O čemu ćete pričati danas: Novi olimpijski dan, kako je Evropa “pretekla” Ameriku u vakcinaciji, Amerikanci evakuišu Avganistance koji su im pomagali

0
Credit line: Vladimir Astapkovich / Sputnik / Profimedia

Dobro jutro,

Ako letnji dvobroj Nedeljnika ne čitate slanih prstiju – ili su slani od znoja ovih tropskih, radnih dana – iskoristite vikend za odmor i čuvajte se teških tema.

Uz Nedeljnikov brifing napravite selekciju vesti o kojima biste danas mogli da pričate.

NOVI OLIMPIJSKI DAN – NOVE NADE ZA MEDALJE

Deveti dan Olimpijskih igara u Tokiju donose bogat program.

Novak Đoković posle jednog od najtežih dana u karijeri ima priliku da sam i zajedno sa Ninom Stojanović Srbiji donese dve medalje.

Pored njega sičnu priliku će imati Arsovićeva koja puca u finalu OI.

Sve važne informacije pratite na linku ispod.

KAKO JE EVROPA “PRETEKLA” AMERIKU U VAKCINACIJI

Strah i optužbe protresle su evropske prestonice, dok se Vašington samopouzdano borio protiv koronavirusa. Evropska unija (EU) je početkom aprila znatno zaostajala za Sjedinjenim Državama u vakcinaciji protiv kovid-19. Jaz je bio sve veći, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je Evropu osudila zbog „neprihvatljivo sporog“ tempa vakcinacije.

Međutim, američki napori da vakcinišu stanovništvo su dostigli vrhunac u aprilu, a zatim je usledila stagnacija, dok je kampanja vakcinacije unutar Unije, koja je nedavno bila na meti podrugivanja, tekla sve bolje i brže.

Epilog, EU je premašila SAD u ukupnoj stopi vakcinacije prilagođenoj broju stanovnika. U julu je ostvaren preokret koji teško da je bio zamisliv.

U početku, dok su SAD i nekolicina drugih napredovali, Evropljani su kuburili sa kupovinom vakcina, narušavajući poverenje javnosti u pojedine vakcine. Stoga je nastao problem imunizacije građana kada su cepiva postala dostupna. Situacija je bitno drugačija ove nedelje – zemlje članice su dale 105 doza na 100 stanovnika. Najmanje jednu dozu primilo je nešto više od 70 odsto odraslih, dok su SAD na stopi od oko 103 datih doza na 100 ljudi i 69 odsto odraslih koji su primili barem jednu dozu.

“Proces sustizanja je bio veoma uspešan“, rekla je predsednica Evropske komisije (EK) Ursula Fon Der Leien.

Celu priču pročitajte na linku ispod.

AMERIKANCI EVAKUIŠU AVGANISTANCE KOJI SU IM POMAGALI

Više od 200 Avganistanaca koji su pomagali američkim snagama tokom vojne operacije u njihovoj zemlji, prebačeno je danas u SAD avionom.

Današni let je prvi od mnogih kojima SAD nameravaju da evakuišu iz Avganistana desetine hiljada avganistanskih prevodilaca i drugog osoblja koji su sarađivali sa američkim snagama.

Predsednik SAD Džozef Bajden rekao je da je ponosan na evakuaciju američkih saradnika.

“Želim da zahvalim ovim hrabrim Avganistancima što su bili uz SAD i danas sam ponosan što mogu da im kažem: ‘Dobrodošli kući’”, rekao je Bajden.

Evakuacija Avganistanaca, koji su zbog saradnje sa Amerikancima u domovini strahovali od odmazde pobunjenika talibana, ukazuje da SAD nisu sigurne da će avganistanska vojska biti u stanju da izađe na kraj sa protivnicima nakon što se poslednji američki vojnici povuku iz Avganistana za nekoliko nedelja.

Sa Avganistancima koji su pomagali Amerikancima dolaze i članovi njihovih porodica.

Na današnjem letu bilo je 57 dece i 15 beba.

SAD planiraju da završe povlačenje svojih vojnika iz Avganistana do septembra, a evakuaciju saradnika pre toga.

Talibani, koji su pojačali napade nakon početka povlačenja NATO i američkih snaga iz Avganistana, saopštili su da njihova meta neće biti oni koji su radili za interese SAD i Zapada.

