O čemu ćete pričati danas: Kako je prošao prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj; Ukrajina – problem izvoza žitarica i novi napadi u Donbasu; BiH i EU – šta je dogovoreno?

0
(Beta/AP Photo/Jean-Francois Badias)

Dobar dan,

Centristi francuskog predsednika Emanuela Makrona na dobrom su putu da ostanu vodeća politička snaga u francuskom parlamentu, ali se ne zna da li će dobiti apsolutnu većinu.

Dok je fokus borbi u ratu i Ukrajini i dalje usmeren na region Donbasa, zvanični Kijev je uspostavio drumske rute izvoza žitarica prema Poljskoj i Rumuniji. U međuvremenu, zvanična Moskva je saopštila da je priobalje Crnog mora očišćeno od morskih mina.

Evropska unija saopštila je da je u Briselu usvojena finalna verzija sporazuma o principima za osiguranje funkcionalne BiH, koja ostvaruje iskorake na putu ka EU i da je taj dokument prihvatila većina lidera političkih stranaka koji su prisustvovali sastanku. Predsedništva BiH i predsednik SNSD-a Milorad Dodik napisao je na Tviteru da u Briselu ništa nije potpisano.

RAT U UKRAJINI

Sto deseti dan rata u Ukrajini. Načelnik regiona Lugansk tvrdi da ukrajinske snage i dalje kontrolišu hemijsku fabriku “Azot” u Severodonjecku. U Melitopolju, koji je pod kontrolom ruskih snaga, dogodila se eksplozija i poginulo je troje ljudi, saopštila je ukrajinska vojska. Civil je poginuo u granatiranju Donjecka, saopštile su vlasti Donjecke Narodne Republike, koja je proglasila nezavisnost.

U novom istraživanju Amnesti internešenela navodi se da dokazi potvrđuju rasprostranjenu upotrebu kasetne municije u Harkovu, na severoistoku Ukrajine. Amnesti internešenel tvrdi da su pronađeni dokazi da su ruske snage u više navrata koristile kasetne bombe 9N210/9N235, kao i rasprskavajuću municiju tj. rakete koje izbacuju manje mine koje eksplodiraju u vremenskim intervalima. Amnesti podseća na pet odvojenih mesta udara u stambenim naseljima u Harkovu i na video-dokaze o karakterističnom, simetričnom efektu lomljenja koji je povezan sa kasetnom municijom.

Ukrajina je uspostavila dve rute kroz Poljsku i Rumuniju kako bi izvozila žitarice. Sa druge strane, sigurnost plovidbe u Marijupolju je obezbeđena, luka je očišćena od mina, tvrde predstavnici ruskog ministarstva odbrane.

Zabrinutost zbog bezbednosnih pitanja koju Turska iznosi u svom protivljenju članstvu Finske i Švedske u NATO-u legitimna je, rekao je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg u Finskoj.

Veza ukrajinske nuklearne elektrane u Zaporožju na jugu Ukrajine, pod ruskom kontrolom od početka marta, i Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), ponovo je uspostavljena, saopštile su ukrajinske vlasti i agencija UN. Veza je bila prekinuta 30. maja jer su tada Rusi blokirali ukrajinskog operatera mobilne telefonije Vodafon u Energodaru, lokaciji elektrane sa kojom IAEA ima ugovor o prenosu podataka, saopštio je ukrajinski operater Energoatom.

Najvažnije vesti o ratu u Ukrajini pratite na sajtu Nedeljnika.

BIH I MIŠEL, ŠTA JE DOGOVORENO?

Evropska unija saopštila je da je u Briselu usvojena finalna verzija sporazuma o principima za osiguranje funkcionalne BiH, koja ostvaruje iskorake na putu ka EU i da je taj dokument prihvatila većina lidera političkih stranaka koji su prisustvovali sastanku. Kako su preneli sarajevski mediji, dokument su prihvatili svi prisutni lideri političkih stranaka, uz “suzdržanost” predsednika Partije demokratskog progresa (PDO) Branislava Borenovića i Demokratskog narodnog saveza (DNS) Nenada Nešića.

Dokument su prihvatili članovi Predsedništva BiH Šefik Džaferović, Milorad Dodik, koji je i lider SNSD-a i Željko Komšić, koji je predsednik Demokratske fronte (DF). Sporazum su prihvatili i lideri SDA Bakir Izetbegović, Socijalističke partije Petar Đokić, Naše stranke Edin Forto, Naroda i pravde Elmedin Konaković, Socijaldemokratske partije Nermin Nikšić, Nermin Ogrešević (NES), Elzina Pirić (PDA), Senad Šepić (NB) i Nenad Stevandić iz Ujedinjene Srpske.

