Nova knjiga u lektiri: “Deca će konačno saznati da je kod nas bilo književnica i pre Isidore Sekulić”

0
Foto: Profimedia

O Jeleni J. Dimitrijević (1862-1945), autorki izuzetnog talenta, feministkinji, dobrotvorki, pisalo se mnogo za vreme njenog života, ali nakon smrti njena dela padaju u zaborav. Interesovanje za opus ove svetske putnice ponovo raste osamdesetih godina, zahvaljujući naporima Slobodanke Peković, istoričarke književnosti sa Instituta za nauku i književnost, i nakon objavljivanja putopisa iz Niša, da bi tek ove godine jedno od njenih dela našlo mesto i u školskoj lektiri, piše Danas.

Makar pomoću odlomka, kako kaže Svetlana Tomić, profesorka Fakulteta za strane jezike Alfa BK univerziteta, deca će konačno saznati da je bilo i drugih izvrsnih intelektualki i književnica pre Isidore Sekulić, a čitaće „veoma dragocen, inovativan i informativan tekst o različitim kulturama u svetu i položaju žena u njima“.

Pored knjige „Sedam mora i tri okeana“, koju je priredila profesorka Biljana Dojčinović, i američki putopis „Novi svet ili U Americi godinu dana“ bio je predložen da se uvrsti u školsku lektiru. Ova knjiga još uvek nije dostupna, ali će i ona, prema rečima profesorke Dojčinović, rukovoditeljke projekta Knjiženstvo, ubrzo doći do čitalaca.

“I jedan i drugi putopis nastajali su mnogo pre nego što su objavljeni. Jelena Dimitrijević je putovala u Ameriku 1919/20, a knjiga je objavljena tek 1934. Na put oko sveta otisnula se 1926, a prvi deo putopisa izišao je 1940. godine iz štampe. Drugi deo je neobjavljen, osim Pisama iz Indije i jedne epizode sa indijskih ulica. Sada projekat Knjiženstvo priprema za štampu rukopis koji se čuva u Narodnoj biblioteci Srbije”, kaže Biljana Dojčinović, profesorka na Katedri za opštu književnost i teoriju književnosti Filološkog fakulteta. Zanimljivo je, dodaje ona, da je povodom američkog putopisa Isidora Sekulić pisala da Jelena Dimitrijević napravi „dramolet“ kad god stupi u neku prostoriju, što „dovoljno govori o njenom spisateljskom oku i daru“.

Putopisi Jelene J. Dimitrijević imaju književni i politički značaj, provokativni su, polemički, izrazite umetničke snage. Kako ističe Svetlana Tomić, Jelena je pravovremeno i veoma nadahnuto izveštavala o važnim događajima u svetu, a imala je fantastičnu mrežu poznanstava „koju je retko ko u srpskoj kulturi mogao da sustigne“.

“Jednom rečju, predstavlja veoma značajnu kulturnu ambasadorku, poliglotkinju, koja je početkom 20. veka bila figura od izuzetnog poštovanja. Bila je zastupljena u ključnim monografijama o značajnim ženama iz prošlosti, ali i u domaćim i međunarodnim leksikonima i rečnicima pisaca. Kada su se na početku 20. veka pokretale važne društvene inicijative, poput podizanja spomenika Milici Stojadinović Srpkinji, ona je bila glavna osoba, izabrana za sprovođenje višegodišnjih priprema”, kaže profesorka Tomić, dodajući da su danas i inostrane naučnice zadivljene njenim putopisnim istraživanjima, njenim saznanjima o ključnim istorijskim događajima i ličnostima.

O književnom i kulturnom značaju Jelene Dimitrijević svedoče obimne bibliografije njenih radova, a više o ovoj književnici, kao i mnogim drugim zaboravljenim a važnim ženama 19. i 20. veka, može se pronaći u časopisu i u bazi podataka Knjiženstva. Jelena Dimitrijević je za života objavila veliki broj knjiga, od kojih su neke prevedene na više jezika. Dobitnica je mnogih priznanja, kao što je nagrada Srpske književne zadruge za roman „Nove“, koji govori o emancipaciji turskih žena u Solunu. Pisala je o različitim kulturama i mentalitetima, susretima za značajnim ličnostima i feminističkim organizacijama, polemisala sa najvećim političkim autoritetima svog doba. Pa ipak, u zvaničnim istorijama književnosti, kod Jovana Deretića, na primer, ili Skerlića, pronalaze se veoma šture informacije o ovoj autorki, katkad i u polurečenici, i o njenim delima koja su „bez veće originalnosti i ječe snage“, kako je napisao Skerlić.

Nakon smrti 1945. stvaralaštvo ove svetske putnice, koja je išla ispred svog vremena, odlazi na marginu istorije književnosti i kulture. Tek od 1986. godine, kroz projekte feminističkog čitanja i ponovnog vrednovanja dela zaboravljenih književnica i kulturnih radnica, u fokus istraživanja dolaze ne samo Jelena Dimitrijević, nego i Milica Janković, Anđelija Lazarević, Julka Hlapec Đorđević, koje takođe, po mišljenju profesorke Dojčinović, treba da se nađu u školskim programima, makar i sto godina nakon njihovog života i rada.

No, i Svetlana Tomić i Biljana Dojčinović ističu da je od svega najlepše to što će se mladi, čitajući zanimljiv i sjajno napisan putopis „Sedam mora i tri okeana“, osim o lepoti putovanja, o dalekim krajevima, učiti hrabrosti, toleranciji i poštovanju različitosti, razvijati osećaj solidarnosti i pozitivne ljudske vrednosti.