Na naslovnoj strani Nedeljnika čeka vas ekskluzivni intervju Branka Rosića sa rediteljima Goranom Markovićem i Rajkom Grlićem. U razgovoru sa umetnicima Rosić osvetljava njihova iskustva tokom različitih političkih epoha. Kroz niz anegdota o filmskom svetu, prijateljstvima i javnim napadima, sagovornici svedoče o ceni koju umetnici često plaćaju zbog svojih stavova i angažmana.
A šta kažeš na ovo kad se pojavi Šešelj na televiziji i kaže: ‘Majka blokadera Gorana Markovića, ideologa blokadera.’ Ne znam otkud ideolog blokadera. Može se reći obrnuto – da su blokaderi moji ideolozi“, rekao Goran Marković u razgovoru sa Brankom Rosićem.
OSEĆAJ(I) UJEDINJENOSTI
Zoran Panović u novom tekstu ocenjuje da je vlast tokom prethodnih meseci preuzela deo simbolike i političkog narativa studentskog pokreta, što vidi kroz naziv izborne liste „Ujedinjena Srbija“ i insistiranje na jedinstvu kao centralnoj poruci. Smatra da je vidovdanski miting bio pokušaj homogenizacije biračkog tela oko Aleksandra Vučića, uz oslanjanje na državne resurse, kult ličnosti i spoj nacionalnih, verskih i državnih simbola.
„Umesto izgleda izgustiranog Svesrpskog sabora za jednokratnu upotrebu (iako je najavljeno da će se održavati svake druge godine, a prvi je bio 8. juna 2024), ovoga puta Vučić je organizovao klasični stranačko-koalicioni miting. Iako je bio prisutan i notorni Milorad Dodik, srpski predsednik se nije rasplinjavao u svesrpskom jedinstvu, više je pažnje posvetio Mađarima i Bošnjacima u Srbiji“, piše Zoran Panović.
PONEŠTO SE STVARNO VIDELO
U novom broju Dušan Telesković ocenjuje da Vučić pokušava da pad podrške nadoknadi ekonomskim merama usmerenim ka ključnim biračkim grupama, izbegavajući teme poput korupcije, zarobljenih institucija i odgovornosti za velike afere. S druge strane, Telesković ukazuje i da su studenti narušili sopstvene principe pozivanjem sporne govornice na protest u Kraljevu, što je otvorilo pitanja o doslednosti pokreta i izazvalo preispitivanje njihove strategije među opozicionim partnerima.
„Ne osvrćući se na zakonska i ustavna ovlašćenja predsednika Republike, a na momente komično jer je najavio da će BIA da kontroliše turističke vaučere, Vučić je zapravo novim merama nagovestio da će temelj njegove predizborne kampanje biti izdvajanja iz državnog budžeta najvernijim glasačima – penzionerima i socijalno ugroženima“, piše Dušan Telesković.
„MI SMO DVE NACIJE KOJE VOLE SLOBODU“
Kroz intervju sa otpravnikom poslova Ambasade SAD Aleksandrom Titolom, Marko Prelević predstavlja nastojanja Vašingtona da unapredi odnose sa Srbijom povodom 250 godina američke nezavisnosti. U razgovoru se ističu planovi za pokretanje strateškog dijaloga, jačanje ekonomskih i energetskih veza, kao i veće prisustvo američkih investicija, uz poruku da će američka politika u regionu biti zasnovana na manjem direktnom mešanju u lokalna politička pitanja.
„Trampova administracija je vrlo jasno stavila do znanja – pričao sam i ja o tome često – da naša spoljna politika mora da se zasniva na praktičnom realizmu. To znači da se nećemo mešati u svako lokalno pitanje, i očekujemo da naši saveznici i partneri širom sveta budu sposobni da reše ta pitanja među sobom. Ali to ne znači da nećemo biti značajno prisutni, jer bi to, naravno, bilo protivno našem interesu“, rekao Aleksandar Titolo u razgovoru sa Markom Prelevićem.