Lider DNS-a Nenad Nešić je saopštio da je u Briselu odbio da potpiše zajedničku izjavu lidera jer, kako je rekao, smatra da “ona nije u interesu Republike Srpske i da je u suprotnosti sa stavovima Narodne skupštine Republike Srpske”. Lider PDP-a Branislav Borenović je ranije danas rekao da ništa neće potpisati. Srpski član Predsedništva BiH i predsednik SNSD-a Milorad Dodik napisao je na Tviteru da u Briselu ništa nije potpisano.

Član Predsedništva i lider DF-a Željko Komšić izjavio je da dokument na kraju nije potpisan, ocenivši da se u “osnovi ne radi o lošem dokumentu”. Dodao je da je posebno zadovoljan činjenicom da se u dokumentu navodi potreba za sprovođenjem svih presuda Evropskog suda za ljudska prava.

Sastanku sa predsednikom Evropskog parlamenta Šarlom Mišelom i visokim predstavnikom za evropsku bezbednost i saradnju Žozefom Boreljom danas u Briselu, osim Čovića, nisu prisustvovali ni lideri Srpske demokratske stranke (SDS) Mirko Šarović i Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudin Radončić. U finalnu verziju sporazuma unete su izmene, pa umesto stavke da se reforme ustava i izbornog zakona trebaju provesti šest meseci posle formiranja državne vlasti, stoji da se te reforme trebaju provesti šest meseci nakon što se formira vlast na svim nivoima. Uz stavku o osudi ruske agresije na Ukrajinu navedeno je da se predstavnici iz Republike Srpske pozivaju na raspravu i usvajanje odluke u Predsedništvu BiH o situaciji u Ukrajini.

Abazović prihvatio poziv Zelenskog da poseti Kijev

Predsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović prihvatio je poziv ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da poseti glavni grad Ukrajine, saopšteno je iz Kabineta predsednika Vlade.

Zelenski je u četvrtak 9. juna pozvao Abazovića da poseti Kijev.

“Kao što je najavio, predsjednik Vlade Abazović će pokrenuti ideju o zajedničkoj posjeti Kijevu premijera sa Zapadnog Balkana, naročito NATO zemalja iz regiona, s ciljem da se uputi snažnija i jedinstvenija poruka podrške sa Zapadnog Balkana suverenitetu i integritetu Ukrajine”, piše u saopštenju iz Abazovićevog kabineta, prenose Vijesti.

Abazović je u četvrtak razgovarao sa Zelenskim prilikom čega je istakao da Crna Gora od samog početka pruža otvorenu podršku nezavisnosti, teritorijalnom integritetu i suverenitetu Ukrajine, naglašavajući da se evropske vrednosti slobode i prava na sopstveni izbor danas brane izvan granica Evropske unije i da Crna Gora stoprocentno podržava odnos EU prema ruskoj invaziji na Ukrajinu.

KORONA VIRUS

Prema zvaničnim podacima, u poslednja 24 sata preminule su dve osobe od posledica koronavirusa u Srbiji, pa je ukupan broj žrtava 16.101, objavljeno je na sajtu Ministarstva zdravlja covid19.rs.

Od poslednjeg preseka stanja u Srbiji, na koronavirus je testirano 3.505 osoba, od kojih je 165 pozitivno.

Na respiratorima je 12 pacijenata.

Ukupno je hospitalizovano 88 osoba.

U Srbiji je od početka epidemije zvanično potvrđeno 2.020.338 slučajeva infekcije.

Procenat smrtnosti je 0,80 odsto.

OSTALE VESTI

Janković o odbijanju da predsedava konstitutivnom sednicom: “To je bio izraz protesta, mi nismo izgubili izbore”

Profesor Vladeta Janković rekao je da je to što je odbio da predsedava konstitutivnom sednicom Skupštine Grada i što je vratio odbornički mandat “gest protesta u ime svih onih koji su mi poklonili svoje poverenje”.

“Ja sam to učinio upravo njih radi, misleći da zastupam ono što bi oni želeli. To je bio izraz protesta, jer su ti izbori bili dobijeni, mi njih nismo izgubili”, rekao je on.

Profesor Janković je juče odbio da predsedava konstitutivnom sednicom Skupštine Grada Beograda i vratio odbornički mandat. Rekao je da je dužan svojim biračima, kojih je bilo 200.000 u Beogradu, da „obrazloži i moli za razumevanje“.

„Ja sam to učinio upravo njih radi, misleći da zastupam ono što bi oni želeli. To je bio izraz protesta, jer su ti izbori bili dobijeni, mi njih nismo izgubili. Od 512 prigovora GIK, usvojena su dva, od 261 žalbe Upravnom sudu, usvojene su dve, kad to pogledate, jasno vam je da nije bilo šanse“, izjavio je on, prenosi N1.

Dodaje da je to bio “gest protesta u ime svih onih koji su mi poklonili svoje poverenje”.

