Dobro jutro,
Ako bilo šta može da bude dobro dok izveštavamo o ratu… A rat u Ukrajini je već ušao u peti dan sukoba.
U međuvremenu, nemački Dojče vele i Frankfurter algemajne cajtung objavili su tekst Mihaela Martensa o nemačkim, do sada tajnim, dokumentima o raspadu Jugoslavije.
Tokom vikenda objavljene su i dve opširne studije u korist teze da je kovid-19, ako je to nekome još uvek i bitno, nastao baš na pijaci morskih plodova u Vuhanu.
RAT U UKRAJINI
U toku je peti dan rata u Ukrajini – koji je počeo ruskim napadom – ili onoga što je ruski predsednik opisao kao “specijalnu vojnu operaciju zaštite stanovništva u Donbasu od genocida kom je izložen prethodnih osam godina”. Ukrajinske vlasti su saopštile da je Rusija prethodne noći granatirala grad Černigo na severu zemlje, dok su eksplozije pred zoru zabeležene i u ukrajinskoj prestonici Kijevu, kao i Harkovu, drugom po veličini gradu u Ukrajini.
U međuvremenu, Vladimir Zelenski – ukrajinski predsednik – kaže da će naredna 24 sata, odnosno, peti dan ruske invazije, biti “ključan” za Ukrajinu. Kabinet predsednika Ukrajine je saopštio da su spremni za mirovne pregovore sa Rusijom „bez preduslova“. Zelenski je istakao da je uveren da neće doći do “bilo kakvog pomaka”, ali da svakako vredi pokušati da se razgovara.
Ekonomske posledice rata u Ukrajini već se osete i tek će se osetiti na svetskom tržištu, a veoma je pogođena i Rusija, kojoj su Evropska unija (EU), Sjedinjene Države, Velika Britanija i mnoge druge države uvele stroge pakete sankcije, pa je ruska rublja, prema pisanju britanskog BBC-ja, pala na novi minimum u odnosu na američki dolar, dok ekonomski analitičari upozoravaju na mogući kolaps ruskih banaka.
Pojedine zemlje članice EU preduzele su takozvani korak bez presedana u cilju slanja naoružanja Ukrajini – uključujući i Švedsku, koja nije poslala oružje drugoj zemlji u oružanom sukobu od sovjetske invazije na Finsku 1939. godine – dok je nekoliko država unutar Unije odlučilo da zatvori svoj vazdušni prostor za ruske avione. Takođe, najavljeno je da će EU zabraniti emitovanje ruskih državnih medija – Raša tudej i Sputnjik, a države članice će takođe prihvatiti ukrajinske izbeglice zaobilazeći uobičajeni proces zahteva za azil.
Putin je u nedelju naredio da se ruske snage odvraćanja, koje uključuju i nuklearno oružje, stave u stanje posebne borbene gotovosti, kao odgovor na, kako je rekao, „agresivne izjave“ članica NATO alijanse. SAD su osudile potez ruskog predsednika, a ubrzo nakon toga Belorusija je na referendumu skoro dvotrećinskom većinom podržala ustavne promene kojima se ukidaju odredbe o neutralnosti i nenuklaernom statusu, što bi omogućilo potencijalno nuklearno naoružanje na beloruskoj teritoriji. Zapad je, unapred, najavio da neće priznati rezultate referenduma. Ukrajinski predsednik je u nedelju rekao da mu je predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko telefonom obećao da beloruske trupe neće biti poslate u Ukrajinu.
Ujedinjene nacije (UN) održće hitnu sednicu na kojoj će učestvovati sve 193. zemlje članice, će u ponedeljak održati hitnu specijalnu sednicu na kojoj će učestvovati sve 193 zemlje članice.
Na sajtu Nedeljnika, iz minuta u minut, i danas možete pratiti događaje iz Ukrajine.
NEMAČKA I TAJNA DOKUMENTA O RASPADU JUGOSLAVIJE
Od početka godine dokumenta nemačkog Ministarstva spoljnih poslova o procesu priznavanja nezavisnosti Slovenije i Hrvatske 1991. dostupna su javnosti. Da li ona potvrđuju tezu o krivici Nemačke za raspad Jugoslavije?
