Svetski dan borbe protiv dijabetesa – Pacijentima u Srbiji što pre omogućiti inovativne terapije za lečenje dijabetesa tip 2

Danas je Svetski dan dijabetesa a u Srbiji nijedan inovativni lek za lečenje dijabetesa nije stavljen na Listu lekova u poslednjih gotovo deset godina iako istraživanja pokazuju da lekovi za dijebetes tipa 2, kao što su SGLT2 inhibitori dodatno smanjuje rizik od kardioloških komplikacija. U čemu je sve prednost ovih lekova piše profesor dr Siniša Pavlović, kardiolog

0
Foto: Profimedia

Ne samo da je važno, nego je od presudne važnosti da se što pre moguće pruži adekvatna šansa našim bolesnicima da dobiju terapiju za koju postoje nedvosmisleni pokazatelji da je značajan iskorak u terapiji dijabetesa tip 2. Neće biti preterano ako kažemo da je medicinska praksa nametnula vezu kardiovaskularnih bolesti i dijabetesa. Sa jedne strane kardiovaskularne bolesti kao najčešći uzrok smrti u najvećem broju zemalja, sa druge strane dijabetes kao poremećaj koji ima najveću ekspanziju, a projekcije porasta učestalosti dijabetesa u celom svetu pokazuju čak lošija očekivanja u onom delu sveta koji smatramo siromašnijim, pa prosti zbir ove dve negativne komponente, za razliku od matematike, daje još negativniji rezultat.

U prevenciji kardiovaskularnih bolesti se mnogo pokušava, ali su rezultati prevencije vrlo ograničenih dometa, između ostalog i zbog konformizma najvećeg broja ljudi i odsustva odlučnosti da koriguju svoje loše navike, dok su u sferi lečenja ipak napravljeni određeni značajni pomaci primenom efikasnih procedura kao što su bajpas hirurgija i primena stentova. Poslednje decenije se primećuje drastično povećana učestalost srčane slabosti, kao čestog uzroka i smrti i invaliditeta, ali i čestih boravaka u bolnici. Evidentno je da je razvoj ovih bolesti brži, komplikacije češće, a očekivani životni vek kraći kod bolesnika koji imaju dijabetes. Endokrinolozi su ulagali velike napore da uspore razvoj komplikacija dijabetesa, a kardiolozi da umanje štetne posledice kardiovaskularnih bolesti.

Od 2003. godine po prvi put su na ljudima testirani lekovi koji su povećavali izlučivanje viška glukoze urinom, što je ranijih decenija smatrano znakom loše regulacije dijabetesa. Neko se setio da tu “lošu regulaciju” iskoristi na dobar način. Inače je još od 1886. godine bilo poznato da jedinjenje florizin, koje je izolovano iz kore jabukovog drveta još daleke 1835. godine, povećava izlučivanje glukoze u urinu. Prvi rezultati savremenih istraživanja su obećavali, da bi se 2012. godine odobrilo da se jedan od ovih preparata primeni i na ljudima. U međuvremenu su razvijeni i drugi preparati nazvani SGLT2 inhibitori (po skraćenici kojom označavamo funkcionalni receptor na koji deluju).

Od trenutka kada je počela njihova primena potvrđeno je da postoje pozitivni efekti na regulaciju šećera, na regulaciju telesne težine, da je manje komplikacija, kakva je pad nivoa glukoze ispod željenog nivoa, ali da postoji i pozitivan efekat na regulaciju arterijskog pritiska. Što su prvi utisci o efektima pozitivniji, u savremenim medicinskim krugovima su potrebni jači dokazi da to zaista jeste tako. Započete su opsežne naučne studije na, prvo hiljadama, potom desetinama hiljada ispitanika koje su potvrdile izuzetne rezultate u regulaciji nivoa šećera, a samim rezultatom da je šećer dobro regulisan, računalo se sa tim da će i vezana kardiovaskularna oboljenja biti manje učestalosti i ređih komplikacija, posebno za pacijente sa koronarnom bolešću (slabijom ishranjenosšću srčanog mišića krvlju) i srčanom slabošću.

