Otapa se najhladnije mesto na Zemlji: Na Antarktiku temperatura kao i u LA

0
Foto: Profimedia

Severni vrh Antarktika tokom februara pogodio je devetodnevni toplotni talas, a najnovije NASA fotografije otkrivaju da se za to vreme na ostrvu Igl, delu Antarktičkog poluostrva, otopila petina snega, što je sve češća posledica klimatskih promena.

Fotografije NASA prikazuju pomenuto ostrvo na početku i na kraju ovomesečnog toplotnog talasa. Na fotografijama snimljenim “posle”, vidljive su velike površine zemlje, a zbog otapanja leda nastala su i vodena jezera, piše CNN.

Početkom meseca na Antarktiku je zabeleženo rekordno visoka temperatura od 18,2 Celzijeva stepena. Istog dana u Los Anđelesu izmerena je identična temperatura, saopštila je NASA.

Za nešto više od nedelju dana otopilo se čak 10 cm snega na Iglu, što je oko 20 odsto ukupne sezonske akumulacije snega.

“Nikada ranije nisam primetio da na Antarktiku tako brzo nastaju jezerca od otopljenog leda. Slična pojava evidentirana je na Aljasci i na Grenlandu, ali na Antarktiku nije uobičajena”, rekao je Mauri Pelto, geolog s Nikols Koledža u Masačusetsu.

S Antarktičkog poluostrva u okean se ulila velika količina vode, a toplotni talasi prošlog leta najviše su doprineli otapanju leda i porastu nivoa mora.

Nagla otapanja leda su, čak i tokom leta vrlo retka na Antarktiku, najhladnijem mestu na Zemlji.

Naučnik smatra da je ovaj toplotni talas posledica kontinuirano visokih temperatura, koje do 21. veka nisu zabeležene na ovom kontinentu. Nastale su kao posledica globalnog rasta temperatura.

Tokom februara, visoki pritisak iznad rta Horn u čileanskom arhipelagu omogućio je porast temperatura. Najseverniji deo Antarktika obično je zaštićen od visokih temperatura zbog snažnih vetrova koji tamo duvaju, ali u ovom su slučaju bili su izuzetno slabi i nisu uspeli da zaustave proboj toplog vazduha prema severnom vrhu kontinenta, pojasnila je NASA.

Ledene kape na Antarktiku od ranije se vrlo brzo otapaju zbog toplote zarobljene u atmosferi, što je posledica zagađenja štetnim gasovima.

Stručnjaci upozoravaju da bi porast nivoa mora mogao da bude poguban za stanovništvo koje živi u priobalnim područjima. Antarktik sadrži dovoljnu količinu leda koja bi, po proceni Svjetske meteorološke organizacije, nivo svetskih okeana mogla da podigne za preko 60 metara.

Početkom ovog meseca, ogroman ledeni breg (oko 116 kvadratnih km) duž zapadnog ruba Antarktika, odvojio se od glečera PinAjland. Pretpostavlja se da se odlomio zbog temperature mora koja je toplija nego inače, a to je istovremeno dokaz da lednici vrlo brzo reaguju na klimatske promene, stoji u objašnjenju Evropske svemirske agencije.