O čemu ćete pričati danas: Šta će biti sa Đokovićem, korona se “zastrašujuće” širi, Dodik na “crnoj listi”

0
EPA-EFE/JUANJO MARTIN

Dobro jutro,

Događaji u Australiji u vezi sa ulaskom Novaka Đokovića u tu zemlju, okupirali su pažnju čitavog sveta, a ne samo srpskog društva. Danas će o njegovoj sudbini biti doneta konačna odluka, posle poslednjih žalbi.

Slično je i sa drugom, znatno važnijom temom, koja je sa globalnog nivoa došla i do svakodnevnih briga ljudi u Srbiji – omikron je ubrzao pandemiju, a brojke bi prema mišljenju stručnjaka mogle ubrzo da dostignu i 20.000 novozaraženih.

Ima i vesti koje su globalno važne, ali ih u okruženju predstavljaju nebitnim. Poput one da je Dodik novi “predstavnik” regiona na američkoj “crnoj listi”.

ŠTA ĆE BITI SA ĐOKOVIĆEM

Viza je ukinuta

Srpskom teniseru Novaku Đokoviću vlasti Australije su ukinule vizu i nameravaju da ga u toku dana deportuju iz zemlje, dok Đokovićevi advokati najavljuju žalbu, prenosi britanski BBC.

Prethodno je australijski novinar Pol Sakal potvrdio na Tviteru da mu je od dva izvora potvrđeno da je Đokoviću odbijena viza jer njegovi dokazi nisu bili dovoljni da bi mu vlasti Viktorije odobrili izuzeće od obavezne vakcinacije.

“Rečeno mu je da napusti zemlju danas”, napisao je Sakal.

Sakal je takođe naveo da se njegovi advokati spremaju da podnesu žalbu.

„Strani državljani koji nemaju važeću vizu pri ulasku u Australiju, ili kojima je viza poništena, biće zadržani i deportovani iz Australije“, navodi se u saopštenju vlasti Australije povodom Đokovićevog zadržavanja na aerodromu, prenosi australijski Ejdž.

Vest da je Đokoviću ukinuta viza potvrdio je i ministar zdravlja Australije.

“Đoković nije uspeo da obezbedi odgovarajuće nivo dokaza”, rekao je ministar zdravlja.

“Premijer je već naglasio da Australijanci moraju da pokazuju sertifikate o vakcinaciji za ulazak u kafić, restoran, a kamoli za ulazak u državu.”

“Ukoliko nisu ispunjeni uslovi, onda isto treba da budu tretirani svi ostali. Teška odluka, ali ponavljam da svi moraju da imaju isti tretman”, rekao je Hant.

Granična policija je potvrdila da će nastaviti da “obezbeđuju one koji dolaze u Australiju i ispunjavaju sve potrebne uslove za ulazak”.

“Naša kancelarija potvrđuje da gospodin Đoković nije ispunio sve potreben uslove zbog čega mu je odbijena viza za ulazak”, piše u zvaničnom saopštenju granične policije.

Međutim, kako prenosi Rojters, pozivajući se na svoje izvore, viza i papirologija koju je Đoković koristio za ulazak u zemlju je ista kao i kod tri druga igrača koja su već stigla u Australiju.

Premijer Australije Skot Morison je na Tviteru napisao da su “pravila ista za sve”.

“Pravila su pravila, posebno kada neko dođe na naše granice. Niko nije izand tih propisa”, napisao je na Morison.

Đokoviću, koji nije objavio da li je vakcinisan ili ne i na osnovu kog dokumenta ima pravo na izuzeće, Vlada države Viktorije je najpre odbila da, prema pravilu izuzeća, dozvoli ulazak u zemlju, i to samo nekoliko sati pre sletanja aviona.

Konačnu odluku trebalo je da donese granična policija, koja je samostalna u svojoj proceni. Osim medicinskog izuzeća, problem za Đokovićev ulazak u Australiju je i vrsta vize koju je zatražio njegov tim. Australijske vlasti su, prema pisanju austarlijskih medija, istakle da ta viza neće biti problem, ali da medicinska dokumentacija mora da bude validna.

