Kako se sve više lekara i pacijenata okreće najnovijim lekovima za mršavljenje, istraživači pokušavaju da shvate koji je lek pravi za kog pacijenta – i u kojoj fazi njihovog puta ka mršavljenju, piše Tajm.
Ključ za donošenje tih odluka je koliko su lekovi efikasni i koje neželjene efekte ljudi mogu iskusiti dok ih uzimaju.
Nova studija objavljena u časopisu New England Journal of Medicine i predstavljena na Evropskom kongresu o gojaznosti pruža neke od tih odgovora.
Istraživači izveštavaju o direktnom ispitivanju u kojem se upoređuje Vegovi (semaglutid), proizvođača Novo Nordisk, sa Zepbaundom (tirzepatidom), proizvođača Eil Lili. Prve nalaze je u decembru objavila kompanija Eli Lilly, koja je finansirala studiju.
Trenutni izveštaj sadrži više detalja o tome kako su dva leka uticala na obim struka i druge mere, kao i na njihove neželjene efekte.
Među 751 osobom koja je nasumično raspoređena da prima nedeljne injekcije maksimalne doze Vegovija ili maksimalne doze Zepbaunda tokom godinu i tri meseca, oni koji su uzimali Zepbaund izgubili su više od svoje početne telesne težine – 20,2% – nego oni koji su uzimali Vegovi, koji su izgubili 13,7%. Grupa koja je primala Zepbaund izgubila je oko 18,4 cm u obimu struka, u poređenju sa 13,0 cm kod onih koji su uzimali Vegovi.
Lekovi su imali slične neželjene efekte, uglavnom povezane sa gastrointestinalnim simptomima, uključujući mučninu, zatvor, dijareju i povraćanje. Međutim, oni koji su uzimali Zepbaund prijavili su više reakcija na mestu injekcije nego ljudi koji su dobijali Vegovi. Ove pojave su se ređe javljale uz dodatne nedeljne injekcije.
„Ideja je da ranije nismo imali opcije — ili smo imali veoma loše opcije — a sada imamo sve bolje i bolje terapije, i one su drugačije“, kaže dr Leonard Glas, viši potpredsednik za globalne medicinske poslove za kardiometaboličko zdravlje kompanije Lili i jedan od koautora studije.
Iako je primarni cilj ovih lekova gubitak težine, to nije jedina metrika po kojoj bi lekovi trebalo da se procenjuju i propisuju. Glas ističe da je gojaznost složeno stanje i da ljudi sa gojaznošću često imaju i druge zdravstvene probleme, povezane sa srcem, bubrezima i jetrom. „Nije samo stvar u težini“, kaže on.
Dr Džejson Bret, glavni medicinski direktor kompanije Novo Nordisk, koja proizvodi Vegovi, slaže se da težina nije jedini faktor koji lekari i pacijenti treba da uzmu u obzir prilikom procene ova dva leka. On napominje da je Vegovi – za razliku od svog konkurenta – odobren od strane Američke agencije za hranu i lekove kako bi se smanjio rizik od srčanog udara, moždanog udara i srčanih oboljenja kod ljudi sa istorijom srčanih problema koji imaju prekomernu težinu ili su gojazni. „Kada razmišljam o tome šta semaglutid i Vegovi čini jedinstvenim, to je širina i dubina podataka koji stoje iza toga“, kaže on. „Govorimo o tome da se ide dalje od samog gubitka težine i da se dođe do nekih od ovih drugih zdravstvenih ishoda.“
Zepbaund ne uključuje indikaciju za srčana oboljenja, ali studije su pokazale da Zepbaund, kao i Vegovi, mogu smanjiti rizik od srčane insuficijencije kod nekih pacijenata sa ovim stanjem. Studije takođe pokazuju da lekovi mogu smanjiti rizik od simptoma jetre i bubrega. A Zepbaund je odobren za smanjenje rizika od opstruktivne apneje u snu kod ljudi sa gojaznošću.
Trenutna otkrića trebalo bi da pomognu lekarima da bolje razumeju koji lek bi mogao biti pravi za kog pacijenta. Dodatne studije koje obe kompanije sprovode – uključujući i one koje prate ljude nakon što dostignu svoje ciljeve mršavljenja – trebalo bi da pruže više podataka o tome kako ovi lekovi mogu pomoći ljudima da održe zdravu težinu. I Lili i Novo Nordisk takođe planiraju uskoro da postanu dostupni oralni verzije svojih lekova za injekcije. Novo Nordisk je objavio da je u maju zatražio odobrenje FDA za svoj oralni semaglutid, a Lili očekuje rezultate završnih ispitivanja za nekoliko meseci; Ako budu pozitivni, planira da uskoro podnese zahtev za odobrenje. Oralne verzije ovih lekova mogle bi dopreti do većeg broja ljudi kojima bi mogle koristiti, a pilule bi se takođe mogle smatrati delom terapije održavanja u zavisnosti od njihovih individualnih potreba. „Trenutno, [te odluke] se zasnivaju na iskustvu lekara, a ponekad ne nužno i na najboljim dokazima“, kaže Glas. „Trudimo se da pružimo te dokaze kako bi lekari i pacijenti mogli bolje donositi te odluke.“
Tagovi