“A s druge strane gest kojim sam pokušao da zaštitim njihovo dostojanstvo”, rekao je.

Jeremić: “Ne čude me izveštaji o trojanskom konju opozicije”

Predsednik Narodne stranke (NS) Vuk Jeremić izjavio je da raspisivanje vanrednih izbora za Skupštinu Beograda zavisi isključivo od vlasti i njihovih satelita.

Jeremić je u intervjuu agenciji Beta rekao da Narodna stranka nije, niti će biti među onima koji prave bilo kakve dogovore s režimom i da ga ne čude izveštaji u kojima se govori o “trojanskom konju opozicije”. 

“Mi ćemo u institucijama delovati kao beskompromisna opozicija, zastupajući stavove za koje smo dobili podršku na prethodnim izborima. To se jasno videlo i na prvoj sednici gradske skupštine, kada smo bili jedini koji su iz sale izašli pre glasanja za predsedavajućeg. Mi ne pravimo trule kompromise i držimo reč”, rekao je on. 

Na pitanje da li postoji mogućnost da na narednim izborima Narodna stranka nastupi u koaliciji sa Strankom slobode i pravde (SSP), Jeremić je rekao da u NS sve važne odluke donosi Predsedništvo, “nakon demokratske rasprave u kojoj krajnji ishod nije unapred poznat, niti nužno identičan stavu predsednika stranke”.

“Nakon jedne takve rasprave pre poslednjih izbora, doneli smo tesnom većinom glasova odluku da sačuvamo jedinstvo opozicije, uprkos skandaloznom načinu na koji je Dragan Đilas kandidovao Zdravka Ponoša za predsednika Srbije. Imajući u vidu njihov nagli zaokret kada je reč o predizbornim obećanjima, kao i ponašanje nakon izbora, prilično sam skeptičan po tom pitanju”, naglasio je predsednik NS.

Dodik nezadovoljan: Šta piše u zajedničkoj izjavi koju bi u Briselu trebalo da potpišu lideri iz BiH

 Lider Saveza nezavinsih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik izjavio je nezadovoljstvo tekstom dokumenta nazvanog “Politički dogovor o principima koji će osigurati funkcionalnu BiH i ubrzati evropski put”, koji su liderima iz BiH ponudili čelnici EU.

Dodik je naveo da se to najviše odnosi na tačku o osudi ruske agresije na Ukrajinu, jer smatra da BiH ne treba da ulazi u karakter sukoba u Ukrajini.

On je rekao da BiH nema usaglašen stav po pitanju rata u Ukrajini, jer nije donesena odluka na Predsedništvu BiH, koje je po zakonu za to nadležno.

Dodik je rekao da je po pitanju sastanka predsednika stranaka iz BiH sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom “sve mistično – od samog pozivanja, preko dokumenta o kojem treba da se razgovara”, dodavši da je to ipak dobra prilika da svi sednu za isti sto i razgovaraju.

Predsednik Partije demokratskog progresa (PDP) Branislav Borenović izjavio je da je sastanak u Briselu prilika da se predsedavajućem Mišelu izloži viđenje PDP-a o trenutnoj situaciji i uzrocima potpune blokade evropskog puta, koja traje celi mandat aktuelne vlasti, kao i da od domaćina čuje konkretne mere da se ubrzaju evropske integracije i uvođenje evropskih standarda i načela u BiH i Republiku Srpsku.

“U tom kontekstu, moram istaći da sam iznenađen što vidim da se ovde ponovo priprema neka izjava, bez jasnog lociranja odgovornosti i za koju nisam siguran da je sprovodiva”, kazao je Borenović.

Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel sastao se danas u Briselu sa liderima stranaka iz BiH, koje imaju svoje poslanike u državnom parlamentu.

Sastanku su se odazvali svi lideri, osim predsednika HDZ BiH Dragana Čovića, Srpske demokratske stranke (SDS) Mirka Šarovića i Saveza za bolju budućnost (SBB) Fahrudina Radončića.

SVET

Prvi krug parlamentarnih izbora u Francuskoj: Makron bi trebalo da sačuva većinu u parlamentu

Centristi francuskog predsednika Emanuela Makrona na dobrom su putu da ostanu vodeća politička snaga u parlamentu, ali se ne zna da li će dobiti apsolutnu većinu, prve su procene izlaznih anketa po zatvaranju birališta u prvom krugu parlamentarnih izbora, prenela je agencija Frans pres.

Makronova centristička koalicija Zajedno (Ensemble) mogla bi da dobije izmedju 275 i 310 poslaničkih mesta prema anketi Ifop-a, dok bi prema agenciji Ipsos osvojila od 255 do 295 mesta, a za apsolutnu većinu potrebno je najmanje 289 poslaničkih mesta, dodao je AFP.