Australijski novinar Pol Sakal je na Tviteru napisao da su službenici granične policije – oko 5.30 ujutru, šest sati nakon što je Đoković sleteo u Melburnu – i dalje ispitivali srpskog tenisera o medicinskoj dokumentaciji koja bi trebalo da opravda izuzeće od obavezne vakcinacije.

“Izvor nam kaže da što ispitivanje duže traje, manje su šane da će mu biti dozvoljen ulazak (u Australiju)”, napisao je Sakal.

Prema pisanju australijskog lista Ejdž, granična policija ima diskreciono pravo da dozvole ulazak u zemlju, uprkos odlukama vlade Viktorije.

Srđan Đoković, otac najboljeg tenisera sveta, potvrdio je za srpske medije da je Đoković bio izolovan na aerodromu u Melburnu i odvojen od ostatka njegovog tima. Goran Ivanišević, jedan od Đokovićevih trenera, nekoliko sati nakon dolaska na aerodrom u Melburnu, podelio je fotografiju na Instagramu ispod koje piše: “Ne baš uobičajen put u Australiju”.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je na Instagramu da je razgovarao sa prvim teniserom sveta.

“Rekao sam našem Novaku da je cela Srbija uz njega, a da naši organi vlasti preduzimaju sve mere kako bi maltretiranje najboljeg tenisera sveta u najkraćem mogućem periodu bilo prekinuto. U skladu sa svim normama međunarodnog javnog prava Srbija će se boriti za Novaka Đokovića, za pravdu i istinu”, napisao je Vučić na Instagramu.

Poslednja šansa da Đoković ostane u Australiji: Žalba sudu u Melburnu i rasprava o “validnosti vize”

Advokatski tim koji zastupa Novaka Đokovića podneo je žalbu sudu u Melburnu na odluku da se prvom teniseru sveta zabrani ulazak u Australiju.

Novakovi advokati su se pojavili na sudu u četvrtak popodne po lokalnom vremenu, a pravna borba za nastup srpskog tenisera, započeće u Federalnom sudu u 18 sati po lokalnom, odnosno osam po našem vremenu.

Kako prenosi “Rojters”, a pozivajući se na svoje izvore, objašnjenje vlasti države Viktorija da viza nije bila odgovarajuća je sporno, pošto su trojica tenisera sa istim papirima već ušli u zemlju i omogućeno im je da se takmiče na prvom grend slemu nove sezone.

Inače, saslušanje je pomereno za dva sata od prvobitnog termina, što ujedno znači da će Novak i drugi dan ostati u Melburnu, i to pod specijalnim okolnostima.

Đoković je, nakon odluke australijskih vlasti da mu ponište vizu i devet provedenih sati na aerodromu, odseo u hotelu pod kontrolom te zemlje kako bi sačekao epilog žalbe, a sudija Entoni Keli bi trebalo da do kraja dana reši ovaj slučaj, piše portal “The Age”.

“Nedostatak vize, ako odluka o poništenju bude validna, je nezaobilazna prepreka za Đokovića da igra na ovom turniru”, rekao je Nil Vud, advokat Novaka Đokovića.

Podsetimo, Đokoviću je juče ukinuta viza zbog “nevalidnih dokaza o izuzeću od vakcine”.

OMIKRON UBRZAO PANDEMIJU, BROJKE “ZASTRAŠUJUĆE” U NAJAVI

Кoronavirus ubrzano se širi Srbijom, broj novoobolelih na dnevnom nivou je iznad 7.000. U kovid ambulantama ponovo su gužve. Epidemiolozi upozoravaju da se narednih dana može očekivati veliki broj novih slučajeva.

Za samo četiri dana broj novoinficiranih kovidom četiri i po puta je veći, to se već primećuje u kovid ambulantama gde se beleže velike gužve. Mnoge su produžile radno vreme do 22 sata.

Prema poslednjim podacima, u Srbiji je registrovano 7.488 slučajeva zaraze koronavirusom od 25.516 testiranih uzoraka. Od posledica zaraze preminulo je još 25 osoba.

