I tako smo otišli u Leštane da V. kupi kola. Prvo nam je rekao da ga vozimo u Kaluđericu, i to je imalo smisla, ali Leštane su imale još više smisla, ma kako da se ovo selo menja po padežima. Hajde sad, koliko puta ste čuli da neko prodaje auto u centru grada? To mora biti po obodima, mora se do njega voziti dugo, mora se čovek malo pomučiti.
Posebno zbog ovakvog automobila. Kakvog? Polako, doći ćemo i do toga, još smo na džadi.
Vozili smo se nekim kružnim i drugim putevima, prolazili pored zgrada koje nikada neće videti fasadu i pronašli, kao pravi turisti, rastopljeni sladoled u nečemu što bi trebalo da bude centar naselja – a volimo opštinu Grocka, stvarno, samo što ona ne voli sebe – dok nam je V. pričao o celoj ideji.
Nije on neki vozač, a nismo ni mi, a posebno nismo nikakvi majstori, i sigurno nas nije vodio da bismo mu dali stručni sud ili ukazali na potencijalne nedostatke motornog vozila; zapravo smo i mi odabrali naš automobil, sada već drugi, jer nam je bio lep, pa smo se sa V. skroz našli na istom obrtnom momentu.
Uostalom, ne treba njemu prevozno sredstvo, to nam je odmah bilo jasno, njemu treba nešto što će moći da čačka. (Kada sam ga tek upoznao, u sobi je imao stari fliper, još stariji poker-aparat i kameru staru sedam decenija, nađenu na nekom buvljaku; naredni put kada smo se videli sve je to radilo.) I tako je entuzijasta u njemu gledao koji je motor najbolji za učenje mehanike i ostalo zamajavanje sa kuplunzima i sajtnama, izbor je bio samo jedan.
Eh, to što će se pola Rakovice okretati za njim kada projezdi u svom novom autu, to je samo bonus…
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 4. JUNA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NEDELJNIK.RS/SHOP
Nedeljnik #751Nedeljnik
Tagovi
