Šta se dešava u Ukrajini: NATO premešta osoblje iz Kijeva, Putin nadgledao vojne vežbe u Rusiji, nastavljaju se međusobne optužbe za napade

0
EPA-EFE/ZURAB KURTSIKIDZE

Kako prenose svetski mediji, rano jutros čulo se nekoliko eksplozija u Donjecku koji kontrolišu proruske snage na istoku Ukrajine, prenosi Rojters. Dok proruske snage tvrde da su ih napali ukrajinski vojnici, Kijev tvrdi da su upravo proruski “napali” sopstvene položaje.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba rekao je da snage te zemlje “deluju rezervisano, uprkos intenzivnom artiljerijskom bombardovanju proruskih snaga”.

Nemačko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je sve nemačke državljane da “odmah napuste Ukrajinu”.

“Izdata su upozorenja građanima da ne putuju u Ukrajinu. Bitno je da svi nemački građani što pre napuste zemlju”, piše u saopštenju čije delove prenosi Gardijan.

Takođe, nemačka avio-kompanija Lufthanza saopštila je da je suspendovala sve letove iz i ka Kijevu.

NATO je premestio osoblje iz Kijeva u Lavov na zapadu Ukrajine i Brisel iz bezbednosnih razloga, rekao zvaničnik NATO-a, prenosi Rojters.

“Bezbednost našeg osoblja je najvažnija, tako da osoblje jeste premešteno u Lavov i Brisel. Kancelarije NATO-a u Ukrajini ostaju operativne”, rekao je zvaničnik, ne dajući detalje o broju i poslovima premeštenog osoblja.

Ruski državni mediji su tvrdili da je jedna ukrajinska granata pala na rusku suverenu teritoriju u Tarasovskom okrugu u Rostovskoj oblasti. U izveštaju se potvršuje da niko nije povređen. Kremlj je objavio fotografije sa mesta događaja, a na njima je, kako prenosi Gardijan, prikazan mali krater, oko kilometar od međunarodne granice sa Ukrajinom.

Ukrajinska vojska je saopštila da su “u granatiranju od strane ruskih separatista koje podržava Moskva smrtno stradala dvojica vojnika, a da je njih četvoro povređeno”.

Takođe, kako prenosi Gardijan, Komanda združenih snaga Ukrajine izveštava o intenzivnom granatiranju ukrajinskih civila u subotu ujutro od strane separatista koje podržava Rusija.

U međuvremenu, predsednik samoproglašene Donjecke Narodne Republike Denis Pušilin proglasio je opštu mobilizaciju, prenose ruske agencije.

“Pozivam sunarodnike koji su u rezervi da dođu u vojne komesarijate. Danas sam potpisao ukaz o opštoj mobilizaciji”, rekao je Pušilin u video poruci građanima i ocenio da će DNR moći da zaustavi, kako je rekao, “agresiju” Kijeva.

Odluka je usledila nakon što su lideri proruskih snaga pozvali na evakuaciju žena i dece u regionu, navodeći strah od neposredne ukrajinske vojne invazije. Ukrajinsko ministarstvo odbrane saopštilo je da je ta tvrdnja lažan trik sa ciljem da se Rusiji pruži izgovor za invaziju.

“Ukrajina neće ući u NATO u skorijoj budućnosti. Ne razumem Putinove uslove oko pitanja koje čak i nije na stolu”: Nemački kancelar o ukrajinskoj krizi

Ruski zvaničnici saopštili su u subotu ujutro da je više od 1.600 ljudi stiglo u rusku oblast Rostov iz Donbasa, u okviru masovne evakuacije građana koju su u petak uveče najavili lideri proruskih snaga u istočnoj Ukrajini.

Takođe, ruski predsednik Vladimir Putin otvorio je danas “strateške” vojne vežbe sa balističkim raketama, u trenutku kada su tenzije na vrhuncu u rusko-zapadnoj krizi oko Ukrajine. Kremlj je saopštio da su strateške vojne vežbe uključile i “balističke i krstareće rakete”.

“Predviđeni ciljevi tokom vežbi snaga za strateško odvraćanje u potpunosti su ispunjeni, svi projektili su pogodili određene ciljeve”, navelo je rusko predsedništvo u saopštenju.