Lekari upozoravaju da će brojke drstično da se povećaju.

Profesor Radmilo Janković rekao je da je nemoguće zaustaviti širenje omikron soja koronavirusa.

“Brojke će narednih dana sigurno biti preko 10.000, 20.000 ili možda 30.000 zaraženih i biće komplikovano u naredne dve nedelje”, rekao je Janković.

U Srbiji su od početka epidemije potvrđena 1.318.333 slučaja koronavirusa, od testiranog 7.322.691 uzorka. Od posledica zaraze preminula je 12.831 osoba.

Na bolničkom lečenju su 2.194 pacijenta, od kojih je 74 na respiratoru.

DODIK NA CRNOJ LISTI

SAD su juče uvele sankcije srpskom članu Predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku i Alternativnoj televiziji iz Banjaluke, zbog povezanosti sa njim

Dodik i Alternativna televizija od danas se nalaze na proširenoj “crnoj listi”, na kojoj su osobe i entiteti čije se radnje dovode u vezu s korupcijom širom sveta, navodi portal Kliks.

Ministarstvo finansija SAD nije objavilo više detalja u vezi sa sankcijama, ali se očekuje da određene informacije uskoro budu objavljene.

Zvaničnici SAD su duže vremena najavljivali da su sankcije za brojne pojedince u BiH već “na stolu”.

O mogućnosti uvođenja sankcija firmama i pojedincima u BiH govorio je i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar tokom posete toj zemlji početkom novembra.

OSTALE VESTI

Danas je Badnji dan

Pravoslavni vernici u Srbiji obeležavaju Badnji dan tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i porodičnim okupljanjem za posnom trpezom pred najradosniji hrišćanski praznik Božić – praznik kojim se proslavlja rođenje Isusa Hrista.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara, Božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

Badnji dan započinje rano i traje do kasno. Ujutru, pre izlaska sunca, domaćin odlazi u šumu po badnjak, koji se tek sa prvim mrakom, unosi u kuću. Uz drvo se daruje i žito da bi naredna godina bila plodna. Obavezno je i unošenje slame, a na taj način se prinosi žrtva duhu Hrista koji je i rođen na slami.

Srbi Božić obeležavaju od pamtiveka, a badnjakom, odnosno božićnim drvetom, u kuću se unose sreća, zdravlje i napredak.

Badnjak vodi poreklo od čudesne Vitlejemske noći kada su pastiri nasekli i doneli grane da nalože vatru pored Novorođenčeta i njegove Majke. I slama koja se u kuću unosi sa drenovim prutićem podseća na onu noć kada se rodio sin božiji, i kada je položen u jasle na slamu.

Ove običaje narod je nasledio od predaka i dalje ih održava. Tako se večeras badnjak stavlja na ognjište, posipa žitom, medom i vinom, uz niz ritualnih radnji koje treba da obezbede zdravlje i napredak cele kuće i porodice.

U gradskim uslovima, na bezbedan način, pregori se tek po neki listić.

Na Badnje veče se ne spava, već bdi i očekuje svečani trenutak Rođenja Hristovog. Badnja noć je noć mira i iščekujuće radosti.

Po običajnom kalendaru, danas se ništa ne iznosi iz kuće.

Кo se tokom godine sa nekim zavadio, na Badnji dan treba da se pomiri, kako bi Hristov rođendan proveli u miru i ljubavi. Tako se i podseća da je opraštanje dar božiji i jedna od najtežih hrišćanskih vrlina.

Božić je praznik cele porodice i zato se očekuje da ona tokom prazničnih dana bude na okupu, a prati ga veliki spisak narodnih običaja, poput lomljenja pogače.

Običaj nalaže da ukućani prvog gosta na Božić, položajnika, daruju poklonima i goste najbolje što mogu, jer on simbolizuje božanstvo.

Kako je juče okončana “teroristička drama” u Obrenovcu

U akciji hapšenja na teritoriji Obrenovca, policajci su nakon više upozorenja pucali na osumnjičenog M. S., koji je na licu mesta preminuo, saopštio je MUP, a prenosi RTS.

