Pneumokokne infekcije su ponovo u porastu među najranjivijim grupama u Srbiji – decom i starijima – dok stručnjaci upozoravaju da povratak na vakcinu sa užim spektrom zaštite smanjuje obuhvat imunizacije i povećava rizik od teških i potencijalno smrtonosnih komplikacija.
Pneumokokna bolest, izazvana bakterijom _Streptococcus pneumoniae_, i
dalje predstavlja ozbiljan javnozdravstveni problem, posebno dece i
osoba starijih od 65 godina. Iako je uvođenje vakcine značajno
smanjilo broj teških infekcija, najnoviji podaci Referentne
laboratorije za streptokoke ukazuju na porast oboljevanja od serotipova
pneumokoka koji nisu obuhvaćeni vakcinom.
Ova bakterija često se nalazi na sluzokoži nosa i ždrela, naročito
kod dece, gde je kolonizacija prisutna kod čak 60 odsto mališana
mlađih od dve godine. Iako bez simptoma kod zdravih osoba, pneumokok u
određenim okolnostima može izazvati čitav niz bolesti, od zapaljenja
srednjeg uha, koje pogađa gotovo 80 odsto dece do druge godine, do
teških i potencijalno smrtonosnih infekcija poput upale pluća, sepse i
meningitisa. Rizik značajno raste kod osoba sa hroničnim bolestima,
poput dijabetesa, HOBP, maligniteta i bolesti srca, kao i kod onih bez
slezine ili sa teškim poremećajem imuniteta. Pneumokokna pneumonija je
najčešća bakterijska upala pluća, sa procenjenom stopom smrtnosti od
oko 15 odsto. Još teži oblici, poznati kao invazivne pneumokokne
bolesti, nastaju kada bakterija prodre u krvotok, mozak ili plućnu
maramicu, a smrtnost od pneumokoknog meningitisa dostiže i do 30 odsto
– _U našoj zemlji su registrovane četiri pneumokokne vakcine. Prema
Zakonu o zaštiti zdravlja od zaraznih bolesti, imunizacija pneumokoknim
vakcinama je obavezna po brojnim indikacijama. Od 2018. godine, vakcina
je deo obaveznog kalendara imunizacije dece. Država je tada obezbedila
vakcinu koja sadrži 10 serotipova pneumokoka (PCV10) i pružala
zaštitu za oko 70 odsto dece. Četiri godine kasnije, 2022. prešlo se
na vakcinu koja sadrži 13 serotipova pneumokoka (PCV13), koja obuhvata
dodatna tri serotipa – 3, 6A i 19A, ali smo se 2024., iz ekonomskih
razloga, vratili na PCV10. Prema analizama naše Referentne laboratorije
za streptokok, čiji sam rukovodilac, trenutna desetovalentna vakcina
štiti svega 11 odsto dece mlađe od dve godine, dok viševalentne
vakcine (PCV13, PCV15, PCV20) obezbeđuju zaštitu veću od 50 odsto.
Pad zaštite je posledica dominacije serotipova 3 i 19A u Srbiji, koje
desetovalentna vakcina ne sadrži. Sličan trend beleže i zemlje poput
Belgije i Novog Zelanda koje su, nakon sličnih problema, napustile
PCV10 i uvele efikasnije vakcine. Ako se upotreba desetovalentne vakcine
nastavi, zaštita će dodatno opasti, što nameće hitnu potrebu za
povratkom na vakcine sa širim spektrom zaštite. Kod odraslih sa
rizikom od pneumokoknih bolesti situacija je još gora. Iako je
vakcinacija propisana stručno metodološkim uputstvom, ona se gotovo ne
sprovodi. Time se ugrožavaju osobe sa hroničnim bolestima koje su
izložene riziku od teških infekcija pneumonije, sepse i meningitisa,
koje se mogu sprečiti vakcinacijom – ističe _prof. dr Nataša
Opavski iz Instituta za mikrobiologiju i imunologiju i rukovodilac
Referentne laboratorije za streptokok.
Stručnjaci međutim, ukazuju i na zabrinjavajuću činjenicu da je
usled česte upotrebe antibiotika, posebno kod dece, pneumokok postao
rezistentan na mnoge lekove, čime lečenje postaje dodatno otežano.
Upravo zato, struka sve glasnije poziva na unapređenje vakcinalne
politike i širu primenu vakcina koje pokrivaju veći broj serotipova
ovog opasnog patogena.
– Mi kao pedijatri i pulmolozi primećujemo porast broja obolelih od
komplikovane pneumonije. Sproveli smo kliničko istraživanje koje je
pokazalo da je najčešći uzročnik te komplikovane upale pluća
pneumokokni serotip koji nije obuhvaćen aktuelnom vakcinom. Ne možemo
reći da vakcina koju sada koristimo nije dobra. Kada je uvedena,
značajno je smanjila broj slučajeva invazivne pneumokokne bolesti. Ali
ona ne štiti od sojeva koji su sada u porastu, i postoji potreba za
unapređenjem obuhvata. Pored toga, pneumokokna bolest nije sezonska kao
grip, iako se češće javlja u hladnijim mesecima. Iz prakse znamo da
se dešava da i deca koja su vakcinisana dobiju teže oblike bolesti,
što dodatno ukazuje na potrebu za unapređenjem vakcinalne politike u
skladu sa trenutnim epidemiološkim trendovima. Republička stručna
komisija za pulmologiju je jednoglasno prosledila predlog Ministarstvu
zdravlja da se, imajući u vidu sve dostupne podatke, u program
imunizacije uvrsti konjugovana vakcina sa većim obuhvatom serotipova.
Do istih zaključaka došle su i zemlje iz okruženja gde se imunizacija
sprovodi vakcinama koje sadrže veći broj serotipova – objašnjava
prof. dr Aleksandar Sovtić, predsednik Republičke stručne komisije za
pulmologiju, načelnik odeljenja za pulmologiju i zamenik direktora
Instituta za majku i dete „Dr Vukan Čupić“.
Kada je reč o starijim osobama, Olja Ćorović, potpredsednica Foruma
pacijenata Srbije, ističe da je situacija dosta alarmantnija.
– Mnogi ljudi, naročito oni koji boluju od teških hroničnih
bolesti, nisu ni svesni da imaju pravo na besplatnu pneumokoknu vakcinu.
Nažalost, često saznaju za to tek kada se suoče sa teškom infekcijom
koju je bilo moguće sprečiti. Vakcina ne znači samo prevenciju, ona
za mnoge hronične pacijente može značiti razliku između života i
smrti. Zato pozivam sve odrasle u riziku da se raspitaju kod svojih
lekara i iskoriste ono što im pripada, besplatnu i efikasnu zaštitu
– poručila je Ćorović.