To otprilike tvrdi legenda koja se širi već decenijama u raznim varijantama, ali u osnovi uvek govori kako je Nemačka 1991. godine „preuranjenim priznanjem Hrvatske i Slovenije“ pokrenula krvavi raspad Jugoslavije. U zavisnosti od zagovornika, taj narativ proteže se sve do danas, pa se Berlin tako može delimično učiniti odgovornim i za aktuelne sporove na Balkanu. Među onima koji zastupaju takve optužbe su i umovi kao što je američki lingvista Noam Čomski. On tvrdi da je politika Bona 1991. bila „recept za građanski rat“ u Jugoslaviji. Godinama on neuvijeno insinuira da su Helmut Kol i njegov ministar spoljnih poslova Hans-Ditrih Genšer, kao neku vrstu nastavka Hitlerove osvajačke politike, oživeli savez koji je Nemačka imala od 1941. do 1945. sa zločinačkom i ubilačkom hrvatskom ustaškom državom. Nemačka je navodno želela rat na Balkanu kako bi na ruševinama multietničke socijalističke države povratila prevlast u jugoistočnoj Evropi.
Nije svaka apsurdna tvrdnja vredna raskrinkavanja, ali Čomski u tom uverenju nije sam. Knjige, članci i navodno naučni prilozi o „nemačkom razaranju Jugoslavije“ čine teško preglednu zbirku prebacivanja krivice sa stotinama tekstova. Nije iznenađujuće to da su bivši akteri, poput francuskog predsednika Fransoa Miterana ili britanskog premijera Džona Mejdžora, kasnije u memoarima ili intervjuima pothranjivali različite varijante te legende.
Od 1992. godine su Pariz, a pre svega London, igrali kobnu ulogu u Bosni i Hercegovini i sa toga su kasnije pokušavali da skrenu pažnju. Kada je „Mond“ 1991. bio uveren da se ponovo čuju nemačko-hrvatska nacistička zvona ili kada je britanski publicista Miša Gleni u „New York Review of Books“ optužio Nemačku da je priznala Hrvatsku i Sloveniju u političkom aktu „sumnjive moralne vrednosti“ i ne obazirući se na demokratske standarde, to su bili primeri novinarskog pisanja na način koje je i danas prisutan: Nemačka je kriva. I na nemačkom govornom području to gledište do dan-danas ima svoje pristalice.
No, zagovornici teze o destruktivnoj nemačkoj posebnoj ulozi do sada su bili uskraćeni za jedan centralni izvor: dosijei pohranjeni u političkom arhivu nemačkog Ministarstva spoljnih poslova nisu bili dostupni. Oni su otvoreni tek od početka godine, nakon uobičajenog perioda blokiranja od 30 godina – i svako ko prouči materijal videće da nema nikakvih naznaka koje bi potkrepile tvrdnju da je Bon namerno doveo do razbijanja Jugoslavije 1991. godine, piše Dojče vele. Baš suprotno: stotine izveštaja o stanju na terenu iz nemačke ambasade u Beogradu i generalnog konzulata u Zagrebu, beležaka, transkripata sastanaka u kabinetu ministra, zapisnika Kolovih i Genšerovih razgovora sa srpskim predsednikom Slobodanom Miloševićem, njegovim hrvatskim pandanom Franjom Tuđmanom i drugim akterima u Jugoslaviji, sugerišu da Bon dugo, predugo nije hteo da uvidi da se jugoslovenska država, decenijama cenjena kao nesvrstani faktor stabilnosti, nije mogla spasiti, već i zbog toga jer vlasti u Beogradu, Zagrebu i Ljubljani iz različitih razloga uopšte nisu ni htele da je spasu.
Tačno je, međutim, da se nemačka pozicija promenila pod utiskom eskalacije sukoba. Stav koji se još uvek čvrsto branio početkom 1991, da se Jugoslavija mora sačuvati po svaku cenu, postupno je gubio podršku, iako se pre svih nemačka ambasada u Beogradu držala fikcije da se jugoslovenska država može nekako zakrpiti i protiv volje njenih najvećih naroda. Budući da se to iz dana u dan pokazivalo kao sve iluzornije, u jesen 1991. prevladala je druga linija. Kol i Genšer došli su do zaključka da bi priznanje Slovenije i Hrvatske predstavljalo manje zlo u jugoslovenskoj dilemi. Nakon toga su bili spremni – i u toj tački je bajka o samostalnom nemačkom delovanju donekle tačna – da brane svoje stajalište od prigovora iz Vašingtona, Londona i Pariza.