Kako se navodi, hapšenje M. S. je pokušano na osnovu poternice suda za izdržavanje kazne zatvora.

On je, prema saopštenju policije, iz bombe izvukao osigurač i uputio se ka obližnjim kućama. Kod sebe je, kako se navodi, imao još jednu bombu i pištolj.

Ekipa Policijske brigade za protivdiverzionu zaštitu je u kontrolisanim uslovima na licu mesta uništila bombu.

Osumnjičeni je odranije poznat policiji zbog krivičnih dela sa elementima nasilja, a i prilikom prethodnog hapšenja pružao je otpor i pretio bombom, navodi MUP.

U akciji niko drugi nije povređen.

Uviđaj na licu mesta vrše zamenik višeg javnog tužioca i pripadnici policije.

Šta se dešava u Kazahstanu

Kazahstan je proglasio vanredno stanje u Nur-Sultranu, Almatiju i pojedinim provincijama nakon što su demonstranti upali u prostorije javnih ustanova i počeli da ih pale u najgorim nemirima u toj zemlji u poslednjih nekoliko decnija, koji su izbili kao posledica povećanje cene goriva, prenosi Rojters.

Sa druge strane, ruske agencije Interfaks, Tass i Ria Novosti objavile su da je uvedeno vanredno stanje u celoj zemlji, pozivajući se na saopštenje objavljeno preko kazahstanske televizije. 

Vlada je u međuvremenu podnela ostavku, ali to nije uspelo da umiri gnev demonstranata, koji su izašli na ulice kao odgovor na novo drastično poskupljenje goriva od početka nove godine.

Iako su nemiri izazvani rastom cena, postojali su znaci širih političkih zahteva u zemlji koja je još uvek u senci tri decenije vladavine jednog čoveka.

Nursultan Nazarbajev, 81, preuzeo je dužnost predsednika bivše sovjetske republike 1990. i povukao se tek 2019. Zadržao je vlast kao šef vladajuće partije i šef moćnog saveta za bezbednost.

Jedan kazahstanski bloger je na Instagramu prikazao požar koji bukti u kancelariji gradonačelnika glavnog grada Almatija, uz očigledne pucnjeve koje se čuju u blizini. Na video snimcima postavljenim na internetu takođe se vidi kako gori zgrada obližnjeg tužilaštva, prenosi Rojters.

Primećeno je na hiljade demonstranata kako pokušavaju da pristupe centru grada Almati. Pojedini su krenuli kamionima ka najvećim gradskim trgovima. Bezbednosne snage su raspoređene u kordonima, pod punom opremom, duž grada, a ispljeno je na desetine suzavaca i šok bombi.

Šef gradske policije rekao je da je Almati na udaru “ekstremista i radikala”, koji su “pretukli 500 civila i opljačkali stotine preduzeća”.

Predsedničkim dekretom najavljeno je dvonedeljno vanredno stanje i noćni policijski čas u prestonici Nur-Sultanu – nazvanom po bivšem predsedniku. Kao razlog je navedena “ozbiljna i direktnu pretnju po bezbednost građana”.

Vanredno stanje je takođe proglašeno u Almatiju i u zapadnoj provinciji Mangistau, gde su protesti najpre izbili.

Rojters prenosi da je internet ugašen kako su se nemiri širili.

Netbloks, sajt koji prati globalnu internet konekciju, rekao je da je Kazahstan “ugasio internet na nacionalnom nivou”.

Na snimcima se vidi kako policijski i bezbednosni službenici u civilu razbijaju malu grupu demonstranata u gradu Šimkentu, odvlače muškarce i guraju ih u policijski automobil i beli kombi dok su neki uzvikivali: “„Nazarbajev, odlazi!“

U gradu Aktobe, nekoliko stotina demonstranata okupilo se na trgu uzvikujući: „Starče, odlazi!“.

Na video snimku objavljenom na mreži vidi se kako policija koristi vodene topove i šok bombe protiv demonstranata u blizini rezidencije tamošnjeg gradonačelnika.

