O čemu ćete danas pričati: Hoće li biti blokada u subotu, šta će biti sa Zakonom o referendumu, kakva je epidemiološka situacija u zemlji

0
EPA-EFE/ANDREJ CUKIC

Dobro jutro,

Nakon povlačenja o eksproprijaciji ostalo je nejasno da li nas u subotu čekaju protesti i blokade ili ih neće biti.

Omikron, sa druge strane, još uvek nije blokirao pad novozaraženih.

Crvena zvezda i Partizan igraće na proleće u Evropi, a Nikola Jokić se u Nagetsima igra sam sa sobom.

HOĆE LI BITI BLOKADA U SUBOTU

Ekološki ustanak je saopštio da je zajedno sa više od 40 inicijativa, pokreta i aktivista na sinoćnjem sastanku doneo odluku da izađu na proteste i blokade koji će, kako su naveli, biti organizovani širom Srbije u subotu, od 14 časova, dodajući da će detalje izneti u petak.

Povlačenje predatorskih zakona jeste dobar znak, ali daleko je od pobede, navodi se u saopštenju pokreta.

„Naš ultimativni zahtev koji smo proklamovali i javno ponovili na septembarskom protestu jeste da: se briše projekat rudnika Rio Tinta u dolini Jadra i drugim delovima Srbije. Svi tajni ugovori i memorandumi sa Rio Tintom koje su potpisale bilo bivša, bilo aktuelna vlast, moraju se dati na uvid građanima i poništiti po hitnom postupku. Veliku podršku dajemo zvaničnoj inicijativi građana Loznice koju je potpisalo više od 5400 građana Loznice, čime se traži brisanje rudnika iz prostornog plana Loznice, tačnije Gornjih Nedeljica“, navodi se u saopštenju.

Kako su dodali, na protestu ispred RTS-a koji su nedavno održali zatraženo je da se ukine „nezakonita propaganda Rio Tinto kompanije, jer obmanjuje javnost, i da se javni servisi i frekvencije pod hitno otvore za naše stručnjake i naučnike koji bi konačno objasnili svu opasnost koja nam se sprema“.

Sa druge strane, Savo Manojlović je za Nedeljnik rekao da blokada neće biti ako vlast danas ispuni uslove.

SKUPŠTINA ODLUČUJE O ZAKONU O REFERENDUMU

Poslanici Skupštine Srbije razmotriće danas, na predlog Vlade, izmene i dopune zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Prethodno je Vlada Srbije saopštila da se izmene odnose na članove koji se tiču overe potpisa, predstavnika ovlašćenog predlagača u organu za sprovođenje referenduma i roka za ponovno raspisivanje referenduma.

U predlogu izmena ukida se taksa za overu potpisa i jasno se omogućava da predstavnici ovlašćenih predlagača budu deo organa za sprovođenje referenduma.

Prema predloženim izmenama, neće biti moguće raspisati referendum o istom pitanju u roku kraćem od četiri godine a ni Skupština Srbije neće moći da donese odluku drugačiju od one koja je potvrđena na referendumu u naredne četiri godine.

Poslanici su 25. novembra usvojili izmene zakona o referendumu i narodnoj inicijativi kojim se, kako je ranije obrazloženo, otklanjaju nedostaci niza rešenja iz važećeg zakona zbog kojih su građani retko koristili te institute u praksi.

Vlada Srbije ranije je navela da će predložena rešenja omogućiti građanima da efikasno ostvaruju svoje Ustavom zagarantovano pravo na učešće u vlasti putem narodne inicijative i referenduma.

Usvajanje tog i zakona o eksproprijaciji dovelo je do građanskih protesta širom Srbije tokom kojih su blokirane ključne saobraćajnice a posle masovnog okupljanja građana prošle subote, predsednik Srbije Aleksandar Vučić vratio je parlamentu zakon o eksproprijaciji i najavio izmene zakona o referendumu i narodnoj inicijativi.

Sednica parlamenta na čijem su dnevnom redu izmene i dopune tog zakona počeće u 10 časova u Domu Narodne skupštine u Beogradu.

EPIDEMIOLOŠKA SITUACIJA BOLJA, ALI I DALJE NESTABILNA

Epidemijska slika u Srbiji je povoljnija. Opada broj novozaraženih na dnevnom nivou, smanjuje se broj prvih pregleda, pacijenata na bolničkom lečenju i na respiratoru. Međutim, broj preminulih na dnevnom nivou je i dalje visok. Od početka pandemije u Srbiji je preminulo ukupno 12.075 pacijenata, pokazuju podaci sa sajta covid19.rs.

