Od „Francuskog lovca” do Tindera: Ljubav i seks u doba interneta

Većina Francuza i Francuskinja svoju srodnu dušu upozna u školi, na poslu ili kod prijatelja. Ovom spisku se u poslednje vreme mogu dodati i sajtovi za upoznavanje. Optužene da rastvaraju ljubav ledenom vodom ekonomskog proračuna, ove onlajn provodadžijske službe pre svega omogućuju potragu za partnerima dalje od pogleda bliskih ljudi. Ta diskrecija promenila je način na koji živimo svoju seksualnost PIŠE MARI BERGSTROM

0
Foto: Profimedia

Kompanija Fejsbuk je na jesen 2018. izbacila aplikaciju pod imenom Dejting, pridodavši je na dug spisak aplikacija namenjenih spajanju ljubavnih i seksualnih partnera. „Fejsbuk: kako će izgledati njegov servis za upoznavanje” (Le Monde, 2. maj 2018.); „Eto ga, Dejting je konačno krenuo sa radom!” (20 Minutes, 22. septembar 2018); štampa je pomno pratila sve novosti vezane za ovu aplikaciju, kao što to radi u slučaju bilo koje slične inovacije. Nakon prvobitnih sajtova: Meč (Match), Mitik (Meetic) ili Adoptanmek (AdopteUnMec), sada su aktuelne mobilne aplikacije zasnovane na principu geolokacije: Grajnder (Grindr), Tinder, Hepn (Happn) ili Bambl (Bumble).

Ove platforme koje su se sredinom 1990-ih pojavile u SAD, ubrzo su se proširile i na druge zemlje, uključujući Francusku. Prvi sajtovi namenjeni francuskim korisnicima bili su Netclub.fr (1997) i Amoureux.com (1998). Za njima su ubrzo krenuli i drugi: prema popisu iz 2008, postoji najmanje 1.045 frankofonih servisa za upoznavanje. Ovo vrtoglavo povećanje ponude svedoči njihovom uspehu. Prema istraživanju iz 2013. godine, 18% osoba između 18 i 65 godina starosti već je koristilo jedan od ovih sajtova, što znači otprilike trećina ukupnog broja neoženjenih, razvedenih ili udovaca/udovica (1). Ovi brojevi su se u međuvremenu sigurno uvećali sa porastom popularnosti mobilnih aplikacija. Isto istraživanje pokazalo je da je među onima (starosti između 26 i 65 godina) koji su svog partnera upoznali između 2005. i 2013. godine, nešto manje od 9% to učinilo preko sajtova za upoznavanje. To ove servise postavlja na peto mesto na spisku prostora za upoznavanje, iza radnog mesta i mesta studiranja (24%), druženja sa prijateljima (15%), javnih mesta (13%) i domaćinstava (9%). Iako nisu postale glavni način upoznavanja, ove platforme predstavljaju savremen način stupanja u odnose.

Od „Francuskog lovca” do Tindera

Njihovu pojavu propratile su burne reakcije. Optužene su da podstiču „skakanje iz veze u vezu (2)” kao i da povećavaju „fobiju od posvećivanja (3)”. Korisnici izloženi značajnoj ponudi potencijalnih partnera postaju skloni tome da razvijaju potrošački odnos prema partnerima i u konstantnom su iskušenju da traže „bolje” partnere umesto da grade vezu. Onlajn upoznavanje tako je rodilo istinsko seksualno i ljubavno tržište.

Ove kritike nisu novost za istoričare. Krajem XIX veka, pojava provodadžijskih agencija i ličnih oglasa izazvala je sličnu zabrinutost. Tadašnji komentatori optuživali su ih da pretvaraju brak u unosni posao i dovodili su u pitanje „koliko moralnost, toliko i legalnost ‘svodničenja iz plemenitih namera’ (4)”. Le Chasseur français („Francuski lovac”) objavio je 1892. godine prvi lični oglas. Taj mesečni časopis namenjen ruralnom stanovništvu time je postao jedan od prvih štampanih medija koji su svoje stranice otvorili za oglase samaca koji su tražili srodnu dušu. Zbog osude na koju je taj novi način upoznavanja naišao, on je ipak ostao marginalan. Sredinom 1980-ih, manje od 1% Francuza i Francuskinja upoznalo je svoje partnere putem oglasa, a ogromna većina je tvrdila da ih nikad nije ni koristila (5).

Kritike nisu novost za istoričare. Krajem XIX veka, pojava provodadžijskih agencija i ličnih oglasa izazvala je sličnu zabrinutost. Tadašnji komentatori optuživali su ih da pretvaraju brak u unosni posao

Tržište sličnog vida usluga danas je u punom zamahu. Kao i u brojnim drugim sektorima u razvoju, dominantne grupe brzo preuzimaju nove aktere. To je slučaj sa Mitikom i Tinderom, oba u vlasništvu Meča, koji pak pripada velikom konglomeratu preduzeća Interaktiv korp (Interactive Corp – IAC) na čijem vlasničkom listu se nalazi veliki broj navodno konkurentskih brendova. Rangirana na berzi, ova grupa je 2018. godine zabeležila promet od 800 miliona evra, od čega 400 miliona samo za filijalu Meča, što predstavlja povećanje od 36% u odnosu na prethodnu godinu.