MITOVI O SRPSKO-AMERIČKOM (NE)PRIJATELJSTVU
Veljko Miladinović piše o istoriji srpsko-američkih odnosa kao odnosu koji je kroz više od jednog veka oscilovao između idealizacije i otvorenog neprijateljstva, uz tvrdnju da Srbija nikada nije uspela da u potpunosti razume ulogu i značaj Sjedinjenih Američkih Država. Kroz političke događaje, zajednička savezništva, sukobe i uticaj američke popularne kulture, pokazuje kako su se mitovi o Americi oblikovali u srpskom društvu i menjali u skladu sa istorijskim okolnostima.
„Kada je Mihajlo Pupin – a ako je neko personifikacija istorijskih veza dveju država, onda je to ovaj naučnik – pre Prvog svetskog rata dolazio u rodni Banat (još uvek pod austrougarskom upravom), kao već ostvareni američki naučnik, pa kada bi bio pozivan kod lokalnih vlasti da mu se pripreti zbog srbovanja, znao je da izvuče američki pasoš, od čega bi se ugarskim pandurima zatresle vilice“, piše Veljko Miladinović.
AMERIKANCI VLADAJU SVETOM PREKO MOREUZA
Željko Pantelić analizira razvoju američke globalne moći kroz prizmu pomorske dominacije, ukazujući da se hegemonija Sjedinjenih Američkih Država zasniva pre svega na kontroli ključnih svetskih pomorskih puteva i moreuza. Pantelić razmatra istorijski nastanak američke talasokratije, od izgradnje mornarice i Panamskog kanala do savremenog rivalstva sa Kinom oko strateških tačaka poput Ormuskog prolaza, Panamskog kanala i Arktika.
„Umesto oružja, Vašington je u obračunu sa Pekingom u Panami upotrebio iste instrumente kao Kinezi: investicije i kapital. Najmoćniji američki fond BlackRock, uz pomoć par zapadnih kompanija, već je preuzeo kontrolu nad kanalom, a predsednik Hose Raul Mulino izveo je Panamu iz kineske inicijative ‘Jedan pojas, jedan put'“, piše Željko Pantelić.
„POGREŠAN GLASAČKI SISTEM MOŽE UČINITI PROBLEM POPULIZMA GORIM“
Kroz razgovor sa nobelovcem Erikom Maskinom, Milica Rilak piše o teoriji dizajna mehanizama objašnjavajući kako ispravno osmišljena pravila mogu da podstaknu aktere da svojim ponašanjem doprinesu pravednijim i efikasnijim ishodima. Kroz primere iz ekonomije, finansija, regulacije veštačke inteligencije, globalizacije i izbornih sistema, Maskin ukazuje da kvalitet institucija i pravila često ima veći značaj od samih tržišnih sila ili političkih odluka.
„Zalažem za izborni sistem u kojem, umesto da birate pobednika relativnom većinom, birate onog ko ima podršku stvarne većine, a glasači se opredeljuju za više kandidata, koje rangiraju prema tome koji im je prvi izbor pa nadalje. Tako bi bio izabran kandidat koji bi pobedio svakog drugog kandidata u direktnom duelu „jedan na jedan“ jer je prihvatljiv najvećem broju ljudi (tzv. Kondorseov pobednik, Condorset Voting). To je, verujem, suština većinske vladavine“, rekao je Erik Maskin u razgovoru sa Milicom Rilak.
KRČIMO SVOJE NASLEDSTVO KAO DA SMO ZADNJA GENERACIJA
U pismu Draži Petroviću, Tomić piše o propadanju radne etike i tradicionalnog odnosa prema zemlji, koristeći prizore neobranih plodova i zapuštenih njiva kao simbol društvenog propadanja. Suprotstavlja vrednosti svoje bake i detinjstva, u kojima su rad i zemlja predstavljali izvor dostojanstva, savremenom društvu koje se okreće turizmu, prodaji nekretnina i životu bez rada.
