Kako je Evropa nakon nespretnog početka pretekla SAD u vakcinaciji: Privremeni problemi EU i trajniji izazovi Amerike…

0
JesúS HellíN / Zuma Press / Profimedia

Strah i optužbe protresle su evropske prestonice, dok se Vašington samopouzdano borio protiv koronavirusa. Evropska unija (EU) je početkom aprila znatno zaostajala za Sjedinjenim Državama u vakcinaciji protiv kovid-19. Jaz je bio sve veći, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je Evropu osudila zbog „neprihvatljivo sporog“ tempa vakcinacije.

Međutim, američki napori da vakcinišu stanovništvo su dostigli vrhunac u aprilu, a zatim je usledila stagnacija, dok je kampanja vakcinacije unutar Unije, koja je nedavno bila na meti podrugivanja, tekla sve bolje i brže.

Epilog, EU je premašila SAD u ukupnoj stopi vakcinacije prilagođenoj broju stanovnika. U julu je ostvaren preokret koji teško da je bio zamisliv.

U početku, dok su SAD i nekolicina drugih napredovali, Evropljani su kuburili sa kupovinom vakcina, narušavajući poverenje javnosti u pojedine vakcine. Stoga je nastao problem imunizacije građana kada su cepiva postala dostupna. Situacija je bitno drugačija ove nedelje – zemlje članice su dale 105 doza na 100 stanovnika. Najmanje jednu dozu primilo je nešto više od 70 odsto odraslih, dok su SAD na stopi od oko 103 datih doza na 100 ljudi i 69 odsto odraslih koji su primili barem jednu dozu.

“Proces sustizanja je bio veoma uspešan“, rekla je predsednica Evropske komisije (EK) Ursula Fon Der Leien.

Ostvareni preokret nije samo priča o EU i njenim zemljama članicama koje su razradile šeme uspešne vakcinacije kako bi sustigle SAD. Politički kontekst je drugačiji, putevi su različiti, piše Njujork tajms.

Evropa ima dosta stanovnika koji ne veruju zvaničnim izveštajima i njihovim vladama, ali je i otpornost prema vakcinama u SAD sve rasprostranjenija i žešća, posebno među konzervativcima.

Kreiranje politike u većem delu Evrope daleko je centralizovanije nego u Americi, gde zbir ili razlike saveznih, državnih i lokalnih mera donosi krajnje različite pristupe od mesta do mesta, od države do države. Centralne vlade u Evropi imaju veću kontrolu nad zdravstvenom zaštitom, a što je najvažnije, neke su spremnije koristile mandate i taktiku “snažnog pritiska” kako bi “naterale” ljude da prihvate vakcine.

„Ulazimo u novu fazu u Evropi, gde su mnogi lideri istakli da vakcinacija neće biti obavezna, ali gde su, isto tako, zbog širenja virusa shvatili kako bi i takvi poduhvati mogli biti poželjni“, rekao je direktor Instituta “Brugel” Gintram Volf.

U Francuskoj, stanovnici sada moraju da pokažu “zdravstvenu knjižicu“ koja sadrži dokaz o vakcinaciji ili negativan test kako bi ušli u većinu zatvorenih prostorija, uključujući – od avgusta – restorane i barove. Nevakcinisani srednjoškolci moraće da ostanu kod kuće ako se otkrije da su zaraženi, dok će vakcinisanim učenicima biti dozvoljeno da idu u učionice.

Predsednik Emanuel Makron je rekao kako je cilj bio „staviti ograničenja na nevakcinisane, a ne na sve građane.”

Italija je prošle nedelje najavila slične mere. Nemci moraju da pokažu dokaz o vakcinaciji ili negativan test kako bi ručali u zatvorenim prostorima restorana. U Britaniji, koja je prošle godine napustila EU, stanovnici Engleske će morati da pokažu da su vakcinisani kako bi mogli da uđu u noćne klubove, počevši od septembra.

Vlade Grčke, Italije i Francuske zahtevaju vakcinaciju zdravstvenih radnika.