Novopridošli akteri na tržištu uglavnom su preuzeli prvobitna tehnička rešenja a da ih nisu istinski osavremenili. Na primer, može se primetiti ogromna sličnost između mobilnih aplikacija: većina prikazuje velike fotografije profila koji korisnik treba da prevuče nalevo (da bi ih odbio) ili nadesno (da bi potencijalno stupio u kontakt). Meč ili kraš ga obaveštavaju da je interesovanje obostrano.

Naposletku, ovo tržište je veoma segmentirano, sa ciljnim grupama poput penzionera, VIP-jeva (čitaj: bogataša), Magrebljana ili Jevreja. Tvrdi se da ovaj fenomen posledica želje za kontaktom sa sebi sličnima i porasta osećaja zajednice. Zapravo, on je pre odraz oprobane preduzetničke strategije koja se zasniva na napadu na dominantne aktere lateralnom (zauzimanjem segmenata tržišta), pre nego frontalnom (ciljanjem na široku publiku) konkurencijom. Prema objašnjenjima administratora jednog severnoameričkog veb-sajta, „to je ekonomsko pitanje koje treba posmatrati s tačke gledišta preduzetnika: lakše ćeš uspeti ako izabereš konkretan cilj”. Rezultat je umnožavanje ponude do ponekad iznenađujućih razmera (za gikove, ekološki osvešćene, za simpatizere i simpatizerke levice ili desnice…). Većina ovih servisa s vremenom će nestati. Samo manjina koja se zasniva na već postojećoj logici grupnih interakcija uspeva da dopre do značajne publike; to je slučaj sa sajtovima koji ciljaju određene veroispovesti ili onim usmerenim ka višim klasama.

Da li ovaj sveprisutni kapitalizam u kom živimo i koji neprestano širi svoje zamke menja naše ponašanje? To je manje izvesno. Dok tvorci usluga nude ponekad veoma ciljane kriterijume izbora koji mogu pospešiti homogamiju, ali uprkos očiglednom mešanju na internetu koje, sa druge strane, može da ublaži ovaj trend, parovi koji se upoznaju preko interneta su, ceteris paribus, u istoj meri homogamni, kao i oni koji se upoznaju drugde. Drugim rečima, kod njih je utvrđena ista verovatnoća spajanja sa partnerom sličnog socijalnog statusa (6). Dakle, ustaljena logika uparivanja nije podrivena.

Uprkos panici koju štampa širi naslovima poput: „Kako su sajtovi za upoznavanje ubili ljubav”, bračna norma i dalje je snažna. Mladi još uvek smatraju život udvoje idealnim, čak i ako u prve brakove stupaju kasnije nego u prošlosti

Postoji još jedan znak stabilnosti. Uprkos panici koju štampa širi naslovima poput: „Kako su sajtovi za upoznavanje ubili ljubav” (Huffington Post Québec, 13. januar 2015), bračna norma i dalje je snažna. Mladi još uvek smatraju život udvoje idealnim, čak i ako u prve brakove stupaju kasnije nego u prošlosti. Takođe, iako su razvodi postali učestaliji, isto važi i stupanje u drugi i kasnije brakove. Ljubav nije umrla. Jedino što se desilo jeste da su razvojni putevi veza postali kraći i skloniji prekidima. Činjenica je da su ljudi do 25. godine bili u dve ili više ljubavnih veza; 36% žena i 29% muškaraca rođenih između 1978. i 1982. kaže da je to u njihovom slučaju istina, dok je ova pojava bila veoma retka među generacijom rođenom u pedesetih godina prošlog veka (od 6 do 9 odsto) (7).

Novine se javljaju drugde. Pažnja posvećena najspektakularnijim aspektima sajtova i aplikacija za upoznavanje – poput ogromnog broja korisnika, standardizacije profila, ili okvira izbora partnera – navodi nas da zanemarimo jednu njihovu daleko značajniju karakteristiku: izolovanost korisnika. Onlajn upoznavanje dešava se izvan i često bez znanja društvenih krugova. U tom smislu ono predstavlja prekid sa dosadašnjim praksama. Tradicionalno, intimni odnosi započinju u društvenom prostoru poput radnog mesta, mesta studiranja, izlaska ili bavljenja hobijima. Sa dolaskom sajtova i aplikacija za upoznavanje, potraga za partnerima postala je privatna stvar koja se vodi diskretno, licem u lice sa sopstvenim smartfonom, skriveno od pogleda okoline.