U Srbiji je od početka epidemije registrovano 1.270.407 slučajeva koronavirusa, a testirana su 6.941.684 uzorka. Bitku sa kovidom izgubilo je ukupno 12.075 pacijenata, pokazuju podaci sa sajta covid19.rs. Procenat smrtnosti je 0,95.

Na bolničkom lečenju u bolnicama širom zemlje nalazi se 3.511 pacijenata, od kojih je 197 na respiratorima.

Broj preminulih je i dalje je visok.

Prema jučerašnjem preseku, za dan je preminulo 39 osoba. Virus je potvrđen kod još 1.620 osoba, od 14.586 testiranih uzoraka.

Struka poručuje da je pad broja novoobolelih dobar podatak, ali da nema argumenata za opuštanje i da je poštovanje mera ključno. Poručuju da je vakcina glavno oružje u borbi protiv kovida.

Raste zabrinutost zbog omikrona, novog soja koronavirusa zbog kojeg sve više zemalja uvodi strože mere. Generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije Tedros Gebrejesus naveo je da pojava novog soja ukazuje da se svet i posle dve godine od početka pandemije kovida 19 nalazi u opasnoj situaciji.

Ruski epidemiolozi tvrde da se značajne mutacije koronavirusa, dešavaju svakih šest meseci.

Farmaceutske kompanije paralelno sa vakcinama razvijaju nove lekove protiv kovida. Кlinički farmakolog Radan Stojanović rekao je da saznanje da postoje lekovi protiv korone koji se mogu piti kod kuće ne bi trebalo ljudima da zamagli um, pa da pomisle da nema potrebe da se vakcinišu.

OSTALE VESTI

“Zvala me Jelena Trivan da odustanem od filma Gorana Markovića. To im je trn u oku”

Glumac Tihomir Stanić izjavio je u emisiji 360 stepeni da ga je zvala predsednica UO Filmskog centra Srbije Jelena Trivan i da je tražila da odustane od produkcije filma Gorana Markovića, kao i da je on odbio tu ponudu. Nakon toga, prema njegovim rečima, poništen je konkurs Filmskog centra Srbije o finansiranju filmova reditelja Srđana Dragojevića, Gorana Markovića i Želimira Žilnika.

„Ja sam producent filma Gorana Markovića. Ja nisam hteo da izlazim sa tim u javnost, ali mene je lično zvala Jelena Trivan i pitala me: ‘Jesi li odustao’?  Ideja je bila da ja odustanem od filma Gorana Markovića, i da onda taj konkurs prođe. Uz obrazloženje da je producent odustao i dobio sam preko nekih kurira razne primamaljive ponude. I rekao sam – ne. I neću nikada odustati“, izjavio je Stanić, prenosi N1.

On je ocenio da su „nakon toga traljavo poništili konkurs“.

„Nisam hteo da pričam o tome. To je privatni razgovor. Pitala me: ‘Šta radiš’? Odgovorio sam da sedim sa ljudima iz Srpskog klturnog društva „Prosveta“ iz Hrvatske i da dogovaram koprodukciju za predstavu. Ona mi kaže: ‘Ti ćeš da radiš? Ti koji radiš film o Radovanu Karadžiću? Inače, projekat Gorana Markovića je inspirisan periodom kada se Radovan Karadžić skrivao pod lažnim imenom u Srbiji. Ali to nije film o njemu. On ne zaslužuje da mi snimimo filmo njemu. On nas ne zanima. To je film o promeni identiteta“, objašnjava Stanić.

Prema negovim rečima, rad na tom filmu, tema koja se poklapa oko murala, i Goran Marković koji govori o ljudima koji su na vlasti, je razlog da se ukine taj konkurs.

„To im je trn u oku. I onda misle da će preko raznih stvari, mislili su da mogu da me ucene zbog raznih grešaka u mom životu… I onda su me zvali, i zato je odlagana ta odluka. I jedno „ne“ je njih primoralo da ponište ceo konkurs“, rekao je između ostalog Stanić.

Koliko je ocena dovoljno na polugodištu?

Direktor Zavoda za vrednovanje obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović kaže da u našem obrazovnom sistemu mi imamo tačno uređeno šta dete na osnovu prva četiri razreda osnovne škole treba da zna, šta treba da zna nakon osmog razreda, a šta nakon završene srednje škole.

“Broj ocena u polugodištu ne može da bude merilo znanja. Merilo znanja je onoliko koliko deca znanja ponesu nakon tog ocenjivanja, a znanje se meri na osnovu toga koliko deca na kraju nekog ciklusa ispunjavaju planirane standarde”, objašnjava Ranđelović.

Navodi da se provera znanja dece proverava tek nakon osmog razreda malom maturom.

“I to je naš prvi i jedini instrument kada mi realno na celoj generaciji proveravamo ukupno znanje”, ističe on.