Radio Frans enfo sa svoje strane je preneo da su Makronovi centristi i levičarski savez koji predvodi lider radikalne levice Žan-Lik Melanšon osvojili po 25,2 odsto glasova, a na trećem mestu sa 18,9 odsto je ekstremno desničarska stranka Nacionalno okupljanje liderke Marin Le Pen.

Drugi krug izbora je zakazan za 19. jun i tada će se znati da li će Makron sačuvati apsolutnu većinu koja će mu dozvoliti da neometano sprovodi reforme koje je obećao početkom maja na početku svog drugog predsedničkog mandata.

Istočni deo Turske potresao zemljotres od pet stepeni Rihterove skale

Zemljotres jačine pet stepeni po Rihterovoj skali potresao je sinoć provinciju Van u istočnoj Turskoj, prenela je tamošnja agencija Anadolija i dodala da za sada nema izveštaja o mogućim žrtavama ili počinjenoj materijalnoj šteti.
Turska uprava za vanredne situacije saopštila je da se potres dogodio u 21.35 po lokalnom vremenu na dubini od 18,6 kilometara u blizini okruga Tusba u provinciji Van koja se graniči sa Iranom.

Turska se nalazi na trusnom tlu i tu zemlju često pogadjaju zemljotresi. U zemljotresu magnitude 7,4 koji je 1999. godine pogodio Tursku, stradalo je 17.000 ljudi, od kojih oko 1.000 u Istanbulu.

ŠTA PIŠU NOVINE

Beogradski dnevni listovi na naslovnim stranama za ponedeljak 13. jun 2022. godine najviše pažnje posvetili su spoljnoj politici, nevremenu koje je pogodilo zapadnu Srbiju i ostalim političkim i društvenim temama.

BLIC – Detaljan vodič za putovanja “Kako kolima doći do mora”. Nevreme u Srbiji “Bujica nosila automobile i rušila mostove”. Datumi, testovi, bodovi, greške “Deset stvari koje morate da znate o maloj maturi”.

VEČERNJE NOVOSTI – Odjeci posete nemačkog kancelara “Sada i za Šolca ZSO ne postoji”. Zamenica ministra spoljnih poslova Luganske narodne republike Ana Soroka za Novosti tvrdi “U režiji Azova 5000 zločina”. Nevreme u zapadnoj Srbiji “Od vode bežali na krovove”.

DANAS – Lanac diplomatskih poseta sa ciljem da se Zapadni Balkan probliži Evropskoj uniji “Bez jedinstvenog stava o modelu proširenja unije”. Buran početak formiranja vlasti u Beogradu “Očekuje se odluka Vučića o Šapiću”. Nabujale reke Kamenica i Djetinja “Zbog obilnih padavina izlile se reke u Čačku i Užicu”.

NOVA – Šta je zvaničnom Beogradu zapravo poručio nemački šef vlade “Kancelar Šolc nam zahtevom o Kosovu zatvara vrata ka EU”. Advokat Božo Prelević ocenio “Djilasovo delanje je za opoziciju katastrofalno”. Gubici zbog suša nadmašili potrebna ulaganja u hidrosistem “Navodnjava se duplo manje zemljišta nego pre deset godina”.

POLITIKA – Ambasador Srbije u Americi Marko Djurić kaže “Džozefa Bajdena smo ponovo pozvali da dodje u Beograd”. Predsednik Saveta ministara Bosne i Hercegovine Zoran Tegeltija poručio “Otvorimo granice ‘Otvorenom Balkanu'”. Uz 80. godišnjicu bitke na Kozari “Vjazma kao simbol i sudbina”.

VREMENSKA PROGNOZA

Preovlađivaće sunčano, samo se na jugu očekuje promenljivo, mestimično sa kišom i lokalnim pljuskovima sa grmljavinom. Vetar umeren, severni i severozapadni. Najniža temperatura od 14 do 18 stepeni, a najviša od 26 do 31 stepen. Upozorenje: Lokalna pojava grmljavina, verovatnoća 60%.

NA DANAŠNJI DAN

323. p.n.e. – U Vavilonu je umro Aleksandar III Makedonski (Aleksandar Veliki), jedan od najvećih vojskovođa u svetskoj istoriji. Njegove legendarne pobede su vekovima inspiracija likovnih umetnika i pesnika. 823 – Rođen je francuski kralj Karlo II Ćelavi (Charles le Chauve), kojem je Verdunskim ugovorom 843. pripao zapadni i srednji deo franačke države (danas Francuska).

1839 – Srpski knez Miloš Obrenović abdicirao je u korist sina Milana i napustio Srbiju. Knez Milan je umro nekoliko nedelja pošto je izabran za vladara, a namesnici su pozvali njegovog mlađeg brata Mihaila da preuzme presto.

PREPORUKA ZA ČITANJE

*U ovom izveštaju korišćene su vesti agencije Beta