saveznim državama Srednjeg zapada Amerike, sa snažnom korelacijom koja povezuje niske stope vakcinisanih među republikancima i manje obrazovanima. Od 15 američkih država sa najnižim stopama vakcinacije, samo u jednoj Donald Tramp nije odneo većinu na predsedničkim izborima 2020. godine.

U Evropi je situacija slična. Zemlje na zapadu i severu kontinenta su objavile visoke stope vakcinisanih. Listu predvode Portugalija i Španija, gde je evidentirano 87 i 80 odsto potpuno vakcinisanih. Kako se krene prema istoku kontinenta, broj vakcinisanih opada.

Rumunija i Bugarska imaju najniže stope vakcinisanih unutar EU. Slovačka, Poljska, Slovenija i Češka takođe nisu uspele da održe korak sa svojim susedima na zapadu, pri čemu su sve četiri zemlje do sada vakcinisale manje od 60 odsto stanovništva.

„Ovo nije novo – to je slučaj i za druge vakcine“, rekao je Pol Vilms, profesor u Luksemburškom centru za sistemsku biomedicinu.

„U nekim zemljama vidite inherentne nivoe usklađenosti koji idu uz kampanje vakcinacije, u poređenju sa drugima. Znamo da vakcinacija ima uticaj na prenošenje – što je više ljudi vakcinisano u populaciji, više možete da ograničite prenos. Međutim, slabljenje imuniteta je postalo realnost i to je dodatni izazov za vlade“, dodao je.

Druga glavna tačka američkog pristupa u borbi protiv koronavirusa bila je obavezna upotreba zaštitne maske za lice. Bajden je naredio da zaštitne maske za lice budu obavezne u saveznim institucijama tokom svog prvog dana na funkciji, i od tada je pozvao države da obezbede njihovu obaveznu upotrebu u školama, kancelarijama i drugde.

Ali maska je postala simbol podeljenog društva u SAD, a partijska sklonost snažno utiče na to koliko se često koriste. Evropa je, sa druge strane, zbegla tu podelu, kažu stručnjaci.

„Ljudi ne doživljavaju nošenje maski kao kršenje ličnih sloboda u meri u kojoj je to prisutno u nekim delovima SAD. Definitivno postoji kulturološka razlika“, rekao je Vilms.

Neke visoko vakcinisane zemlje,poput Portugalije i Španije, bile su oprezne u ublažavanju pravila o nošenju maski i još uvek ih zahtevaju u određenim okruženjima. Ali nacije poput Velike Britanije i Danske u potpunosti su ukinule pravila, ostavljajući odluku građanima. U Velikoj Britaniji je upotreba zaštitnih maski od tada znatno opala.

Pravila o putovanju u Evropu su se ublažila poslednjih meseci, a mnoge zemlje su povukle ograničenja za okupljanja – što je dovelo do zabrinutosti na kontinentu da bi novi porast slučajeva mogao biti praćen vraćanjem mera.

„Zemlje koje su ublažile mere su to učinile u trenucima kada je broj slučajeva bio nizak, a i zbog vakcinacije. Niko nije imao kristalnu kuglu da pogodi kako će se stvari dalje razvijati“, rekao je Vilms.

Mnoge evropske zemlje, poput Francuske, Italije i Nemačke – odskora i Srbije – u međuvremenu su prihvatile kovid pasoše (potvrda o vakcinaciji), sa sistemom digitalnih sertifikata i ekvivalentima koji se koriste za odobravanje ulaska u barove, klubove i restorane.

„Kovid propusnice su bili od pomoći kako u ograničavanju mešanja vakcinisanih i nevakcinisanih, tako i u ohrabrivanju ljudi da se vakcinišu“, rekao je Martin Meki, profesor javnog zdravlja na Londonskoj školi higijene i tropske medicine.

SAD nisu sledile primer EU, ali Bajden je nastavio sa planovima da primeni obaveznu vakcinaciju za određene kompanije i oblasti. Njegova administracija je prošle nedelje saopštila da će pravila o vakcinama, koja se primenjuju na privatna preduzeća sa 100 ili više zaposlenih, određene zdravstvene radnike i savezne institucije, stupiti na snagu 4. januara.

„Vakcinacija je jedini najbolji put za izlazak iz ove pandemije“, zaključio je nedavno Bajden.