Uprkos tome, za mnoge Avganistance specijalna imigraciona viza je poslednja šansa da odu iz ratom razorene zemlje, u kojoj su rašireni korupcija i strah od nasilja.

OSTALE VESTI

Jovičiću određen kućni pritvor sa elektronskim nadzorom

Viši sud u Beogradu ukinuo je danas pritvor bivšem predsedniku beogradske opštine Palilula i funkcioneru Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandru Jovičiću (34), i odredio mu kućni pritvor sa elektronskim nadzorom (nanogicu), prenosi Blic, pozivajući se na agenciju Tanjug.

Jovičić je bio uhapšen 1. juna i u pritvoru Okružnog zatvora je bio do danas.

Protiv njega i još sedmoro okrivljenih Više javno tužilaštvo vodi istragu zbog sumnje da su omogućavali nelegalne gradnje u toj opštini.

Jovičić se sumnjiči da je uticao na odgovorno lice za inspekcijske poslove na opštini Palilula V.D. da dalje utiče na građevinske inspektore da zloupotrebom položaja omoguće izgradnju objekata bez građevinske dozvole, kao i da je od investitora za navedene objekte potivpravno prisvojio 28,8 miliona dinara.

On se tereti za krivično delo trgovina uticajem u saizvršilaštvu sa D. V. (43).

Za krivično delo zloupotreba službenog položaja terete se građevinski inspektori M. M. (63), Z. R. (68), Đ. R. (62), Z. P. (62), G. P. (52) i D. L. (55), dok se, pored navedenog, osumnjičeni G. P. i D. L. terete i za krivično delo falsifikovanje službene isprave.

Oni se sumnjiče da su zloupotrebom položaja omogućili zaštitu od strane inspekcijskih organa GO Palilula od rušenja za njihove nelegalno izgrađene objekte.

Nakon što su u zapisnicima i rešenjima koje je donela građevinska inspekcija, uneli neistinite podatke u vezi sa objektima, prosledili su ih na ozakonjenje, suprotno Zakonu o ozakonjenju objekata, saopštio je MUP nakon hapšenja osumnjičenih.

Gimnastičarka Simon Bajls se “zbog svog mentalnog zdravlja” povukla iz još dva finala

Američka gimnastičarka Simon Bajls odlučila je da se povuče iz finala u preskoku i dvovisinsokm razboju na Olimpijskim igrama u Tokiju, saopštila je danas Američka gimnastičarska federacija.

“Posle razgovora sa medicinskim osobljem, Simon Bajls je odlučila da se povuče iz finala preskoka i dvovisinskog razboja. Njeno stanje će se svakodnevno procenjivati kako bismo odlučili da li može da učestvuje u finalima na parteru i gredi”, navodi se u saopštenju.

Četvorostruka olimpijska šampionka je, nakon što se povukla sa ekipnog finala posle samo jedne rotacije, izjavila da svoje metalno zdravlje stavlja na prvo mesto.

Amerikanke su tada osvojile srebro, a Bajls se nakon toga povukla i iz finala višeboja koja je pripala njenoj sunarodnici Sunisa Li.

Mediji na nemačkom o sporu Srbije i Hrvatske: Čiji je Nikola Tesla?

Najnoviji spor Hrvatske i Srbije oko Nikole Tesle dospeo je i u medije na nemačkom jeziku. Naravno, reč je o nameri Hrvatske da, kada uđe u evrozonu, na kovanice evra stavi lik tog naučnika. I o reakcijama iz Beograda, piše Dojče vele.

„Hrvatska hoće da lik Nikole Tesle krasi njene kovanice. To vrlo smeta susednoj Srbiji. Jer tamo smatraju Teslu Srbinom“, objašnjava list Štutgarter nahrihten svojim čitaocima situaciju oko budućih kovanica evra u Hrvatskoj.

