Kisindžer: “Zelenski je slučajni predsednik koji je obavio istorijsku misiju. Putin? Više ne zna meru…”

0
EPA-EFE/THOMAS PETER

Bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer napunio je 99 godina 27. maja. Britanski The Sunday Times objavio je veliki intervju s njim, koji je vodio istoričar Nil Ferguson, inače autor knjige o Kisindžeru.

Bivši američki diplomata hoda sa štapom i govori sporije, ali um mu je oštar kao i uvek, piše Times.

Kisindžer je kao državni sekretar bio omražen zbog uloge u Vijetnamskom ratu, danas njegov naslednik Entoni Blinken ulaže milijarde u ukrajinski rat. Ferguson ne vidi bitnu razliku između ondašnjeg rata u kom su ginuli mladi Amerikanci i današnjeg rata u kom Amerika šalje oružje da drugi ginu. Na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 23. maja Kisindžer je poručio da Ukrajina mora Rusiji da da deo teritorije, što je razbesnelo mnoge. Po njemu, Ukrajina bi trajno trebalo da se podeli prema stanju od pre 24. februara, kada su delovi Donjecka i Luganska bili pod kontrolom proruskih separatista, a Krim je bio deo Rusije, kao što je od 2014.

Kisindžer i Ferguson u velikom intervjuu razgovarali su o sukobima u američkom društvu, propalim mogućnostima američke politike zbog afere “Votergejt” i tipovima velikih vođa. Za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Kisindžer kaže da nema sumnje da je obavio istorijsku misiju. Zelenski je slučajni predsednik, dolazi iz zajednice koja nikad nije bila predstavljena na toj poziciji, jer je Jevrejin kao i Kisindžer, prenosi Jutarnji list.

“On je postao slučajni predsednik zbog frustracije unutrašnjom politikom. A onda se suočio s pokušajem Rusije da Ukrajinu vrati u potpuno zavisan i podređen položaj. I okupio je svoju zemlju i svetsku javnost na istorijski način. To je njegovo veliko dostignuće”, ističe Kisindžer.

Ostaje pitanje može li Zelenski da održi svoje liderstvo sklapanjem mira, posebno mira koji podrazumeva određenu žrtvu, ističe on.

Kisindžer bio je državni sekretar od 1973 do 1977. pa savetnik za nacionalnu bezbednost 1969. – 1975. i dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1973.

Na pitanje o ruskom predsedniku Vladimiru Putinu s kojim se sretao više puta od slučajnog susreta ranih 1990-ih, kada je Putin bio zamenik gradonačelnika Sankt Peterburga, Kisindžer kaže da je mislio da je on promišljeni analitičar. Putinov je problem, kaže Kisindžer, to što je on šef zemlje u propadanju i sad je izgubio osećaj za meru.

U vreme ruske aneksije Krima 2014. Kisindžer se u jednom članku izjasnio protiv ideje o ulasku Ukrajine u NATO, predlažući joj umesto toga neutralni status poput Finske. Još tada je upozorio da nastavak razgovora o ulasku Ukrajine u NATO rizikuje izbijanje rata. Sada Finska i Švedska ulaze u NATO. Da li je NATO postao prevelik?

“NATO je bio odličan za suočavanje s agresivnom Rusijom kada je bila glavna pretnja svetskom miru”, odgovara Kisindžer. Sad je NATO izrastao u instituciju koja odražava evropsku i američku saradnju na jedinstven način, i važno ga je održavati.

“Ali važno je prepoznati da će se veliki problemi dogoditi u odnosima Bliskog istoka i Azije prema Evropi i Americi. A NATO je institucija čije članice nemaju nužno kompatibilne stavove”, upozorava Kisindžer. Članice NATO-a sad su se okupile oko Ukrajine jer je to podsećalo na stare prijetnje. Ali pitanje je kako okončati taj rat.

“Na kraju mora da se nađe mesto za Ukrajinu, i mesto za Rusiju – ako ne želimo da Rusija postane predstraža Kine u Evropi” – ističe ovaj dugovečni diplomata.

Ferguson je podsetio Kisidžera na razgovor koji su vodili krajem 2019. u Pekingu, kad ga je pitao da li smo već u drugom hladnom ratu, ali s Kinom koja sada igra ulogu Sovjetskog Saveza.

Kisindžer je odgovorio: “Mi smo u podnožju hladnog rata.” Godinu dana kasnije rekao je da smo već u “planinskim prevojima hladnog rata”. Gde smo sada?

Amerika i Kina, “dve zemlje sa sposobnošću da dominiraju svetom”, suparnici su kojima upravljaju nekompatibilne vlasti, u vreme kad bi zahvaljujući tehnologiji rat mogao da uništi svet. U tom smislu, Kisindžer odgovara potvrdno na pitanje je li drugi hladni rat potencijalno još opasniji od prvog hladnog rata. Obe velesile sada prvi put imaju uporedive ekonomske resurse, a tehnologije uništenja su još strašnije, posebno s pojavom veštačke inteligencije.

On ne sumnja u to da su Kina i Amerika sada protivnici.

“Ne verujem da je svetska dominacija kineski koncept, ali moglo bi da se dogodi da postanu tako moćni. A to nije u našem interesu”, upozorava Kisindžer.

“Mi na Zapadu imamo naizgled nespojive zadatke. Potrebne su vam odbrambene ustanove sposobne da se nose s modernim izazovima. U isto vreme, treba vam neka vrsta pozitivnog izraza vašeg društva kako bi ti napori bili u ime nečega, jer se inače neće održati. Drugo, potreban vam je koncept saradnje s drugim društvom, jer sada ne možete da izradite nikakav koncept njihovog uništenja. Dakle, dijalog je neophodan”, poručuje Kisindžer.

Ali dijaloga nema, osim razmene optužbi. Kisindžer kaže da ga zbog toga duboko brine kuda idemo.

“I druge zemlje će hteti da iskoriste ovo rivalstvo, a da ne razumeju njegove jedinstvene aspekte”, kaže on. “Dakle, ulazimo u vrlo teško razdoblje”, prognozira 99-godišnji diplomata.