“Posle Draženove smrti u njegovom novčaniku sam pronašao papirić sa imenima četiri kluba… Do tada je igrao za siću, imam utisak da bi birao finansijski najbolju ponudu. Možda bi se vratio u Evropu…”

0
Dražen Petrović, Majkl Džordan i Medžik Džonson u Barseloni 1992. godine, foto Profimedia

Aco Petrović, košrkaški trener i brat jednog od najvećih košarkaša sa opvih prostora Dražena Petrovića, smatra da neko mora da “pritisne” NBA ligu za sistem koji uspostavljen, a u kom po njegovom mišljenju najjača liga na svetu za mali novac dobija najveće evropske talente, a evropski klubovi nemaju priliku da zarade novac koji bi im pomogao da se održe. A to mu je bio povod i da se u razgovoru za Večernji list priseti dana kada je njegov brat igrao u NBA ligi, pre nego što je tragično nastradao u saobraćajnoj nesreći.

On je rekao da sistem mora da bude pravedniji, da klubovi moraju da pritisnu svoje nacionalne saveze, a ovi Fibu, a kako kaže “Fiba mora ići jače prema NBA ligi”.

“Ja mogu shvatiti da je tako bilo osamdesetih kada su u NBA ligi igrali samo Dražen, Divac, Glučkov, Fernando Martin, ali sada u NBA ligi igra 108 internacionalaca. NBA klubovi danas više nemaju strpljenja da čekaju da se neki klinac razvije, da odigra koju evroligašku sezonu kao što su Bogdanović i Šarić, nego ih uzimaju sa 19 godina i šalju u razvojnu ligu koja je takođe pod njihovom kontrolom. U redu, neka uzimaju igrače i tako rano, ali neka ga plate pet miliona dolara pa će klub proizvođač znati da mu se to isplatilo”, rekao je.

A onda se prisetio kako se Realu isplatilo kada je Dražen otišao u NBA, a kada su on sam i njegov budući klub Portland otkupili ugovor za milion dolara.

“Dražen je za tri godine u Realu trebalo da dobije milion dolara, a na kraju je bio samo jednu sezonu otišavši u NBA ligu. Nažalost, on nije bio takve sreće kao Divac da završi u Lejkersima ili pak Kukoč kojeg su draftovali Bulsi. Dražen je draftovan od Portlanda koji je tada sa Drekslerom i Porterom imao najbolji bekovski par u ligi”, rekao je Aco.

To je nateralo Dražena da zatraži “trejd”.

“Ti američki treneri u to vreme naprosto nisu verovali nikome ko ne dolazi iz Amerike. Kada je voda prelila čašu, preko svog agenta zatražio je razmenu u Netse. E tu je imao sreće jer su ga hteli i glavni menadžer Vilis Rid i trener Bil Fič. A pre toga mu nije bilo lako, pogotovo kada su mu operisana leđa pa sam i ja tada bio kod njega. S onim kako je igrao u Netsima, Dražen je učinio uslugu svima onim internacionalcima koji će u NBA ligu doći posle njega. A on je morao rušiti barijere. Pre toga, gde god bi došao, on je bio prvi igrač, odmah bi osvajao trofeje, a sada je prvi put udario u zid i nije mogao da shvati šao se događa.

Osim toga, on tada nije imao znanja o ishrani, a ni nekoga ko bi o tome vodio računa, baš kao ni kondicionog trenera. Tako je za prvu godinu sam sebi odredio da mora dobiti 5-6 kilograma, ali time je izgubio brzinu izlaska iz bloka i šuta, pa je nakon toga u Šibeniku, na trim-stazi u Jadriji, preko leta tu kilažu skidao, kaže Petrović.

On je isričao i kako su mu u tim teškim vremenima mama i prijatelj Stojko Vranković bili “rame za plakanje”.

“A ja sam mu govorio da ne može sve odmah i da će doći bolja vremena, a ako treba neka se vrati i u Evropu”, prisetio se Aco.

Pričalo se da je hteo da dođe da igra u Panatinaikos, iako je poslednju sezonu koju je odigrao bio na ivici Ol-star susreta i izabran u treću petroku NBA lige.

“Kad je o tome reč, kod njega su postojale faze. Strašno je bio razočaran te (poslednj) sezone jer je imao brojke za Ol-star igrača, a i najbolji procenat trojki, a nisu ga zvali pa mu je izvesnu zadovoljštinu predstavljalo to što je izabran u treću petorku sezone, jednim od 15 najboljih košarkaša sveta. A to će reći da su samo Majkl Džordan i Redži Miler na njegovoj poziciji bili ispred njega. Postojala je realna mogućnost da on ode u Panatinaikos, za koji je igrao Stojko i čiji trener je bio Pavličević. S obzirom na to da je do tada igrao za ‘sitniš’, pa je čak i u Realu imao samo 330 hiljada dolara, imam utisak da je došlo do odabira da bi Dražen izabrao finansijski najpovoljniju opciju. Jer, bio je u 29. godini i prvi put je bio na štihu za veliki ugovor”, otkriva Aco.

Želeo ga je i Hjuston koji je trenirao Rudi Tomjanović.

“Dražen je u svojoj rekordnoj NBA utakmici Hjustonu dao 44 koša i Rudi je bio svestan što mu Dražen može doneti. Uostalom, nakon nesreće, ja sam u Draženovom novčaniku pronašao papirić na kojem su pisala imena četiri kluba: Niksi, Netsi, Roketsi i Panatinaikos”, rekao je Petrović.