Nekada ostaci od gozbe bogatih, danas poklon i za one koji mrze praznike: Zašto je fudbal na “Boksing dej” tako poseban

0
Foto: Profimedia

Čitav svet se raduje praznicima, butkici, ćurki, ukrasima, Netfliksu i Coca Cola reklamama, ali Britanci možda malo više vole Božić od svih ostalih. Ne jer su u tolikoj meri verujući, nego jer se kunu u fudbal, a obično samo njihovi timovi igraju usred najvećeg praznika.

Prosečan ljubitelj fudbala ne može da se ne zapita – zašto? Zapitao se to i Jirgen Klop kada je tek došao na Ostrvo. Pitaju se to ove čudne i lude sezone svi treneri umornih ekipa. Zar nije cilj pružiti igračima priliku da zajedno sa porodicama uživaju u prazniku kao i drugi?

Izgleda da nije to baš tako zamišljeno.

Fudbal je igra u kojoj, ma kakav rezultat bio, publika daje poslednji sud.

Nekada vaš tim rutinski pobedi, pa i niste tako oduševljeni priredbom, a nekada u burnoj utakmici punoj preokreta bivate tužni zbog poraza voljenog kluba, ali vas utisak drži danima.

Fudbal se i igra zbog utiska. Zbog tog daha bez kog ostane najveći majstor na terenu, kad posle njegovog uspešnog driblinga čitav stadion uzdahne od neverice.

Ali zašto baš dan posle Božića?

Taj je dan za sve one koji su bili pod patronatom britanske krune, poznatiji kao “Boksing dej”.

Među brojnim teorijama o poreklu tog naziva, deluje najlogičnije ona o tome da su radnici kod bogatih gazda radili i na Božić, a da su sutradan imali slobodan dan i kući odlazili sa kutijom ostataka hrane sa božićne gozbe i sa prazničnim bonusom, ako su gazde široke ruke. Upravo je činjenica da su klubovi shvatili da bi bilo lepo da navijačima pruže užitak gledanja omiljenih timova tokom teško zasluženog slobodnog dana, odgovor na pitanje zašto.

Dešavalo se kroz istoriju da klubovi na Boksing dej odigraju i po dve utakmice kako bi užitak bio potpun.

Zato Britanci vole praznike. Dobro, možda ne svi.

Berni Roan je u svom tekstu u Gardijanu objasnio da je kao mlađi najviše mrzeo novu godinu i hajp oko novogodišnje noći, a onda je odrastao.

I počeo da mrzi Božić. Zbog svih reklama, zbog materijalizma, zbog besomučnog ponavljanja istih stvari godinama.

Zbog televizije i rasprava o mesu.

Jedino što Berni voli u vezi sa Božićem je fudbal.

“Fudbal je najbolja stvar u vezi sa tim praznikom jer je – kao i pabovi – nastao iz iskrene želje Britanaca da ne budu kod kuće”.

Dakle čak i ako ne vole praznike, Britanci imaju razloga da im se raduju.

Uostalom, čak i oni koji slave Božić nekog drugog datuma, koji ga ne slave uopšte ili oni koji vreme računaju po nekom drugom verskom kalendaru – raduju se Boksing deju.

Tog dana svi ljubitelji fudbala dobijaju kutiju sa fino zapakovanim serumom dobre zabave koja vraća potrebnu dozu fudbala u krv, u danima kada naduvenih stomaka fudbaleri u drugim zemljama zaborave gde su ostavili kopačke.