„Dođu tako neke godine, ne znam ni sam kada i kako, vozim se autocestom prema Zagrebu i gledam nepreglednu, desetke kilometara dugačku, pustu ličku visoravan i zatekne me neobična misao. A zašto ovdje, upitam se, ne pase sto hiljada grla goveda? I zašto je, uopće, cijelim putem, i svim drugim putevima u čitavoj ovoj nesretnoj zemlji, gdje god pogledaš, na svim njivama samo korov i drača i stare hrđave vešmašine?“, piše Ante Tomić.
KUJU SE RATNI PLANOVI U SKZ, SANU, PO BEOGRADSKIM SALONIMA
Svetislav Basara piše o opasnosti kolektivnog samosažaljenja, tvrdeći da je poistovećivanje savremenih generacija sa istorijskim žrtvama postalo osnova nacionalističke ideologije u Srbiji. Smatra da je mit o srpskom stradanju politički instrumentalizovan kako bi se opravdali ratovi i proizvodio osećaj večite ugroženosti.
„Osamdesetih je mogućnost okreta nabolje doista postojala – postoji i sada – ali ta je mogućnost postojala i postoji kao što postoji mogućnost da dobiješ sedmicu na lotou. Da bi ti se otvorila mogućnost da dobiješ sedmicu, moraš kupiti tiket, moraš tiket popuniti i uplatiti. I tu počinju problemi“, piše Svetislav Basara.
KAKO PREŽIVETI ZEMLJOTRES
Zoran Radovanović analizira zemljotrese kao prirodnu pojavu, objašnjavajući njihove uzroke, načine merenja i raspodelu seizmičkog rizika u svetu i regionu. Ukazuje na značaj savremenih građevinskih standarda, pravilnog ponašanja tokom zemljotresa i razbijanja raširenih zabluda koje mogu ugroziti živote. Posebnu pažnju posvećuje dugoročnim fizičkim, psihičkim i društvenim posledicama koje ovakve katastrofe ostavljaju na stanovništvo.
„Ako se oslonimo na subjektivni doživljaj i opis štete na površini, koji pruža Merkalijeva skala, najviši, VIII stepen (da podsetimo, od XII mogućih) treba očekivati u Šumadiji, a ogledao bi se u velikim oštećenjima na starim kućama, rušenju dimnjaka, pucanju zidova i delimičnom rušenju loše građenih objekata“, piše Zoran Radovanović.
LJUBAV NIJE OSEĆANJE, LJUBAV JE POSAO
Milan Damjanac donosi priču o tome da ljubav nije prolazno osećanje, već svesna sposobnost i odluka da se druga osoba prihvati kao stvarna, sa svim njenim manama i granicama. Ukazuje da se trajan odnos ne zasniva na promenljivim emocijama, već na izboru da se ostane u zajedničkoj realnosti uprkos teškoćama.
„U tom smislu, ljubav nije nešto što se ima ili nema. Ona je nešto što se radi. I zato možda najvažnije pitanje u odnosu nije šta osećamo, nego šta biramo. I da li smo spremni da snosimo posledice tog izbora“, piše Milan Damjanac.
100 NAJBOLJIH ROMANA NA NAŠEM JEZIKU
Nedeljnik i Velike priče pokreću serijal koji vam donosi izbor najboljih romana napisanih na zajedničkom jezičkom prostoru. Cilj nije donošenje konačne presude već podsticanje čitanja i književne debate. O plasmanu će odlučivati veliki broj pisaca, kritičara i drugih stručnjaka, uz otvorene kriterijume koji ostavljaju prostor ličnim književnim afinitetima.
„Da li je najbolji roman onaj koji je promenio našu književnost, onaj koji je postavio nove standarde? Onaj koji je obeležio jednu istorijsku epohu? Ili onaj koji je njima lično najdraži? To je na svakom od naših ispitanika…“, piše Nedeljnik.
U novom broju Nedeljnika vas, kao i obično, čekaju redovne kolumne Hane Piščević, Branka Rosića, esej Marka Prelevića i uvodnik Veljka Lalića.
NASLOVNA STRANA NOVOG BROJA NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 2. JULA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP.
Tagovi
