“Ovo je Okrug…”: Kolumna Veljka Lalića

Zar nije osnova judeo-hrišćanske civilizacije u slobodi veroispovesti i zaštiti privatne svojine? Prvi američki amandman: „Kongres neće uspostaviti državnu religiju ili sputavati ljude u slobodi veroispovesti.“ Treći: „Ni u slučaju rata nijedan vojnik ne sme da stanuje u privatnoj kući bez pristanka vlasnika.“ I šta je sad Amfilohije Radović? Tomas Džeferson?

2

Jedino rešenje za Balkan je da ovde nema rešenja. To je stara politika Nemačke koje se Merkelova pridržava kao Bizmark. I onda mi sa tim treba da se pomirimo.

Problem s kolumnistima je što oni vole da daju rešenja.

A otkud meni rešenja? I da ih imam, ne znam šta bih radio s njima. I zato je ovde jedino moguće biti hroničar.

Ko je mislio da će Milo Đukanović posle 30 godina da se saplete o crkvu? Ko je mislio da će to sve ovako da ispadne u Crnoj Gori? I šta se to uopšte dešava u Crnoj Gori? Kako to jedan starac od 82 godine koji liči na Gandalfa iz „Gospodara prstenova” vodi Božićnu pobunu Srba? I protiv koga je ona? Protiv Mila? Ili protiv Vučića? Ili protiv i Mila i Vučića? Da li se u Crnoj Gori stvarno sprema Narodna lista koju bi podržala Crkva, a u kojoj bi bilo zabranjeno da se nalaze lideri stranaka? I da li je to jedino rešenje i za Srbiju kako ne bi dobila pravo na različitost od tri odsto? Već 25 godina srpstvo se nalazi na istim pozicijama. I sa istim ljudima.

U tome je i problem.

Zašto nekom smeta kad najbolji teniser sveta peva patriotske pesme? Ili na meču reprezentacija svira „Marš na Drinu” koji je napravio Stanislav Binički? A rat u Bosni, dakle poslednji jugoslovenski rat, završio se pre tačno 25 godina! Zamislite da je nekom nemačkom sportisti 1970. neko zamerao što peva „Lili Marlen”? Gde je bila Nemačka 1970? A gde smo mi danas? Uz jednu malu razliku da mi nismo pokušali da pobijemo pola sveta.

I otkud onda taj impuls toj grupi 88? Kako samo u Srbiji liberali podržavaju nekog ko je 30 godina na vlasti? Pa sve i da je Džon Kenedi…

Zar nije osnova judeo-hrišćanske civilizacije u slobodi veroispovesti i zaštiti privatne svojine? Prvi američki amandman: „Kongres neće uspostaviti državnu religiju ili sputavati ljude u slobodi veroispovesti, te garantuje slobodu govora i štampe (ajde pusti sad štampu, prim. aut.).” Taj amandman, dakle, Prvi, garantuje i slobodu okupljanja i peticioniranja građana! Treći kaže da „ni u slučaju rata nijedan vojnik ne sme da stanuje u privatnoj kući bez pristanka vlasnika”, pa Četvrti da se „neopravdanim pretresima ne sme kršiti pravo građana na bezbednost ličnosti, stanova, hartija od vrednosti, imovine, a Peti „ne može se privatna svojina oduzeti u javnom interesu bez pravične naknade”.

Naše elite pričaju kako je jedino rešenje u nacionalnom i građanskom. A onda u tih 20 godina ne mogu da izbace boljeg predstavnika patriotskograđanske opcije od Vojislava Koštunice ili građanskopatriotske od Borisa Tadića?

I šta je sad Amfilohije Radović? Tomas Džeferson? Da sam na njegovom mestu, uz crkvene zastave šetao bih sa američkim ustavom.

Ima neko ludilo u ovom narodu.

U prirodi važi pravilo „if you don’t use it, you lose it”.

Mozak stalno treba vežbati stvarima koje mu ne prijaju. Teškim zadacima.

Tome služi učenje.

Mi 30 godina pričamo iste priče. Atrofirao nam je mozak.

Vidljivo je to.

Naš nacionalizam pretvorio se u modifikovani Maksimir.

Da im j…mo mater?! Jedina razlika je što je rat prošao.

Ali kao da se nije završio.

Da smo Vajmarska republika, makar bi cvetala kultura.

Ovako i kad nam iz američkog „dip stejta” preporuče da kao kompenzaciju za Kosovo povratimo zajedničku državu sa Crnom Gorom, mi ne znamo šta da odgovorimo.

Petsto godina sanjamo izlaz na more.

A kad nam ga ponude 1915, mi ga odbijemo zbog Bitolja! Naše elite poslednjih 20 godina, od 5. oktobra, pričaju kako je jedino rešenje u nacionalnom i građanskom.

A onda u tih 20 godina ne mogu da izbace boljeg predstavnika patriotskograđanske opcije od Vojislava Koštunice ili građansko-patriotske od Borisa Tadića? Pa šta mi hoćemo? Milo i Vučić su samo ljudi koji se najbolje snalaze u Okrugu u kome ne može da bude rešenja.

U kome ne može da bude ni Gandalfa, jer naš stari.

A hobiti napuštaju Okrug.

Ovo je Srbija! (Izvinite ukoliko nekog vređa pesma, prim. aut.)