Više o tome možete pročitati u odvojenom izveštaju na liku ispod.
STUDIJA: POREKLO KOVID-19 JE IZ VUHANA
Naučnici su u subotu objavili par opsežnih studija koje ukazuju na pijacu u Vuhanu, u Kini, kao tačnom mestu porekla pandemije kovid-19.
Analizirajući podatke iz različitih izvora, naučnici su zaključili da je kovid-19 još 2019. vrlo verovatno bio prisutan kod živih sisara koji se prodaju na pijaci morskih plodova u Vuhanu, i sugerisali da je virus najmanje dva puta prešao na ljude koji tamo rade ili kupuju. Takođe su saopštili da nisu našli utemeljenje za alternativnu teoriju da je kovid-19, slučajno ili namerno, „pobegao“ iz laboratorije u Vuhanu.
„Kada pogledate sve dokaze zajedno, postaje izuzetno jasna slika da je pandemija počela na pijaci u Vuhanu“, rekao je Majkl Vorobi, evolucioni biolog sa Univerziteta u Arizoni i koautor obe studije, a prenosi Njujork tajms.
Zajedno, one značajno doprinose u debati o počecima pandemije koja je usmrtila skoro šest miliona ljudi širom sveta, dok se virusom, do sada, zarazilo više od 400 miliona osoba. Pitanje da li je izbijanje pandemije kovid-19 počelo prenosom virusa sa divlje životinja koje se prodaju na pijaci na čoveka, ili nesmotrenim curenjem iz virološke laboratorije u Vuhanu, pa čak i na neki drugi način izazvalo je žestoke geopolitičke bitke i debate o tome kako najbolje zaustaviti sledeću pandemiju.
Međutim, neki naučnici koji su oklevali da podrže hipotezu o pijačnom poreklu virusa istakl su da su i dalje ostali neubeđeni.
I DRUGE VESTI
Koronavirus u Srbiji
Poslednjih dana broj novozaraženih u Srbiji se smanjuje, mada je i dalje četvorocifren, a broj preminulih je konstantno visok.U svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji učenici će nastavu pohađati neposredno.
Prema poslednjem preseku, koronavirus je potvrđen kod još 2.130 osoba, od testirana 9.404 uzorka. Od posledica zaraze preminula su 44 pacijenata. Na respiratoru 110 obolelih. I u regionu su bolji podaci nego u prethodnom periodu. Nemačka je skinula Srbiju sa liste područja sa visokim rizikom zaraze koronavirusom.Ograničenja za ulazak u Nemačku uvedena su našim građanima u septembru prošle godine zbog velikog broja obolelih od kovida.
Milan St. Protić: „Od srca ću glasati za Vladetu Jankovića“
Istoričar Milan St. Protić rekao je da će na predstojećim izborima glasati za kandidata opozicione koalicije „Ujedinjena Srbija“ Vladetu Janković za gradonačelnika Beograda. Upitan da li će 3. aprila biti doneta odluka o promeni vlasti, on je rekao da je na strani opozicije, jer misli da je smenjivost vlasti ključna poluga demokratije.
„Iako smo imali nekada… i u žaru borbe, i neke reči su pale za koje se ja kajem i krivo mi je i nisam bio u pravu, da ću od sveg srca glasati za Vladetu Jankovića. Evo, posle 30 godina molim ga da mi oprosti za one grube reči koje sam svojevremeno mlad izgovorio na njegov račun“, rekao je Protić u „Utisku nedelje“, a prenosi N1.
Severna Koreja testirala satelit za izviđanje
Severna Koreja je saopštila da je izvela probu koja je od velikog značaja za razvoj satelita za izviđanje. Državni mediji Severne Koreje izvestili su o probi u ponedeljak, dan pošto je južnokorejska vojska saopštila da je detektovala lansiranje balističke rakete.
Južnokorejska novinska agencija Jonhap je navela da je projektil ispaljen na način koji ukazuje da je možda reč o balističkoj raketi srednjeg dometa. Međutim, severnokorejska zvanična novinska agencija KCNA saopštila je da su vladine agencije u nedelju sprovele test „od velikog značaja za razvoj satelita za izviđanje“.