Izabrani Nazarbajevljev naslednik, predsednik Kasim-Žomart Tokajev, prihvatio je ostavku vlade u sredu i naredio vršiocima dužnosti ministara da ukinu odluku o poskupljenje goriva.

Tokajev je takođe imenovao novog prvog zamenika šefa Komiteta za nacionalnu bezbednost koji će zameniti nećaka Nazarbajeva. Sam Nazarbajev nije komentarisao niti sazivao savet bezbednosti otkako su nemiri počeli.

Reputacija Kazahstana kao zemlje političke stabilnosti, pomogla je Nazarbajevu da privuče stotine milijardi dolara stranih investicija u naftnu i industriju metala, prenosi Rojters.

Zbog nemira je cena dolarskih obveznica Kazahstana pala za skoro 6 centi, što je najveći pad još od početka pandemije koronavirusa.

Atameken, kazahstanska poslovna lobistička grupa, saopštila je da njeni članovi prijavljuju napade na banke, prodavnice i restorane.

Gradsko odeljenje za zdravstvo saopštilo je da je 190 ljudi zatražilo medicinsku pomoć, uključujući 137 policajaca. Gradske vlasti pozvale su stanovnike da ostanu kod kuće.

Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da su tokom noći napadnute i vladine zgrade u južnim gradovima Šimkent i Taraz, pri čemu je 95 policajaca ranjeno u sukobima. Policija je privela više od 200 ljudi.

Kazahstan se bori sa sve većim pritiscima cena. Inflacija se krajem prošle godine približavala nivou od 9 odsto, u odnosu na isti period prošle godine – što je bio najviši nivo u poslednjih pet godina. Centralna banka je zbog toga morala da podigne kamatne stope na 9,75 odsto.

Kako je energetska kriza u Evropi postala “problem” i “rešenje” za Moskvu i Vašington?

“Rusija bi trebalo da bude užasno ranjiva na međunarodne sankcije. Ona uvozi gotovo svaki proizvod koji definiše modernu ekonomiju. Njene elite su sakrile ogroman profit van ruskih granica, gde su ranjive usled inostranih regulativa i kazni. Ukupni ruski BDP je nešto manji nego onaj u Kanadi, a nešto veći od meksičkog”, piše kanadsko-američki politički komentator Dejvid Frum u atorskom tekstu za Atlantik.

Frum ističe da je, uprkos tome, ruski predsednik Vladimir Putin “samo slegao ramenima na pretnje o novim sankcijama koje će stupiti na snagu ukoliko napadne Ukrajinu”.

“Možda Putin samo blefira. Ali, sve i da je tako, deluje da je preterao sa svojim blefom, poslavši više od 100.000 ruskih trupa spremnih na borbu na ukrajinsku granicu”, napisao je Frum.

Možda je Putin procenio da su pretnje zapadnih demokratija o “sankcijama kakve još nisu viđene” samo blef. On ima vrlo dobar osnov da sumnja u rešavanje problema od strane Zapada.

Zapadna Evropa se susreće sa vrlo oštrim rastom cena električne energije ove zime. Tokom jeseni i rane zime, cena jednog megavata po satu iznosila je preko 300 evra širom čitavog kontinenta. U Francuskoj i Švajcarskoj cene su dostizale skoro 400 evra. U SAD su cene u istom periodu bile znatno niže, najčešće u razmaku od 20-35 dolara, retko kada premašivši cifru od 100 dolara.

Cena je porasla usled brige o nedovoljnim rezervama prirodnog gasa. Evropske države su mnogo uložile u obnovljive izvore energije. Ali, gas ostaje krucijalno gorivo za popunjavanje rupa, kakve su grejanje domova i kuvanje. Evropsko energetska tržišta su izgleda predvidela nedostatak prirodnog gasa.

“Putin, takođe, izgleda zna isto što i oni, pa se usled toga verovatno ohrabrio ove zime”, isiče Frum.

Rusija je ključni dostavljač evropskog gasa. Evropske države, doduše, dobijaju gas i iz drugih izvora takođe. Takvi primeri su holandska i norveška polja u Severnom moru, kao i Alžir čiji se gas dostavlja cevima preko Mediterana, dok Katar i Nigerija doprinose putem tankera. Međutim, svi ovi izvori su prekinuti usled različitih problema, kakav je na primer spor između Alžira i Maroka koji je uzrokovao zatvaranje jednog gasovoda.

