Ponekad san može da deluje kao problem — često je to prva stvar koje se ljudi odreknu kada u danu nema dovoljno vremena. Međutim, sve više dokaza ukazuje na to da nedostatak sna ne znači samo da ćete ujutru biti umorni. Dugoročno, on može da ugrozi i zdravlje vašeg srca.
Nova studija objavljena u časopisu Journal of the American Heart Association dodatno potvrđuje ova saznanja. Istraživači su tokom nekoliko decenija pratili oko milion američkih veterana, ispitujući da li oni koji imaju i nesanicu i apneju u snu — stanje u kojem dolazi do prekida disanja tokom spavanja — imaju veći rizik od srčanih problema.
I zaista, u poređenju sa ljudima bez poremećaja spavanja, kod njih je rizik od razvoja visokog krvnog pritiska bio više nego dvostruko veći, a rizik od razvoja srčanih bolesti više nego četiri puta veći. Iako ova studija ne može da utvrdi zašto ove veze postoje, rezultati dodatno potvrđuju da san ima važnu ulogu u očuvanju dugoročnog zdravlja.
Opasni poremećaji
Kada su istraživači analizirali podatke, iznenadila ih je jačina veze između poremećaja spavanja i srčanih problema. Ispitanici su bili relativno mladi — više od 40% njih imalo je 39 godina ili manje. I kod muškaraca i kod žena sa poremećajima spavanja podjednako je primećen porast rizika za srčane bolesti.
„Imamo uvreženo mišljenje da se kardiovaskularne bolesti javljaju kasnije u životu i da o zdravlju srca ne moramo da razmišljamo do tog perioda“, kaže Alison Gafej, klinički zdravstveni psiholog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta Jejl i jedna od autorki rada. „Međutim, osnova našeg kardiovaskularnog zdravlja postavlja se mnogo ranije nego što mislimo, a ovi nalazi jasno ukazuju da poremećaji sna mogu da utiču na rizik mnogo ranije nego što pretpostavljamo.“ Iako je reč o veteranima, koji mogu imati zdravstveni problem i zbog dodatnog stresa, postoje još neke slične studije.
Dolazak do uzroka problema
Rezultati su u skladu sa nalazima drugih istraživanja, kaže Piter Kečisajd, fiziolog za spavanje i disanje sa Univerziteta Flinders u Australiji, koji nije učestvovao u ovom radu. Ova studija takođe pokreće pitanje kako najbolje pristupiti lečenju ova dva poremećaja.
Zlatni standard u lečenju opstruktivne apneje u snu jeste korišćenje aparata za kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima (CPAP) tokom spavanja. Kod nesanice se najčešće primenjuje kognitivno-bihejvioralna terapija za nesanicu (CBT-I), koja pomaže da se san vrati u normalan ritam. Nijedna od ovih terapija nije jednostavna, pa se postavlja pitanje — šta lečiti prvo?
„Prilično je složeno odlučiti čime se prvo baviti“, kaže Kečisajd, koji je bio koautor studije iz 2019. godine na ovu temu. Ipak, to istraživanje je pokazalo da je efikasnije prvo primeniti terapiju za nesanicu, a zatim preći na rešavanje apneje, nego obrnuto. On naglašava da razumevanje osnovnog uzroka poremećaja kod svakog pojedinca može biti presudno za uspešno lečenje. Na primer, neki ljudi sa apnejom u snu mogu istovremeno dobiti dijagnozu nesanice. Međutim, detaljnija analiza može pokazati da ih zapravo apneja budi tokom noći i sprečava da uđu u dublje faze sna — pa se nakon lečenja apneje nesanica povlači, piše Tajm.
Nije samo pitanje umora
Razumevanje razloga zbog kojih neko ne spava dobro, koliko god to bilo složeno, može imati velike koristi, kaže Gafej: „San nije samo pitanje umora. On je direktno povezan sa vašom dugoročnom kardiovaskularnom budućnošću… to je aktivan, obnavljajući biološki proces, a hronični poremećaji sna imaju merljive posledice.“
Ona se nada da će buduća istraživanja dodatno ispitati da li rano lečenje ovih poremećaja može promeniti tok kardiovaskularnog zdravlja, kako kod veterana tako i kod opšte populacije.
„Ključna poruka je sledeća: nemojte da normalizujete uporne probleme sa snom“, kaže ona. Ako nekoliko puta nedeljno imate poteškoće da zaspite ili da ostanete u snu, ili ako ste često umorni tokom dana, obratite se stručnjaku. To može značajno poboljšati kvalitet vašeg života.
Tagovi