Popović (SSP): Za pad vlasti dovoljno da glasa 900.000 ljudi, kontrolori će sprečiti krađu glasova
Predsednica gradskog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Mila Popović, članica tima kandidata za gradonačelnika Beograda Vladete Jankovića, izjavila je da će najveći izazov biti da se ubede građani da je moguće pobediti režim i da sve samo od njih samih zavisi.
„Ukoliko u Beogradu izađe 900.000 ljudi na glasanje, mi smo u tome uspeli i oslobodićemo Beograd ove štetočinske vlasti. Izazovi su tu da se savladaju, a pošto svakog dana razgovaramo sa stotinama građana, jasno je da je sve više ljudi svesno svega onoga što se dešava u Beogradu, svega lošeg što ova vlast čini“, rekla je Popović za list Nova.
Osmoro stradalo u poplavama u Australiji
U poplavama koje su zbog jakih kiša pogodile delove Brizbejna, trećeg grada u Australiji po broju stanovnika, stradalo je osmoro ljudi.
Poplave u Brizbejnu i okolini najgore su od 2011. godine kada je grad sa 2,6 miliona ljudi pogodila poplava koja je opisana kao događaj koji se desi jednom u veku.
VESTI IZ SPORTA
Zvezda pobedila Partizan u 166. večitom derbiju
Fudbaleri Crvene zvezde pobedili su na svom terenu ekipu Partizana sa 2:0, u meču 24. kola Super lige Srbije. Golove za pobedu domaće ekipe u 166. „večitom“ derbiju postigli su Ohi Omoijuanfo u 30. i Aleksandar Katai u 43. minutu.
Partizan je i posle prvog ovosezonskog poraza u Super ligi Srbije vodeći sa 65 bodova, a Zvezda je pobedom smanjila razliku i sada na drugom mestu ima 63 boda.
Đoković drugi na ATP listi, Medvedev preuzeo prvo mesto
Srpski teniser Novak Đoković zauzima drugo mesto na danas objavljenoj ATP listi, iza Rusa Danila Medvedeva. Đoković je drugi sa 8.465 bodova, 150 manje od Medvedeva. Srpski teniser izgubio je prvu poziciju eliminacijom u četvrtfinalu turnira u Dubaiju protekle nedelje, dok je Medvedev stigao do polufinala turnira u Akapulku.
Đoković je ukupno 361 nedelju proveo na prvom mestu svetske rang-liste, po čemu je rekorder. Poslednji boravak na prvom mestu on je počeo 3. februara 2020. godine. Medvedev je prvi tenier van „velike četvorke“ (Đoković, Rafael Nadal, Rodžer Federer i Endi Marej) kome je to uspelo posle nešto više od 18 godina. Medvedev je treći Rus koji je prvi teniser sveta, posle Jevgenija Kafeljnikova i Marata Safina.
Denver pobedio Portland uz dabl-dabl Jokića
Košarkaši Denvera pobedili su noćas Portland sa 124:92 i ostvarili šestu uzastopnu pobedu u NBA ligi. Denver su predvodili Džamajkl Grin sa 20 poena i 10 skokova, Brajan Forbs sa 17 poena, a srpski košarkaš Nikola Jokić postigao je osam poena, uz 18 skokova i 11 asistencija. On je igrao 26 minuta, iz igre je izašao 2:22 pre kraja treće deonice i nije se vraćao na teren.
Demarkus Kazins, koji je u petak potpisao za Nagetse do kraja sezone, postigao je 19 poena, uz osam skokova i šest asistencija. Denver je pobedio zahvaljujući efikasnoj igri rezervista, koji su postigli 76 poena. U ekipi Portlanda Anferni Simons bio je najefikasniji sa 16 poena. Dru Jubanks dodao je 13 poena i 10 skokova, a Brendon Vilijams 12 poena i sedam asistencija. U timu zbog povreda nije bilo Demijana Lilarda i Jusufa Nurkića.
DNEVNA ŠTAMPA
ALO – „Svet na ivici nuklearnog rata“, o pretnjama najvećih svetskih sila nuklearnim oružjem zbog rusko-ukrajinskog sukoba. List prenosi najavu premijerke Srbije Ane Brnabić posle protesta poljoprivrednih proizvođača „Brbanbić: Dupliraćemo subvencije za poljoprivrednike“.