Rezultat svega toga je da bi Evropa bi u normalnoj godini u zimu ušla sa otprilike 100 milijardi kubnih metara gasa, a ovog decembra započeli su sa rezervama umanjenim za 13 odsto nego obično. Gas se sada u Evropi prodaje deset puta skuplje od onog koji se šalje za SAD.

Ovakav rast cena pružio je šansu za neočekivani prihod onima koji gas prodaju. Ipak, Rusija je odbila takve šanse. Tokom avgusta, kada se Evropa uvozom gasa priprema za zimu, protok putem glavnog toka na relaciji Rusija-Nemačka je spao na samo jednu četvrtinu uobičajenog. U međuvremenu, Rusija je bojkotovala veliki i sofisticirani gasovod koji prolazi kroz Ukrajinu na putu za južniji deo Evrope.

“Rusi su za ovakav razvoj događaja okrivili seriju nesrećnih okolnosti, a deluje da u ovome ima istine”, ističe Frum.

Tržište gasa je ciklično. Održavanje proizvodnje gasa zahteva velika i konstantna ulaganja. Kada cene gasa padnu, kao što se to desilo sredinom druge decenije dvadeset prvog veka, investicije opadaju. Kada se poveća potražnja, zalihe ne mogu da isprate tempo, što podiže cenu i dolazi do povećavanja investicija, što opet dovodi do povećanja zaliha i ponovnog pokretanja kružnog procesa. S obzirom na to da Rusija svoju proizvodnju gasa održava tajnovitom, teško je reći da li je usporeni protok gasa njihova odluka ili pad same proizvodnje.

Frum ističe da nestašica gasa “predstavlja Putinovo veliko oružje”.

Nestašica je pokazala Evropi koliko je u stvari zavisna od gasa koji bi putem Severnog toka 2 iz Rusije stizao u Nemačku. Nestašica je uticala na zamenu uloga, te Rusiji dala bolju ekonomsku poziciju u odnosu na ostatak Evrope. Ukoliko Evropu pogodi hladna zima u januaru i februaru, te ukoliko cene porastu i nestašica se produbi – Putin će biti u mogućnosti da samo slegne ramenima na pretnje Džoa Bajdena i NATO, bez obzira kakve akcije preduzme na teritoriji Ukrajine.

Hitni postupci su preduzeti obezbeđivanjem gasa iz SAD koji će stići tankerima, ističe Frum.

Međutim, kako bi održale mir u Evropi, SAD i njihovi saveznici moraće da osmisle dugoročne planove. Evropa je sada veoma ranjiva u odnosu na Rusiju, pre svega usled svojih grešaka, kakvo je zatvaranje potpuno funkcionalnih nuklearnh postrojenja u Nemačkoj.

Zbog toga je potrebno pronaći zamenu u vidu gasa, ali čijeg gasa, ako ne ruskog?

SAD su u prethodnoj deceniji izrasle u energetsku supersilu. Postale su najveći proizvođač nafte u svetu, ostavljajući Saudijsku Arabiju kao drugu na listi sa čak dvostruko slabijom proizvodnjom. Takođe, nalaze se na prvom mestu kada je proizvodnja gasa u pitanju, ističe Frum.

Rusija je na drugom mestu.

SAD su sa izvozom gasa su započeli 2016, a u 2022. će postati najveći izvoznik tečnog prirodnog gasa na svetu. Uvoz iz SAD svakako predstavlja bolju opciju od Putinove samovolje.

Međutim, javio se problem na obe strane Atlantika, a problem je u tome što gas “nije zelen”.

“Da, prirodni gas jeste ugljovodonik i da, on emituje zelene gasove. Ali jednu veliku ideju svet mora da razume na putu ka dostizanju klimatskih ciljeva. Obnovljivi izvori energije su veoma nestabilni i veoma teški za procenu. Vetar duva i Sunce greje prema Božijem, a ne mušterijinom rasporedu. Vetar i solarna energija nisu alternativa za ugalj, nuklearnu energiju i priridni gas. Obnovljivi izvori energije mogu samo uspeti samo ako dopune izvore energije koje je lakše kontrolisati”, piše Frum.