Govoreći o broju ocena, navodi da nema razloga da mi sada brinemo da li su to tri ili četiri ocene.

“Šta bi desilo da smo sa četiri ocene povećali na pet, tek bi bio veći namet. Ja mislim da je ovo na neki način olakšanje i nastavnicima i učenicima, a i deci. Na kraju krajeva, oni su sve vreme sa njima, uprkos ovoj situaciji deca idu u školu i sreću se sa svojim nastavnicima. Da li su tri ili četiri ocene to je svejedno”, navodi Ranđelović.

Navodi da su sa učiteljima i nastavnicima i pre korone, a pogotovo tokom korone radili na formativnom ocenjivanju.

“To znači da oni tokom celog polugodišta prate rad dece. Bilo je puno načina da se vide, ako ne uživo dok je bila nastava putem interneta putem obrazovnih portala”, navodi gost Beogradske hronike.

Navodi i da su se vremenom navikli na ovu situaciju koja vlada zbog pandemije koronavirusa.

“Mi smo se polako, ali sigurno navikli na ovu situaciju, i moram da kažem da ovo kako se sada radi nije toliko problematično kao što je bilo prošle godine – naša nastava se ipak obavlja i naši nastavnici i učenici se sreću sa đacima. To je ono zbog čega ja verujem da će oni imati dovoljno instrumenata i elemanta da deci daju prave ocene”, navodi Ranđelović.

Na pitanje da li su i deca i nastavnici, profesori sada više preopterećeni nego u normalnim životnim okolnostima odgovara da će to to vreme pokazati.

“To ćemo verovatno proceniti kad malo prođe vremena i kad podvučemo crtu. Ja imam utisak da se sada više vremena troši na nastavu ili školu nego ranije, ali ko zna, možda je ovo naša nova realnost, možda ćemo mi ovako živeti još dug niz godina”, navodi on.

Poslednja generacija malih maturanata, koja je u junu polagala završni ispit za upis u srednju školu, bolje je uradila sva tri testa od prethodne. Na pitanje da li su u pravu oni koji kažu da je to zato što su zadaci bili lakši, da li je učinjen ustupak zbog pandemije odgovara:

“Mi imamo zakonom uređeno kakva treba da budu pitanja i kakve standarde treba da ispune ta pitanja, i naravno da su i ove godine kao i ranijih godina bila u skladu sa našim propisima. Svako pitanje može na ovaj ili onaj način da se postavi, da se zatvori ili otvori, i mi smo se ove godine trudili da zaista izađemo u susret generaciji koja je u neobičnim okolnostima završila osmi razred, da prilagodimo pitanja, i da toj deci taj završni ispit ne bude veliki stres”, objašnjava Ranđelović.

Na pitanje da li će i ovoj narednoj generaciji izaći u susret odgovara:

“Jun je daleko, ali ja mogu da vam kažem da naše radne grupe već sada rade zadatke za jun. Moramo imati razumevanja za decu, ali sa druge strane ne smemo da damo ono što je ispod standarda, ispod onoga kako je zakonom propisano”, poručio je on.

Putin: Ovo je prvi korak ka genocidu na istoku Ukrajine

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je danas da stanovništvo na ratom zahvaćenom istoku Ukrajine, zoni koja je trenutno u središtu novih tenzija izmedju Moskve i Zapada, pogodjeno “rusofobijom”, što je po njegovim rečima “prvi korak ka genocidu”.

“Moram da govorim o rusofobiji kao o prvom koraku ka genocidu. To se trenutno dogadja u Donbasu (kako se naziva oblasi na istoku Ukrajine). Mi to dobro vidimo, mi to znamo. I to naravno liči na genocid o kome ste govorili”, rekao je Putnin jednom novinaru za vreme sastanka Presedničkog saveta za ljudska prava.

On je odgovarao novinaru, Ukrajincu ruskog porekla koji je od njega zatražio da uvede pojmove genocid i podsticanje na genocid u ruski zakon. Taj novinar koji je 2018. i 2019. bio u zatvoru u Ukrajini je rekao da ljudi koji govore ruski i pripadnici ruskog naroda na istoku Ukrajine, u Donbasu, imaju “nepodnošljive uslove života”. On je poredio situaciju tamo sa zločinima holokausta.

Te izjave su date u vreme kada je istok Ukrajine ponovo u centru velikih medjunarodnih tenzija kada zapad optužuje Moskvu da je koncentrisala desetine hiljada vojnika sa planom mogućeg napada na tu zemlju.

U toj zoni sedam godina se vodi rat izmedju Kijeva i proruskih sepratista. U sukobu je stradalo više od 13.000 ljudi, i politički dogovor, predvidjen po Minskim dogovorima iz 2015. godine je u zastoju.

