“Počinješ da živiš, normalno i dostojanstveno. Da se nadaš. Tamo negde…”: Zašto se odlazi iz Srbije i zašto je bolje “tamo negde” – Čitajte u Nedeljniku

3
Ilustracija Makista

Lično ne volim da čitam „gde su i šta rade“ priče, jer na kraju, šta god da kažeš, iritiraš ljude koji su ostali, koji ne žele da odu, koji nemaju izbora, kojima još nije dogorelo…

Bojim se da me mnogi neće ni shvatiti i da moja muka zapravo neće biti dovoljno velika, da nisam bila isuviše jadna da tek tako dignem sidro. Danas je pojam dobrog ili teškog života, luksuza i preživljavanja nemoguće posmatrati kroz prizmu prosečnog građanina Srbije. A pitanje „da li je prosečna plata u Srbiji luksuz ili crkavica?“ postaje filozofsko.

Ma kako poimali normalan život, jednostavno dođe trenutak kad ti život u Srbiji postane nepodnošljiv. Toliko da si spreman da ga preko noći strpaš u kofer i odeš u „tri lepe“; da kreneš iz početka, besan i ljut, a ponajviše ponižen što si ostavio celog sebe.

Ali i taj proces urušavanja života u Srbiji je nekako prefrigan i lagan dok jednostavno ne postane samo obris života koji si nekada živeo…

Ovo je deo teksta koji je za novi Nedeljnik napisala Marina Mrđen Petrović, novinarka koja je sa dvoje dece otišla u Dubai.

Oni koji su otišli iz Srbije za Nedeljnik pričaju o razlozima odlaska, bivšem životu u Srbiji koji su ostavili, početku od nule, adaptaciji, teškim trenucima i snalaženju u inostranstvu.

“Ništa me nije čekalo, ni prijatelji, ni familija, ni posao, došla sam sa planom da stvorim sve iz početka. Najveća vrednost koju sam sa sobom ponela je EU pasoš, za koji sam uložila dve godine učenja mađarskog da bih ga dobila”, rekla je Krisitina Kovač, muzičarka koja je sada živi i radi u Stokholmu.

“Nije to bila svesna odluka, samo iznuđen potez. Znam neke ljude čiji su se brakovi u tom procesu raspali. Ali i mojoj supruzi svega je bilo preko glave, ona je takođe bila za to da se otisnemo”, ispričao je Milan Pavlović, medicinski tehničar koji radi u Hamburgu u Nemačkoj.

“Nismo pogrešili što smo otišli, ali nas još boli kako izgleda Srbija”, rekla je Angelina Radulović, novinarka, blogerka i osnivač Udruženja “Roditelj” koja je sa mužem i troje dece sada u Pertu u Australiji.

U novom Nedeljniku čitajte ispovesti onih koji su otišli iz Srbije, i veliko istraživanje: šta kažu statistike, a šta ekonomisti i psiholozi.

Novi Nedeljnik je na kioscima od četvrtka 26. septembra. Digitalno izdanje dostupno na NOVINARNICA.NET

3 KOMENTARA

  1. vlast je ugusila ljude putem medija ,ovakvi programi koji se prave su nista drugo nego inzinjering jednog naroda,napravili su nas na stoku ,svi nam se smeju u okruzenju zbog emisija koje racimo Maric vodi a koje su najgledanije.Nema resenja za mir i izgleda da ce se ista promeniti.Mi uvek idemo uz vodu ,biramno pogresne prijatelje za koje radimo pa nas drugi uporno kaznjavaju zbog toga.I dalji komunisticki mentalitet sa svim pogodnostima za izabrane a narod ko narod misli posto je drzavno to je nase a nije.Mene licno bi bilo sramota da budem bogat u ovakvoj Srbiji ,Rusofilstvo nam je kamen oko vrata i on se ne isplati jer od Rusa nema posla oni jos i zaradjuju nad nama

  2. Nisam otisao samo zbog većih prihoda. Važan razlog mog odlaska su moja deca i ono što ih čeka da smo ostali u Srbiji a to je da mu gori kroji kapu
    Ne kazem je ovde savršeno ali imaju bar malo bolju šansu u Srbiji šansa je sns ili neka druga partija
    Srbin voli da je potlacen Srbin sanja Putina i Trampa a ne vidi da Vucici Vulini Dacici uzimaju buducnost

Comments are closed.