Planeta Zemlja je u našim rukama

Planeta Zemlja je jedinstvena ne samo u našem Solarnom sistemu već i u čitavom, nama poznatom, svemiru. Ona je živa planeta i možda jedina koja je stvorila život. Razvijamo nove naučne tehnike i moramo još više da učimo o njenim prirodnim bogatstvima koja nam pruža. Što više naučimo, bolje ćemo razumeti da je moramo negovati poput vlastitog deteta radi dobrobiti budućih pokolenja.

Geolog, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, jedan od osnivača Istraživačkog centra Petnica, dr Dragan Milovanović posvetio je ceo svoj radni vek proučavanju planete Zemlje, procesima i pojavama koji se na njoj odvijaju. Njegova istraživačka biografija je impresivna, spuštao  se u vulkanske kaldere, zaronio u zone ispod mora kako bi proučavao tektonske ploče, prostore koja su običnim istraživačima nedostupni. „Planeta Zemlja je naša kuća, domaćin u kojoj ugodno i lepo živimo. Za mene je inspiracija, sudbina i smisao postojanja. Njoj pripadam jer sam na njoj rođen, postojim i na njoj ću i umreti. Radujem se svakom danu da je spoznam, upoznam, jer je iskonski volim. I tebi i meni je podarila život i u najlepšem delu Sunčevog sistema, galaksiji Mlečni put, jedinom raju koji poznajemo u univerzumu“, naglašava dr Milovanović. Razgovarali smo sa profesorom Milovanovićem o geologiji, biodiverzitetu, nezaobilaznoj temi klimatskih promena i tome šta je ono što mi kao osvešćeni pojedinci možemo da učinimo u cilju umanjenja posledica klimatskih promena.

Da li smo  dovoljno istražili našu planetu u geološkom smislu?

Istraživanje Zemlje počelo je kada je prvi čovek kročio na tlo sa alatkom u ruci. Traje i danas i biće ga dok budemo postojali, i mi i planeta. Svakoga dana otkrivaju se nove tajne skrivane desetinama, pa i stotinama miliona godina u njenim nedrima, kamenu. I svako novo saznanje je i radost i potreba jer otvara nova pitanja kako bismo spoznali, bolje razumeli i planetu Zemlju i sami sebe. 

Određene statistike ukazuju da imamo više istraživanja svemira nego istraživanja Zemlje. Koliko smo u moru drugih sofisticiranih i novih naučnih disciplina zapostavili fundamentalnu nauku geologiju, da li smo isključili širu sliku i bavimo li se previše detaljima?

To je privid. Podjednako istražujemo svemir i našu planetu. Nova tehnologija omogućava bržu i tačniju analitiku koja od čoveka zahteva racionalan pristup svakom istraživanju. Umeće je da iz velikog broja podataka, rezultata, sumiramo sva saznanja, ali to je i cena našeg razvoja. Plašim se, i ne samo ja, da ćemo vrlo brzo postati robovi, zupčanici tehnologije koja već sada nadmašuje naše mogućnosti. Ovo vreme brzih saznanja diferencira mnoge nauke na specijalistička, detaljnija sagledavanja, zbog čega treba biti mudar, organizovan, racionalan kako bismo rezultate usmerili ka daljim istraživanjima radi opšteg uvida, razumevanja i planova za dalja proučavanja.

Klimatske promene u svemu ne možemo da zaobiđemo. Možete li, u kontekstu geoloških saznanja, napraviti kraći osvrt na klimatske promene, temu broj jedan u oblasti životne sredine? Geološka istorija naše planete imala je smene različitih klimatskih faza. Zašto su klimatske promene koje trenutno doživljavamo drugačije od prethodnih?

Čovek i samo čovek. Bezbroj puta smo pričali, pisali. Stigli smo do tačke gde priroda, planeta Zemlja, ne prihvata našu tehnologiju, način življenja. Moramo stati ovog trena jer će nas zameniti oni koji opstaju, bez čoveka. Insekti, virusi, bakterije i ko zna šta još. Treba imati u vidu da i „kosmičke sile“ Zemlje,

promena magnetnog polja, uticaj Sunčevih pega, katastrofalne erupcije vulkana, zemljotresa takođe imaju uticaja na uslove života na celoj planeti, a mi nemamo mogućnost da na njih utičemo, već samo da se prilagodimo novonastalim uslovima. U dugoj istoriji naše planete ih je bilo,  od starih i novih ledenih doba, velikih vulkanskih erupcija, zemljotresa pa i „udara“ meteorita itd. Život se menjao, i opstajao. Nažalost, čovek je veoma kratko na našoj planeti, ali je uspeo da je dovoljno zagadi da na njoj više ne može da živi i opstane. Treba, odnosno moramo se prilagoditi načinu života koji ne ugrožava naše postojanje. Verujem u odgovornost  i opšte prihvaćenu tezu „Planeta ima zakone po kojima živi, zablude su ljudske“.  