Rusija se smatra glavnom zemljom koja podržava i finansira pobunjenike, mada ona to negira.

Ruske vlasti i ruski državni mediji redovno optužuju Kijev da je pothranio taj sukob sledeći diskriminatorsku politiku prema stanovništvu ruskog porekla, što ukrajinska vlada čvrsto demantuje.

Sport

Proleće u Evropi

Fudbaleri Crvene zvezde i Partizana ostvarili su iste rezultate u poslednjim kolima grupne faze Lige Evrope odnosno Lige konferencija – i u Bragi i u Beogradu bilo je 1:1. Dovoljno za proleće u Evropi za oba tima.

Jokić opet usamljen u lošem Denveru

Srpski centar je nastavio seriju odličnih igara ostvarivši i treći tripl-dabl u nizu ali to nije pomoglo Denveru da izbegne poraz od San Antonija sa 123:111.

Кošarkaši San Antonija su sigurno ušli u meč na svom terenu na samom početku napravivši prednost koju su potom održali do konačne pobede.

Na drugoj strani, uprkos odličnim igrama Nikole Jokića i Erona Gordona, Denver nije uspeo da pruži adekvatan otpor suparnicima.

Srpski centar je povezao 22 poena, 13 skokova i deset asistencija, a Eron Gordon je bio najefikasniji igrač meča sa 25 poena ali je sve to bilo nedovonjno da zaustave tim domaćina.

San Antonio je tokom cele utakmice igrao timski a to najbolje oslikava činjenica da su u ovakvom meču petorica igrača imala dvocifren šuterski učinak, a predvodio ih je Dežonte Mari sa 20 poena, osam skokova i devet asistencija, Loni Voker je ubacio 21 a Derik Vajt je ubacio 23 koša

ŠTA PIŠU DNEVNE NOVINE

Beogradska dnevna štampa na naslovnim stranama izdanja za petak, 10. decembar 2021. godine piše o nastavku blokada saobraćajnica u Srbiji za vikend, o učešću predsednika Srbije na Samitu za demokratiju, novim hapšenjima u slučaju grupe Veljka Belivuka, i o drugim političkim i društvenim temama.

ALO – O hapšenju supruga organizatora kriminalne grupe Veljka Belivuka i Marka Miljkovića “Uhapšene
žene Velje i Mesara”. List piše i o samoubistvu mlade jutjuberke Kristine Djukić “Kika (21) se ubila zbog progona na internetu”.

BLIC – Izjava prvog čoveka Australijan opena Krega Tajlija “Novak je na spisku, ali ne znači da će igrati u Melburnu”. List piše da su uhapšene supruge Veljka Belivuka i Marka Miljkovića zbog pranja novca.

VEČERNJE NOVOSTI – List piše da je predsedniku države dostavljena strategija za vraćanje vojnog roka “Na stolu planovi za vojni rok”. List prenosi izjavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića na Samitu za demokratiju “Ravnopravan tretman za sve zemlje Balkana”.

DANAS – “Savo prekida blokade, Ćuta hoće nastavak”, o tome da li će biti nastavljeni protesti koji su pokrenuti zbog zakona o referendumu i narodnoj inicijativi i o eksproprijaciji, kao i projekata kompanije Rio Tinto. List piše da Dragan Milovanović Crni koji je učestvovao u tuči kada je bager pokušao da probije blokadu gradjana u Šapcu dobija pretnje “Crnog zastrašuju, policija ‘ne može da mu pomogne'”. List piše i da “Srbija traži od Rusije tehniku za praćenje ‘sumnjivih lica'”.

INFORMER – List piše o novim hapšenjima u slučaju kriminalne organizacije Veljka Belivuka “Uhapšene i žene koljača”.

KURIR – O tome da su zbog pranja novca uhapšene supruge vodja kriminalnog klana koji su predvodili Veljko Belivuk i Marko Miljković “Krvavi novac”.

NOVA – Intervju sa ekološkim aktivnostom Aleksandrom Jovanovićem Ćutom “U subotu svi na stara mesta, u blokadu”. List donosi dokumenta za koja tvrdi da je dozvola za bušenja po Drini, pod naslovom “Vlast dozvolila ‘Rio Tintu’ da buši po Drini”.

POLITIKA – O sukobu genetičara Miodraga Stojkovića i predstavnika Univerziteta u Kragujevcu “Ne može ostavka, mora otkaz”. Intervju sa rediteljem Nebojšom Bradićem “Tesla je čovek usmeren ka svojoj viziji”.

SRPSKI TELEGRAF – Pod naslovom “Botoks ministri”, list piše o ministrima koje je u svom govoru predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao “neradnicima”. O novim hapšenjima pripadnika grupe Veljka Belivuka “Pale žene šefova mafije”.