Profesor dr Siniša Pavlović/Foto: Privatna arhiva

Rezultati istraživanja su svojim pozitivnim rezultatima pomalo bili iznenađujući i za same istraživače, pa je to iziskivalo još istraživanja, velikih po obimu, strogih po kriterijumima, jer, ne samo da je bilo potrebno dokazati njihov dobar efekat u osnovnoj nameni, regulaciji nivoa šećera, već je bilo potrebno dokazati i da imaju efekat na umanjenje komplikacija pratećih oboljenja. Tek ti rezultati su doveli do pravog iznenađenja, jer je u studiji koja je koncipirana da proceni efekte ovih lekova, a govorimo SGLT2 inhibitorima, na bolesnike sa dijabetesom i pratećim kardiovaskularnim bolestima, dobijen rezultat koji je jasno potvrdio da postoji značajno manja učestalost kardiovaskularnih komplikacija. To je ponukalo istraživače na jedan neuobičajeno hrabar pristup, pa je napravljeno istraživanje u kojem je deo ispitanika imao kardiovaskularno oboljenje, nije imao dijabetes i primenjivao je ove lekove. Potvrdilo se da i kod ovih bolesnika postoji značajno umanjenje pogoršanja srčane slabosti, a postoji bolja prognoza za većinu praćenih kardiovaskularnih poremećaja. Prošle godine na Evropskom kongresu kardiologa su ti rezultati prezentirani kao jedan od najpozitivnijih pomaka u terapijskom pristupu kardiovaskularnim bolesnicima sa dijabetesom. Dakle, lek za endokrinološko oboljenje je priznat kao lek koji donosi pozitivne efekte lečenja za populaciju kardioloških bolesnika.

To ne treba da čudi, jer endokrinolozi i kardiolozi “dele” ovu grupu bolesnika.

Rezultati tih istraživanja praćenja efekata ovih lekova je doveo do toga da je u maju ove godine Američka agencija za lekove odobrila upotrebu jednog predstavnika SGLT2 inhibitora kao primenljivog leka za lečenje srčane slabosti, nezavisno od prisustva dijabetesa. Šest meseci nakon Američke i stručna komisija pri Evropskoj agenciji za lekove dala je pozitivno mišljenje, pa je dopuna indikacije ove grupe lekova za Evropu.

I na kraju, poslednji rezultati velikih studija su potvrdili da SGLT2 inhibitori imaju pozitivan uticaj na prognozu bolesnika kod kojih postoji bubrežna slabost kod bolesnika sa dijabetesom i bez njega, na sličan način kao i u sferi kardioloških oboljenja.

Nadam se da je to dovoljno argumenata o potrebi korigovanja pristupa terapiji bolesnicima sa dijabetesom tip 2, sa ili bez kardioloških komplikacija, sa ili bez komplikacija vezanih za bubrežnu funkciju ili kombinacije sva tri oboljenja.

Činjenica je da većinu ovih novih saznanja možemo pratiti na osnovu istraživanja inostranih naučnika i lekara, pre svega Nemačke, Skandinavskih zemalja, Britanije SAD i Kanade, kao i zemalja Evropske unije i Dalekog Istoka.

Naši bolesnici se teže odlučuju na primenu ovih lekova zbog njihove cene. Upravo zbog toga bi bilo od presudnog značaja da se nađe načina da im se ova grupa lekova učini dostupnijim.

PRETPLATI SE NA NEDELJNIK

AKCIJA: Dvogodišnja pretplata na štampano izdanje.

din.26.000 11.999

Šestomesečna pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 6.058 3.999

Jednogodišnja pretplata na digitalno izdanje Nedeljnika.

din. 12.116 7.500