Znamo da je emisija SO₂ (ugljen-dioksida) jedan od glavnih uzročnika promena, a ove emisije su povezane sa energetskim sektorom, dok je energetski sektor tesno povezan sa eksploatacijom mineralnih sirovina, koje nam planeta daruje. Možete li da nam objasnite prirodu ovog konflikta?

Zemlja nam je podarila sirovine koje moramo racionalno koristiti, eksploatisati uz što manju promenu sredine u kojoj  živimo i radimo. Svaka izvađena tona uglja, i ne samo uglja, izaziva, uzrokuje, devastira prostor, vazduh koji udišemo i vodu koju pijemo. Bez njih ne možemo da opstanemo nijedan dan. Gladni smo energije da bismo zadovoljili sopstvene potrebe, želje, ali svakog trena moramo imati u vidu koliko smo ugrozili sebe. Ima rezultata. Vodi se računa, ali treba uložiti još napora da bismo se vratili na „stara vremena“ kada smo disali bez maski, pili vodu iz potoka, provodili vreme u prirodi kojoj pripadamo. Da, u pravu ste. To važi za celu planetu. Nažalost, na Zemlji i pored svih tehnoloških inovacija čovek ne vodi brigu o drugom čoveku, bratu, sestri, majci, prijatelju iako nam je planeta jedini dom. Samo zajedno možemo op stati. Verujem da će razum pobediti.

Kakav je prostor Srbije u pogledu geodiverziteta? Gde je Srbija po nivou istraženosti onoga što nam je planeta podarila kao državi? Često ste govorili sa mnogo ljubavi o geološkim lepotama i geonasleđu Srbije. Jesmo li u dovoljnoj meri svesni tih lepota?

Srbija je naš raj, puna geološke raznolikosti u kojoj žive ljudi svih vera i kultura, dajući joj radost i lepotu, berićetnost. Svaki deo Srbije je priča za sebe koju treba posetiti, doživeti, upoznati zarad lepote življenja. Kada smo u prirodi, bliži smo drvetu, kamenu, cvetu, mravu sa kojim živimo i postojimo i zajedno opstajemo. Predlažem, pa i molim: posetite kraj u kome ste rođeni, vi ili vaši roditelji, prijatelji i svi drugi. Verujte biće drugačije, lepše, naročito ako su sa vama mladi koji će ga naslediti.

Da li Beograđani imaju dovoljno razvijenu ekološku svest, jesu li upoznati sa posledicama klimatskih promena za život u gradu i kako bi mogli da im se suprotstave? Da li smo svesni geološkog  rizika i koliko je on značajan za region Beograda? Da li smo „sagradili kuću na dobrom mestu“?

Verujem da imamo dovoljno odgovornosti, ali je moramo i stalno imati na umu. Uz postojeće zakonske regulative dodajmo još malo napora, volje, želje. Beograd ima dve velike reke koje ozbiljno ugrožavamo. Tu je i povoljna geološka građa za gradnju koju, rekao bih, nekontrolisano koristimo. Otpad da i ne pominjemo. Moramo ga selektovati tako da ono što smo koristili bar još jednom upotrebimo. Uštedećemo i biće bolje. Manje plastike, posečenih i osakaćenih šuma, manje iskopane rude itd. Molim, preklinjem, ponavljam: prekoračili smo razumnu granicu i ugrožavamo sebe! Svest, odgovornost radi budućnosti, opstanka. Moramo imati u vidu da i priroda ima ograničene „smeštajne“ kapacitete. Beograd, ali i svaki drugi grad, mora imati čistiji vazduh i vodu. Moramo racionalno koristiti energiju, prostor. Tako ćemo biti zdraviji, pametniji, a bogami i lepši.

U kontekstu klimatskih promena,  šta građani mogu samostalno, tj. udruženo da urade kako bi ublažili  njihove posledice?

Mislim da to već i rade. Pomenuo sam otpad, ali ostadoše automobili, iskorišćena tehnika koja se svakoga dana gomila. Beograd, ali i svaki drugi grad su pretrpani svime i svačime. Nema parkinga, zagušili smo se od vazduha i prostora. Treba nam isto vremena da stignemo do kancelarije koliko i u njoj radimo. Žurba, i samo žurba. Neophodna je nova, druga organizacija življenja. Svest, možda i podsvest dolaze u prvi plan. Sve je to i u „interesu“ klimatskih promena, koje su posledica našeg načina rada i života. Ima naznaka boljeg i verujem da će tako i biti. Jedan od primera je i projekatTeRRIFICA, u kom učestvuje i Centar za promociju nauke, gde građani imaju priliku da postanu naučni istraživači i saradnici (CitizenScience), koje ovom prilikom pozivam da tokom leta na interaktivnoj mapi označe izazove nastale usled klimatskih promena i to u kontekstu našeg životnog okruženja. Brojna iskustva i mišljenja građana, tamo gde klimatske promene u lokalnoj sredini postaju opipljive, na ovaj način poslužiće objedinjavanju podataka, istraživanja i aktivnosti, kako bi se pripremio opšti presek stanja uslovljenog klimatskim promenama, a u cilju inovativnih pristupa prilagođavanju na njih. 

Intervju pripremila Nataša Đokić