Kina sama troši istu količinu uglja kao ostatak sveta. Uprkos tome što razvijene države smanjuju upotrebu uglja, ona na globalnom nivou raste.

Hidroenergija deluje atraktivno, međutim, velike reke teku baš tamo gde ovakva vrsta energije nije potrebna. Stoga se Kina oslonila na nuklearnu energiju, koja joj ipak neće biti dovoljna.

To ostavlja gas kao gorivo koje može biti dostavljeno dovoljno brzo i u dovoljno velikim količinama da bi se zamenio ugalj kao osnova za obnovljive izvore energije. Stoga, ukoliko se Rusiji uvedu sankcije, SAD će morati da preuzmu njihovu ulogu, procenjuje Frum.

Ukoliko Bajdenova administracija uspe da nađe način za mirno rešavanje krize, to ne znači da će Putin odustati od ucenjivanja. Jedino integracija Evrope u bolji sistem energetske zaštite od strane NATO će značiti da su članovi ovog pakta bezbedni. Da bi se to ostvarilo, potrebno je značajno učešće SAD i njihovih komšija.

Razvoj severnoameričkog gasa podrazumeva zaštitu, usled sticanja nezavisnoti od ruske samovolje. Podrazumeva i jačanje pozicije država Severne Amerike u odnosu na Kinu. Ovaj razvoj podrazumeva i veću demokratičnost, imajući u vidu zaštitu mušterija od odluka autoritarnih režima kakvi su Katar i Rusija. Povećava se i “zeleni kapacitet”, s obzirom na to da se smanjuje korišćenje uglja.

Obnovljivi izvori energije sa dodatkom nuklearne energije su obećana zemlja. Severnoamerički prirodni gas je put ka toj zemlji…

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradski dnevni listovi u prazničnim dvobrojima i trobrojima za četvrtak, petak i suboru, 6, 7. i 8. januar najviše pišu o božićnim porukama patrijarha Porfirija, porastu broja inficiranih korona virusom u Srbiji, uvodjenju sankcija SAD članu predsedništva Bosne i Hercegovine Miloradu Dodiku i drugim temama.

BLIC – Božićna poruka patrijarha Porfirija u prazničnom trobroju “Pružimo ruku svakome, jer jedni bez drugih ne možemo”. O upozorenju zdravstvenih radnika na povećanje broja pozitivnih na korona virus u Srbiji “Dr. Janković upozorava: Moramo da uradimo sve da sprečimo kolaps”.

VEČERNJE NOVOSTI – List u prazničnom dvobroju piše o procenama ministra finansija Siniše Malog “Energetska kriza neće ugroziti našu kasu”. Izjava predsednika Socijalističke partije Srbije Ivice Dačića “Sa ovakvom opozicijom nemamo šta da brinemo”.

DANAS – U prazničnom dvobroju o povećanju broja zaraženih korona virusom na dnevnom nivou “Uskoro dnevno po 20.000 zaraženih”. List piše o problematici povodom najave iskopavanja litijuma “Gde su najveća svetska nalazišta litijuma”.

NOVA – U Božićnom dodatku prazničnog dvobroja “Poslanica patrijarha Porfirija, Božić u umetnosti, episkop Irinej”. Intervju sa profesorkom Ekonomskog fakulteta i članicom Centra za liberalno-demokratske studije Danicom Popović “Vučić brani vlast našim novcem”.

POLITIKA – U Božićnom dvobroju intervju sa patrijarhom Porfirijem “Ni za zapetu ne menjam moj poziv na mir”. “SAD uvele sankcije Miloradu Dodiku”, o odluci administracije Sjedinjenih Američkih Država da uvedu sankcije protiv političara iz Republike Srpske Milorada Dodika.

PREPORUKA ZA ČITANJE

Kupite novogodišnji dvobroj Nedeljnika koji je i dalje na svim kioscima.