“Pozorište u kući” ili “Balkanski špijun”: Šta se dešava sa Temeljnim ugovorom, Crnom Gorom i SPC

2
Fotografija: Igor Pavićević

Dok je u crnogorskom parlamentu juče Milan Knežević, poslanik Demokratskog fronta, govorio o navodnim tajnim odnosima crnogorske vlade sa “vagabundom i probisvjetom koji ju je i sastavljao”, misleći na Stevana Simijanovića, a premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić odgovarao poredeći tu situaciju sa “Pozorištem u kući” i “Balkanskim špijunom”, u Beogradu je vladao, recimo tako, duhovni mir.

Predstavnici Srpske pravoslavne crkve su na ručku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarali o temama koje se tiču i države i crkve.

Nekoliko sati kasnije, TANJUG je napisao da premijer Crne Gore Zdravko Krivokapić dolazi u Beograd da potpiše Temeljni ugovor. Zvučalo je čudno, da najviši predstavnik izvršne vlasti jedne države, odlazi u drugu državu da u četvrtak, u 11 uveče potpiše bilo kakav dokument, a to je potvrdio i sam Krivokapić.

On je u izjavi za medije naglasio da nije ni blio planirano da se ugovor potpiše i da je patrijarhu “preneo pozdrave naroda Crne Gore, njihovu želju da mitropolit crnogorsko-primorski postane Joanikije i da ugovor bude potpisan na Cetinju, kada novi mitropolit bude ustoličen”.

Srpska pravoslavna crkva je zatim istakla da je patrijarh uz veliku toleranciju i još veće čuđenje saslušao premijera Krivokapića i da nije video osnov za odlaganje potpisivanje ugovora. Kasnije je i sam Joanikije potvrdio da je od Krivokapića tražio da se ugovor potpiše.

Šta je ustvari Temeljni ugovor?

Za razumevanje čitave situacije, potrebno je da se vratimo godinu unazad, u odnosu na podgoričku raspravu o “Pozorištu u kući” i beogradski duhovni mir.

Kada su litije u Crnoj Gori iz nedelje u nedelju dobijale na snazi, uz elan prepešačenih kilometara kroz smetove i oštre zimske dane i nadu da će stvari nekada biti bolje, smatralo se da je Srpska pravoslavna crkva steg oko kog su se skupile brojne političke opcije protivne Milu Đukanoviću i njegovom režimu. Govorilo se tada o sabornosti i otporu nasilnim promenama davno uspostavljenih zakona, nekim novim Zakonom o veroispovesti koji je, za sve opozicione snage, koje god veroispovesti njihovi predstavnici bili, bio neprihvatljiv.

Tri dana nedostaju da politička pobeda onih koji su litijama tražili pravdu napuni devet meseci. Na parlamentarnim izborima, prvi put posle 30 godina, u Crnoj Gori je promenjena vlast, a nova, široka koalicija, najvila je nekoliko svojih glavnih zadataka i među njima je bilo i “pitanje SPC”.

Već tada je počelo da se govori o određenom ugovoru, koji sa crnogorskom vladom imaju sve druge verske zajednice u Crnoj Gori, a kako je vreme odmicalo taj je ugovor dobijao svoj oblik, da bi se o njemu danas govorilo kao o jednoj od glavnih tema u regionu.

Temeljni ugovor je sporazum kojim će postojeći pravni okvir u vezi sa verskim zajednicama, biti dopunjen, bliže određen i koji bi trebalo da posluži tome da nijedna od ugovornih strana drugu ne ugrozi – da država ostane sekularna, a u ovom slučaju Srpska pravoslavna crkva nediskriminisana.

Sadržaj ugovora nepoznat je javnosti i to je automatski izazvalo salvu kritika.

Ipak, može se pretpostaviti šta je predmet kojim se ugovor bavi. To je korak ka ispunjenju cilja koji je postavljen još tokom litija u kojima je šetalo pola Crne Gore prošle godine – da se spreči eventualno ponavljanje situacije sa predlogom DPS-a o Zakonu o veroispovesti i najave “otimanja teoritorije Srpske pravoslavne crkve”, uz pravna pitanja u vezi sa sveštenstvom i druge, protokolarne stvari.

Sve se češće postavlja pitanje da li je i u kojoj meri ovaj Temeljni ugovor sličan Konkordatu iz 1937. godine?

Konkordat je po mišljenju crkve tada predstavljao direktno davanje većih ovlašćenja i kontrole jednoj verskoj zajednici (u toj situaciji Katoličkoj crkvi). Opozicija u Crnoj Gori, građani koji podržavaju aktuelnog predsednika Đukanovića, smatraju da je slična namera i ovog Temeljnog ugovora, a da je njegova suština “da se vrati kontrausluga SPC koja je pomogla da se promeni vlast”.

Crkva sa druge strane ističe da je suština Temeljnog ugovora upravo da se izbegne ono što je Konkordatom predviđeno još kada je usvojen 23. jula 1937. a to je – “diskriminacija Srpske pravoslavne crkve”, kojoj je s obzirom na svoju veroispovest, priklonjena većina građana.

Zašto je uopšte došlo do problema kada je ovaj ugovor u pitanju?

Srpska pravoslavna crkva želi “sabornost i jedinstvo”. To je nešto što je patrijarh Porfirije najviše puta isticao.

Državni vrh Crne Gore u ovom trenutku, želi da prenese volju naroda sa kojim je koračao u litijama prošle godine, da Joanikije, kao prirodni naslednih preminulog mitropolita Amfilohija sedne u njegovu stolicu.

Vlada Crne Gore je želela da izbegne očiglednu neprijatnu situaciju, u koju je postavljena jer zamislite samo da je austrijski premijer u 11 uveče, u neki četvrtak, otišao na dva sata u Rim i da mu je tom prilikom rečeno da je potrebno da potpiše važan dokumen?

Na kraju ostaje dilema kako je uopšte dovedeno u pitanje da li će preminulog mitropolita Amfilohija naslediti Joanikije i da li je priča o potpisivanju Temeljnog ugovora samo uvod u neke druge, još manje očekivane događaje.

2 KOMENTARA

  1. Да додам, прво избор митрополита црногорско приморског уз пуно поштовање верујућег народа и свештенства Црне Горе и благослов патријарха, па потписивање темељног уговора у Митрополији црногорско приморској у свечаној и достајанственој атмосфери каква доликује овом историјском моменту, за који су најзаслужнији верници и грађани Црне Горе. Мора се показати пуно уважавање политичког тренутка и разумевање за све политиче изазове које ово потписивање прати. Након овога МПЦ СПЦ и цела СПЦ би требало да буду јаче, никако слабије. Председник владе Црне Горе се мора у Србији на било којем нивоу и било којој прилици примати са великим уважавњем и поштовањем. Нека буде.

  2. Доста велики испит за патријарха Порфирија. Мој скромни савет, ако СПЦ сада погрешно уради то ће бити њен, па може се рећи крај. Мудро и без Селаковића и Вучића.

Comments are closed.