Čak su i u SAD apeli za inokulacijom državnih službenika iznenada porasli ove nedelje. Federalno odeljenje za boračka pitanja SAD najavilo je obaveznu vakcinaciju za mnoge zaposlene, dok su savezne države Kalifornija i Njujork saopštile da će njihovi radnici morati da budu vakcinisani ili će, u suprotnom, biti suočenia sa čestim testiranjima. Predsednik SAD Džozef Bajden je takođe pozvao savezne i lokalne vlade da ponude 100 dolara ljudima koji se vakcinišu.

Međutim, većina saveznih i lokalnih vlada nije propisala vakcinaciju za svoje zaposlene, a neke od njih su zabranile takva ovlašćenja poslodavcima. Grupa republikanskih senatora je saopštila da bi Bajden trebalo da ponudi više naučnih dokaza pre nego što nametne bilo kakav zahtev, čak i državnim službenicima.

“Ovo je Amerika. Ne možete naterati ljude da se vakcinišu”, rekao je senator Čarls Grejsli iz Ajove.

U Evropi istraživanja javnog mnjenja pokazuju ogromnu podršku vakcinama kao jedinom izlazu iz pandemije. Istraživanje sprovedeno u maju pokazalo je da 79 odsto stanovnika EU namerava da se vakciniše „u toku godine”.

U Francuskoj je 3,7 miliona ljudi zakazalo vakcinaciju u nedelji nakon Makronovih najava, što je navelo stručnjake da ukažu kako se mnogi nevakcinisani nisu odlučno protivili, već su bili neodlučni, ili jednostavno nisu žurili sa imunizacijom.

Njujork tajms piše da je kampanja vakcinacije “ličila na karikaturu”.
EU lideri su odlučili da doze vakcina kupe zajednički. Evropska regulatorna tela su sporije odobravale cepiva od britanskih ili američkih. List podseća da je EU veliki problem u distribuciji vakcina imala zbog prevelikog oslanjanja na vakcinu kompanije Astrazeneka, koja je imala poteškoća da isporuči dogovorene doze. Deo građana je bio skeptičan prema vakcinaciji ovom vakcinom.

Pokazalo se da su ti problemi privremeni, ali drugi ostaju. Hajdi Larson, antropolog i osnivač londonske organizacije “Vaccine Confidence Project” rekla je da se Evropa i SAD suočavaju sa sličnim izazovima u rešavanju “neodlučnosti građana kada je reč o vakcinaciji.”

U Francuskoj je ovog meseca više od 160.000 građana protestovalo protiv novih zahteva vlade. U Italiji su vlasti pozvale vodeće političare da podrže vakcinaciju, ali neki i dalje ne žele to da učine. Mateo Salvini, lider desničarske stranke Liga, primio je svoju prvu dozu vakcine tek ove nedelje.

EU takođe ima mnogo veće geografske razlike od SAD. Bogatiji zapadni region, gde je u nekoliko zemalja više od 80 odsto odraslih primilo najmanje jednu dozu vakcine, daleko je ispred istočnog dela bloka.Samo 19 odsto odraslih u Bugarskoj i 32 odsto u Rumuniji je delimično vakcinisano, a tempo je naglo usporen uprkos novopristiglim dozama.

Istraivači iz Evrope su takođe sve više zabrinuti zbog podele i razlike među generacijama u zemljama sa visokom stopom vakcinacije. Prema podacima EU, ljudi mlađi od 45 godina više su oklevali da prime vakcinu od onih starijih.

Prošle nedelje je širom EU dato oko 20,5 miliona doza, u odnosu na vrhunac od skoro 28,4 miliona početkom juna. Zvaničnici očekuju nastavak pada broja datih doza i brinu koliko će pad biti velik. Zemlje koje su napredovale u ranoj fazi vakcinacije od tada su značajno usporile, otkrivši da je neke delove njihove populacije teško dosegnuti ili ubediti ih da se vakcinišu.

Britanija i Izrael, prvi lideri u vakcinaciji, ostaju daleko ispred gotovo svih EU država. Britanija i dalje vakciniše ljude otprilike upola brže od EU – dok je Izrael usporio otprilike do tempa koji je prisutan u Americi.