“Na svoje selo bio sam ponosan jer su tvrdili da ima najbolje kalemare i najveštije džeparoše”: Kako je Dobrica Ćosić o politici više naučio od dede nego u partijskoj školi

0
Foto Nedeljnik

Velika Drenova je Prerovo, a Prerovo je Velika Drenova, mada Katići nisu Ćosići.

Ćosići su Radmilka, zvana Milka, i Živojin, Žika, seljaci iz okoline Trstenika. Ćosić je Dobrica, na krštenju Dobrosav, rođen dva puta: prvi put 29. decembra 1921, drugi put kada je, uoči Drugog svetskog rata, primljen u Savez komunističke omladine Jugoslavije.

I dobro, treći put 4. januara 1922.

Nije greška, odnosno jeste greška, ali onakva kakva nije bila retka u Srbiji toga doba. Premda je zvanični datum rođenja bio 29. decembar, Dobrica je zapravo ugledao svet i Drenovu šest dana kasnije. Ali njegov deda Jeftimije, koji je želeo da mu unuk što pre odsluži vojsku, oženi se i započne samostalan život seoskog domaćina, uspeo je da ubedi popa da krivotvori krštenicu.

Na molbu Žike Stojkovića, u Vrnjačkoj Banji 1963, “priseća se sebe” i svog detinjstva. Ovako je to opisao:

“U svet sam stupio u prtenim gaćama, bosonog i u svinjskim opancima, sa bolešljivim okom i strahom od grada, suše i deda Jeftimijevog mučeničkog gneva na sve i svakog ko štetu biljkama i stoci čini, imanje i njegovinu ugrožava, sa stidom zbog babe Savete, od očaja ženskog, i inata, uvek pijane; sa žeravičevom željom da imam najveći vinograd u Velikoj Drenovi, da celo Belo brdo bude moj vinograd, da što pre vratim sve dugove svoga oca Žike i dede Alekse; rastao sam sa najtananijom čežnjom da me voli najlepša devojka na svetu, moja učiteljica Persida što me ćirilici naučila, i što mi je uvek za Svetog Savu davala najduže deklamacije.

“Nebo mi je bilo duguljasto, Morava mi se po topoljacima i kukuruzima lopovski uvijala i skrivala da nam plavi oranja i jede njive, najlepši brežuljak na zemlji mi je Belo brdo u vinogradima, breskvama i orasima, na svoje selo Veliku Drenovu bio sam ponosan jer su tvrdili da je najveće u Srbiji i što ima na zemlji najbolje kalemare i najveštije džeparoše i varoške secikese. Proleće sam mrzeo zbog poljskih radova i velikog uskršnjeg posta…

Mati Milka, pošto sam joj bio prvenac, priučavala me ženskim poslovima, učila pamćenju i neumoru, i uzdala se nešto grdno u mene. Otac Žika me zapanjivao: nikad nije imao buđelar kao drugi ljudi seljaci, ako je imao novaca, i bilo koliko da ih je imao, uvek ih je sa gađenjem gurao u bilo koji džep… Nikoga nije mrzeo, čak ni one koje su svi mrzeli, ozbiljno je verovao knjizi pa je čitao kad nije imao preča posla… Inače, moji Drenovci oduvek su se više uzbuđivali Ciganima sviračima i harmonikašima no guslarima…

“Do svoje osamnaeste godine ne sećam se da sam sem ‘Hajduk Stanka’ i ‘U skamiji’ Milice Janković pročitao bilo koju knjigu iz roda takozvane umetničke književnosti. Gledao sam život, tumačili su mi ga deda, otac i nadničari…”

Drugi deda, Aleksa, bio je onaj koji će ga usmeriti ka politici. Aleksa je bio iz obližnjeg sela Orlovca, imućni domaćin kojeg je zanimalo samo bavljenje politikom. Bio je demokrata, zagriženi protivnik radikala. Deda je čitao “Politiku”, pričao je Ćosić u razgovorima sa Slavoljubom Đukićem, sabranim u knjizi “Čovek u svom vremenu”, i učinio malog Dobricu da zna imena svih vodećih političara, ali i ministara inostranih poslova stranih država.

“Od dede Alekse više sam politički naučio nego u posleratnoj partijskoj školi ‘Đura Đaković’”, pričao je Ćosić Đukiću.

***

Iz hit knjige Marka Prelevića “Dobrica Ćosić – Vernik i grešnik” koja se dobija na poklon uz letnji dvobroj Nedeljnika od četvrtka 22. jula.

Kako se bliži deseti rođendan Nedeljnika, odlučili smo da čitaocima ovim povodom pružimo nezapamćeni poklon od deset knjiga, biografija najuticajnijih ličnosti naše istorije, originalno pisanih za ovu ediciju.

U ovoj poklon ediciji očekuju vas novi podaci i novi pogledi na ličnosti koje su, svaka na svoj način, stvarale narativ o Srbiji.

Tajni projekat koji je spreman godinu i po dana donosi i nova istraživanja i nepoznata svedočanstva.

U narednom broju koji izlati u četvrtak 5. avgusta, očekuje vas ekskluzivna knjiga o Zoranu Đinđiću.

U jubilarnom 500. broju Nedeljnika 12. avgusta očekuje vas i poklon knjiga o Nedeljniku.

Napravite svoju istorijsku kolekciju: Knjige o ličnostima novije srpske istorije koje su nas proslavile i odredile.