BLIC – „Putin nema ratni plan, samo pokazuje silu“, o dešavanjima u Ukrajini. „Beograd dobio Klinički centar od 260 miliona evra“, o novoj bolnici u Srbiji.
VEČERNJE NOVOSTI – „Putin podigao gotovost atomskih snaga“, o situaciji u Ukrajini. „Vrhunsko lečenje sa 400 novih lekara“, o Kliničkom centru Srbije.
DANAS – „EU: Suzbićemo uticaj Rusije na Balkanu“, o nastavku ruske invazije na Ukrajinu i rastu političke napetosti. „Biljana Stojković kampanju započela u Nedeljicama“, o početku predsedničke kampanje kandidatknjie zeleno leve koalcije „Moramo“.
INFORMER – List piše da je ukrajinska kriza na vrhuncu „Putin spreman i na nuklearni rat“. „Otvoren Klinički centar Srbije“, o novoj zgradi u čije je opremanje uloženo 120 miliona evra.
KURIR – Zbog rusko-ukrajinskog sukoba svet je na ivici katastrofe, piše list pod naslovom „Atomska pretnja“. „Zasadili smo još 5.000 sadnica“, o akciji kompanija AMG i DM Drogerie markt.
NOVA – „Vučić u očajanju otvara nezavršeni Klinički centar zbog rejtinga“ o Kliničkom centru Srbije. „Štetočinsku upravu Beograda šaljemo u istoriju 3. aprila“, o stavovima Mile Popović iz tima kandiadata za gradonačelnika Beograda Vladete Jankovića.
POLITIKA – „Bolji, veći i moderniji Klnički centar Srbije“, o toj zdrvstvenoj ustanovi. „Pregovori o miru u Ukrajini u senci atomskog oružja „, o situaciji u Ukrajini.
SRPSKI TELEGRAF – O rusko-ukrajinskom sukobu list pod naslovom „Putinov Dan D 5. mart“, piše da Rusija zbog agresije na Ukrajinu „gubi 20 milijardi dnevno“.
PREPORUKA ZA ČITANJE
NA DANAŠNJI DAN
1832. – U Beogradu je osnovana Narodna biblioteka Srbije kao sastavni deo Državne štamparije. Biblioteka je potom bila pod Ministarstvom prosvete, a od 1871. je samostalna ustanova. Odluku o osnivanju doneo je knez Miloš Obrenović.
1916. – Završeno je prebacivanje glavnine srpske vojske od oko 140.000 vojnika iz okupirane Srbije u Prvom svetskom ratu na ostrvo Krf. Oporavljena u narednim mesecima, reorganizovana i naoružana srpska vojska se u leto iste godine vratila u borbu na Solunskom frontu. Tokom povlačenja preko Albanije od decembra 1915. više od 200.000 vojnika i civila preminulo je od gladi, iscrpljenosti i zime.
1986. – U centru Stokholma ubijen je švedski premije i lider Socijaldemokratske stranke Ulof Palme. Jedan od najpopularnijih evropskih političara u to vreme, ubijen je na ulici dok se sa suprugom vraćao kući iz bioskopa.
1991. – Srpsko nacionalno veće i Izvršno veće SAO Krajine donelo je odluku da se SAO Krajina razdružuje od Republike Hrvatske i ostaje u Jugoslaviji.
VREMENSKA PROGNOZA
U Srbiji će danas ujutru biti mestimično slab prizemni mraz, pogotovo u Vojvodini, dok će u većem delu zemlje biti oblačno s kišom i snegom, samo na severozapadu ujutru i pre podne suvo sa sunčanim intervalima, saopštio je Republički hidrometeorološki zavod. U nižim predelima se ponegde očekuje manji snežni pokrivač, a na planinama dalje povećanje visine snega. Duvaće slab i umeren vetar, severni i severoistočni. Najniža temperatura će se kretati od minus dva do dva stepena Celzijusa, najviša od tri do šest stepeni.
U Beogradu će ujutru biti slab prizemni mraz, tokom dana oblačno s mešovitim padavinama (kiša i sneg). U višim delovima grada očekuje se formiranje manjeg snežnog pokrivača. Duvaće slab i umeren vetar, severni i severoistočni. Najniža temperatura će biti oko jedan stepen Celzijusa, najviša oko četiri stepena.
Tagovi