Ruska televizija objavila je snimke Putina koji sedi pored svog beloruskog kolege i saveznika Aleksandra Lukašenka, i sluša iz “sale za krizu” izveštaje generala preko video veze.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da Ukrajina neće odgovarati na provokacije u istočnom regionu Donbasa i da će nastojati da uspostavi mir diplomatskim putem.

“Ne odgovaramo na provokacije i nastojimo da uspostavimo mir isključivo diplomatskim putem”, napisao je Zelenski na svom Instagramu.

On je ujedno predložio sastanak sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Porpredsednica SAD Kamala Haris rekla je danas da će NATO ojačati svoje snage na istoku Evrope u slučaju napada Rusije na Ukrajinu, uz uvođene “oštrih i brzih” ekonomskih sankcija Moskvi. 

“Nećemo se zaustaviti na ekonomskim merama. Ojačaćemo dodatno naše saveznike NATO na istočnom krilu”, rekla je ona u govoru na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji. 

Podsetimo, predsednik Sjedinjenih Država Džozef Bajden sinoć je rekao da je uveren da je ruski predsednik Vladimir Putin rešio da izvrši dalju invaziju Ukrajine i da “ima razlog da veruje” da će se to dogoditi “narednih dana” kao i da će napad obuhvatiti i glavni grad Kijev. Posle više nedelja kada su SAD govorile da nisu sigurne da li je Putin doneo konačnu odluku da krene u invaziju, Bajden je rekao novinarima da se ta procena promenila. 

“Od ovog trenutka uveren sam da je on doneo tu odluku. Imamo razloga da to verujemo”, rekao je Bajden.

On je naveo “znatne obaveštajne kapacitete” SAD koji im omogućuju da naprave tu procenu. Optužio je Rusiju da stvara “lažno opravdanje” za rat protiv Ukrajine. Bajden je ponovio svoju pretnju za uvođenje ogromnih ekonomskih i diplomatskih sankcija ako Rusija napadne Ukrajinu i pozvao Putina da preispita svoje namere. Rekao je da su SAD i njihovi zapadni saveznici ujedinjeni više nego ikad ranije da osiguraju da Rusija plati cenu za tu invaziju. On je takođe poručio Rusiji da “nije suviše kasno” za  diplomatiju.

U međuvremenu, Ujedinjeno Kraljevstvo je saopštilo da još uvek nisu sigurani da li će Putin odobriti napad na Ukrajinu. Premijer Boris Džonson pozvao je zapadne lider da pokaže jedinstvo.

“Još uvek postoji šansa da se izbegne nepotrebno krvoproliće, ali će za to biti potreban ogroman iskaz solidarnosti Zapada, više nego bilo kad u novijoj istoriji“, rekao je Džonson.

SAD su u petak saopštile da je broj ruskih vojnika u blizini ukrajinske granice između 169.000 i 190.000 pripadnika. Kako se naglašava, krajem januara u istim regionima bilo je 100.000 vojnika.

“Oko 150.000 ruskih vojnika blizu ukrajinske granice najveća  je koncentracija vojske od Hladnog rata. To je mnogo više od manevara i Rusija je sigurno u stanju da bez ikakvog drugog upozorenja napadne Ukrajinu”, rekao je generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.

Rusija je više puta govorila da su razgovori o planovima za invaziju zapadna „histerija“ i rekla da su neke od njenih vojnih vežbi završene i da se trupe vraćaju u svoje baze.

Takođe, posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) izjavili su danas da su konstatovali “spektakularno povećanje” kršenja primirja na istoku Ukrajine gde se proruski separatisti i ukrajinske snage sukobljavaju od 2014. godine. Primetili su ogromno povećanje oružanih akcija duž linije fronta, naveo je OEBS u saopštenju dodajući da sada ima isto toliko incidenata kao i pre sporazuma potpisanog u julu 2020. da se učvrsti primirje. OEBS je u četvrtak zabeležio 222 kršenja prekida vatre na liniji fronta u regionu Donjeck koga drže proruski separatisti, među kojima 135 “eksplozija”, u odnosu na 189 u sredu i 24 u utorak.

Ukrajinska vojska prijavila da je do 7.00 jutros bilo 66 razmena artiljerijske vatre na gradove na liniji fronta, kalibra 82 i 110 milimetara, što je posebno visok broj.

(Gardijan, Rojters, RIA, Beta)