Bekstvo od društvene kontrole

Ova privatizacija susreta je bitan faktor uspeha sajtova i aplikacija na koji se retko osvrtalo. Najpre među najmlađima, kojima ove usluge pružaju mogućnost da flertuju, eksperimentišu i pronađu partnere skriveni od pogleda svojih vršnjaka i roditelja. Nasuprot upoznavanjima koja se dešavaju kroz druženje, na primer u izlascima ili na studijama, ona koja se uspostavljaju onlajn ne stvaraju svoj „bagaž”. Tako dvadesetjednogodišnja studentkinja Aliks objašnjava da ne bi volela da „izađe sa likom sa faksa” jer ne želi da ga „gleda svaki dan ukoliko stvari krenu po zlu”: „Zato više volim da to bude izvan svega”, kaže.

Odnosi koji započinju na ovakav način brže postaju seksualni od onih koji se javljaju u drugačijim kontekstima i često su kratkotrajni. Diskrecija suštinski olakšava pristup seksualnosti – najčešće vanbračnoj. Pošto je spoljašnja socijalna kontrola slabija i pošto odnosi nose manje posledica, partneri u njih lakše stupaju. To je naročito istinito za žene čija tela su još uvek pod većom društvenom kontrolom u odnosu na muška.

Ovo razdvajanje prijateljskih i profesionalnih odnosa sa jedne, i seksualnih partnera sa druge strane privlačno je i za one starije, ali iz delimično drugačijih razloga. Kako čovek stari, tako se javlja sve manje prilika za upoznavanje. Ne samo što se društveni krugovi prazne od singl ljudi (većina kontakata je već u vezama), već se druženje sprovodi u užim krugovima – izlaske na žurke zamenjuju večere sa prijateljima. Kako objašnjava četrdesetčetvorogodišnji zavarivač Bruno, „kad imaš određen broj godina, karijeru (…), nije lako sresti nekoga nakon što si sve svoje prijatelje dobro upoznao”. Zbog toga su sajtovi uglavnom fokusirani na upoznavanja razvedenih ljudi: ljubavni odnosi koji nastaju putem njih najčešće su drugi brakovi.

Koliko god da je skorijeg datuma, ovaj način upoznavanja upisuje se u dugi evolutivni proces. Od druge polovine XX veka ustanovljena je migracija prakse druženja sa javnih mesta prema privatnim prostorima i uskim krugovima. Nekadašnji balovi, na primer, ustupili su mesto privatnim zabavama (8). Isto važi za šire narodne mase (9), kao i za mlade svih klasa, sa jasnim prelaskom sa „kulture ulice” na „kulturu sobe” (10). Onlajn upoznavanja zapravo naglašavaju tu transformaciju, a ne stvaraju nekakve „digitalne balove”.

MARI BERGSTROM je istraživačica na Nacionalnom institutu za demografska istraživanja, autorka dela Les Nouvelles Lois de l’amour. Sexualité, couple et rencontres au temps du nimeriqué, La Découverte, Pariz, 2019.

PREVOD: Pavle Ilić

(1) „Étude des parcours individuels et conjugaux” (EPIC), Nacionalni institut za demografska istraživanja – Nacionalni institut za statistiku i ekonomska istraživanja, 2013-2014, https://epic.site.ined.fr.

(2) Paskal Lardeje, Le Coeur NET. Célibat et amours sur le Web, Belin, biblioteka „Nouveaux mondes”, Pariz, 2004.

(3) Cf. na primer, Eva Iluz, Pourquoi l’amour fait mal. L’expérience amoureuse dans la modernité, Seuil, Pariz, 2012.

(4) Kler-Liz Gajar, „Agence matrimoniale”, u Luis Fevr d’Arsije (ur.), Mariages, Éditions Olivétan, Lion, 2017.

(5) Mišel Bozon i Fransoa Eran, „La découverte du conjoint. II. Les scčnes de rencontre dans l’espace social”, Population, vol. 43, br. 1, Pariz, januar-februar 1988.

(6) Jedini izuzetak su parovi sa radnog mesta ili studija koji, u poređenju sa onima koji su se upoznali preko sajtova, imaju veće izglede da se sastoje od partnera sličnih zanimanja ili nivoa obrazovanja.

(7) Vilfrid Rolt i Arno Renije-Loalije, „La premičre vie en couple. Évolutions récentes”, Population & Sociétés, br. 521, Pariz, april 2015.

(8) Mišel Bozon i Vilfrid Rolt, „De la sexualité au couple. L’espace des rencontres amoureuses pendant la jeunesse”, Population, vol. 67, br. 3, 2012.

(9) Olivije Švarc, Le Monde privé des ouvriers. Hommes et femmes du Nord, Presses universitaires de France, biblioteka „Quadrige”, Pariz, 1990.

(10) Sonja Livingston, Young People and New Media. Childhood and the Changing Media Environment, Sage, London, 2002.