„Pristup EU-novajlije Hrvatske evrozoni još je u oblacima, ali već sada je planirano uvođenje evropske valute izazvalo žestoku razmiricu sa Srbijom: Narodna banka Srbije optužuje Zagreb da ‘prisvaja srpsko kulturno dobro’. Okidač za spor je Nikola Tesla rođen 1856. u hrvatskom selu Smiljanu kao sin srpskog pravoslavnog sveštenika. Lice elektro-pionira preminulog u Njujorku bi, prema najavi hrvatskog premijera Andreja Plenkovića, trebalo da krasi novčiće od 10, 20 i 50 centi.“

List dalje piše: „Tesla je bio Amerikanac srpskog porekla i uvek se shvatao kao Srbin, frkće na to predsednik Srbije Aleksandar Vučić: Hrvati bi trebalo da Teslu bar štampaju na važnim novčanicama, a ne na sitnini. Doduše, ni srpske novčanice, na kojima je Tesla već odštampan, nemaju veliku težinu: 100 dinara odgovara sumi od 85 evrocenti“.

„Kao građanin carske Austrije, Srbin Tesla je rođen u Hrvatskoj. No, dok je u Beogradu još 1952. otvoren Muzej Nikole Tesle sa urnom i zaostavštinom fizičara, Hrvatska se dugo maćehinski ophodila prema svom srpskom sinu: hrvatski nacionalisti su 1992. čak digli u vazduh spomenik Tesli u Gospiću. Ipak, za razliku od Beograda, političari srpske manjine u Hrvatskoj pozitivno gledaju na Teslinu evrorehabilitaciju. Kažu da su hrvatski građani bili ti koji su Srbina predložili kao motiv na kovanom novcu. Tako da, naglašavaju, Tesla povezuje Srbe i Hrvate“, piše Štutgarter cajtung.

Austrijski Kronen cajtung, osim osnovnih podataka o Teslinom životu, navodi da je hrvatski premijer Plenković Narodnoj banci Srbije odgovorio da ona „može da zauzme stav, ali da to neće imati uticaja na odluku“, i dodao: „Nikoga mi ne prisvajamo“. On je naglasio da su hrvatski građani izabrali Teslin lik za kovanice i označio to kao veliki gest Hrvatske, a uz to je Tesla bio srpske nacionalnosti.“

„Hrvatska bi najranije 2023. godine mogla da pristupi evrozoni, a najmlađa zemlja EU već je počela da bira motive za kovanice evra. Kada je Tesla rođen, njegovo rodno selo Smiljan pripadalo je carevini Austriji. Osnovnu i srednju školu pohađao je u Gospiću, a gimnaziju u Karlovcu. Osamdesetih godina 19. veka studirao je na Tehničkoj školi u Gracu. Godine 1884. emigrirao je u SAD“, podseća austrijski Kronen cajtung.

ŠTA PIŠU NOVINE

Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama izdanja za subotu, 31. jul 2021. godine pišu o podizanju optužnice protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka, o izglasanom odbijanju Republike Srpske Inckove odluke, porazu Novaka Djokovića i o drugim društvenim i političkim temama.

BLIC – O porazu srpskog tenisera Novaka Djokovića, list prenosi njegovu izjavu “Imao sam želju, boriću se za bronzu”. Reportaže iz VMC Karaburma pod naslovom “Ljudi, vakcinišite se, nemojte prolaziti ovaj pakao”.

VEČERNJE NOVOSTI – O poništenju zakona u Banjaluci “Srpska jednoglasno odbila Inckov žig”. O podizanju optužnice protiv kriminalne grupe Veljka Belivuka “Tužilac traži za Belivuka doživotnu”.

DANAS – List prenosi svoja saznanja “Još jedno ime zloupotrebljeno na peticiji podrške Vučiću”. Izjava advokata Jovice Todorovića povodom optužbi predsednika Srbije da je kriminalac “Zabrinjava što Vučić deli vrednosti kriminalnih grupa”.

POLITIKA – Intervju sa ministrom poljoprivrede Branislavom Nedimovićem “Ozbiljan smo igrač u sektoru hrane”. O ulasku stanara u urušenu zgradu u Vidovdanskoj ulici “Ceo život spakovali za manje od četiri sata”. List prenosi “Podignuta optužnica protiv Belivukove grupe”.

PREPORUKA ZA ČITANJE

Letnji dvobroj Nedeljnika je i dalje na svim kioscima, a uz svaki primerak dobijate dva poklona – knjigu o Dobrici Ćosiću i Mond diplomatik na srpskom jeziku.