*Novi uvodnik Veljka Lalića čitajte u novom Nedeljniku koji je na kioscima od četvrtka 23. januara. Uz Nedeljnik se na poklon dobija knjiga o princu Đorđu

2 KOMENTARA

  1. Laliću treba ti odmor.

    Takodje – u slučaju Cg i crkve treba da poslušaš i šta je mišljenje druge strane a ne da trčiš pred rudu, kao što to radi i 99% javne scene u Srbiji.

    Da li iko u Srbiji postavlja sebi pitanje kako to da Cetinje, koje je kolijevka tog “srpstva” na koje se svi populisti pozivaju, misli dijametralno suprotno na temu nacije i crkve od kompletne srpske javne scene? Šta je to u tom narodu, koji to narativ oni nose u sebi, koji su preuzeli iz svojih porodica pa da tako jasno, već 30 godina, uporno i istrajno misle drugačije? Ako mislite da njima Njegoš i Kralj Nikola ne znače jednako koliko i drugima griješite. Znače im i više. Moguće, pazite, da su svedočili tolikoj količini laži od 1918 na ovamo, i da nakon svega samo sebi vjeruju. Ne mogu im Amfilohije ni Gojko Perović promijeniti mišljenje. Sofizmi se na Cetinju slabo primaju. Kod njih je sjećanje na Ivana Crnojevića i dalje živo.

    To što je nekad bilo samo Cetinje se, zahvaljujući odvajanju od SANU narativa u proteklih 20 godina, priširilo i na ostatak Crne Gore.

    Dovoljno je da razmislite o toj upornoj cetinjskoj kontradiktornosti i možda vam splasnu emocije a možda i shvatite da istorija nije toliko linearna i prosta koliko bi željeli pa možda se i (barem gradjanska elita u Srbiji ako već ne može plebs) dozvoli drugačije mišljenje.

    Ljudi koji protestuju su nahuškani da protestuju, oni niti su čitali zakon niti razumiju šta je suština. Njima vlada strah da će neko da im ukrade, zamislite, Sv. Vasilija (inače sveca za kog u Srbiji do 1918 niko nije ni čuo niti ga je priznavao). U to vjeruju zato što su im tako zakon tumačile glavešine SPC.

    Jasno je dabome zašto se zakon ovako burno i tendenciozno plasirao. Spremaju se izbori, a usput – Milo strateški želi, ne da podržava neku alternativnu CPC – već da granice države budu jednake granicama MCP koja bi potom mogla da postane autonomna od Beograda. To je neophodno kako bi se CG oslobodila zaista malignog političkog uticaja i kako bi se ratosiljala nacionalističkog narativa koji negira pravo na državnost Crne Gore. Svako ko dodje na tu poziciju nakon Mila će se suočiti sa istim problemom i na kraju će doći do istog zaključka.

    A sve i da DPS izgubi sledeće izbore (Ironija je da je vlada Duška Markovića najbolja I najpoštenija koju smo vjerovatno ikad imali) kako bi izgledala ta vlada? Sačinjena od DF histerika i deklarisanih četnika i gradjanskih lista koje o spoljnoj politici nemaju Milu šta da zamjere? Koliko dugo mislite da takva vlada može da potraje? Iskustva opozicionih gradova potvrdjuju da je u tim partijama i medju tim nepismenim glavešinama previše sujete i koristoljublja da bi mogli da ponude ozbiljniju alternativu DPS-u.

    Ne zaboravite Milov predsjednički mandat će potrajati i nakon 2020-te. Kakva bi to kohabitacija bila? Vješti i lukavi, preiskusni političar Vs. Vlada sačinjena od galerije amatera i figura nedostojnih da vode kakvu mjesnu zajednicu.

    Takodje poslušaj podcast NY times-a o iskustvima i poukama njihovog rada 2016-te. Kako sada preispituju sopstvenu ulogu u spinovanju javnosti oko Hilari i Trampa. Jer ne žele da ponove iste greške.

    Tako i vi preispitajte vašu ulogu kad prosipate čežnju o izlasku na more i ovoj ili onoj istorijskoj ponudi i propuštenoj prilici. Osim što su priče inherentno naivne, štetne su jer šire zablude i obrazuju mišljenje gradjanskog svijeta koji vas čita. Srpski nacionalni narativ nameće samim Srbima toliko zamki i dijagnoza da je onda nepotrebno čuditi se zašto ne možete da odmaknete dalje od Tadića i Koštunice. Treba se držati realnosti, a realnost kaže Srbija će izaći na more kad udje u EU pa će imati mora na tri strane.

    Medijska histerija koja se pokreće u Srbiji nažalost utiče i na CG jer se preliva na ovaj narod ovdje. Huškanje i laži su dovele do toga da sada Amfilohije treba da odluči narednih 15 godina naše političke realnosti. Mislim da se ni on sam nije nadao niti da je priželjkivao takvu odgovornost.

    Sreća pa Amfilohije nije glup i može da uvidi koliko su problematični opozicionari koji mu se nameću i koji preklinju za podršku. I koliko god kleo Djukanovića iskustvo nam govori da ga je podržao protiv Miloševića i da ga je svojim mekanim stavovima maltene podržao i tokom referenduma. Velika je disonanca izmedju toga šta Amfilohije govori i šta radi. On svakako nije glup, a koliko je zao (samo zao čovjek može da izgovori sve one crnomagijske rečenice koje je on izgovarao) – tek ćemo da vidimo.

    Situacija u kojoj bilo kakav crkveni velikodostojnik treba da kreira političku budućnost jedne zemlje je za svakog ko ima u sebi zrno gradjanske misli, duboko uznemiravajuća i jeziva.

    Obrni okreni – jedino je Merkelova u pravu.

Comments are closed.