Možda je sada vreme da govorimo o onim šniclama, šrafovima i pljuvanju…: Šta Jadranskoj ligi može doći glave?

0
Foto: Profimedia

Kada su padale svinjske šnicle, šrafovi i pljuvačka, govorili smo koliko je važna košarka. Kada su razni stajali dva metra u terenu, ili tapkali lopte, insistirali smo na sportskom aspektu i onih 100 poena razlike u beogradskim duelima Zvezde i Budućnosti. Sada, kada su došli po košarku, možda je vreme da govorimo o šniclama, ulascima u teren i odbijanju da se ode na utakmicu.

U trenucima slobodnog pada košarkaškog kluba Partizan koji navijači tog kluba vezuju za dolazak Srpske napredne stranke na vlast, postalo je jasno da bi jadranska kruna makar na nekoliko godina mogla u neke druge ruke. Najviše ambicije pokazali su Cedevita i Crvena zvezda. Budućnost je bila odmah tu negde iza.

Poklopilo se to sa velikim promenama u Evroligi pa je jadranska kruna postala važnija nego ikada ranije. Postala je ulaznica za najvažnije evropske košarkaške dvorove (ako od Beograda postoji važniji).

Rivalstvo Crvene zvezde i Cedevite nije donelo previše tenzije ni u rezultatskom smislu, ni u pogledu atmosfere. Pozorišna publika u dvorani Dražena Petrovića i ne preterano insipirani navijači crveno-belih nisu napravili ništa što je izlazilo iz okvira normalnog navijačkog peckanja i podsećanja na to “kako je dobro videti vas opet…”

A onda je u trenutku kada se Tedeski razočarao, a Partizan još uvek bio u raskoraku – između loših trenera i ne tako dobrih ljudi na klupi i u tranziciji sa rukovodstvom – kao glavni takmac Crvenoj zvezdi iskočila Budućnost.

Sve je počelo mnogo pre nego što je sin nekog ministra u Vladi Crne Gore pljunuo Milenka Topića. Počelo je sa tenzijama u finalnoj seriji godinu dana ranije, kada je tim iz Podgorice uspeo da savlada crveno-bele koje je pred početak te sezone napustio Dejan Radonjić.

Verovatno jedan od najvećih skandala od osnivanja ABA lige bio je fizički nasrtaj navijača Budućnosti na Alena Omića u lobiju hotela, kada je morao da ga zaštiti njegov saigrač i kapiten Branko Lazić i kada su mu upućene uvrede na verskoj osnovi. Bilo je tada mnogo tenzije na tribinama, a navijači Crvene zvezde su “obećali” svojim rivalima da će ih u Beogradu dočekati pakao.

I dočekao ih je. Jasmin Repeša je to nazvao “linčem”, a navijači Budućnosti su repliku na repliku organizovali na svoj način. U Beogradu u majstorici viđena je replika na replikinu repliku.

Međutim i pored sramnih scena, koje su jednim delom zaslužne i za pad imidža takmičenja i koje su direktno uticale na odluke nekih ozbiljnih domaćih igrača da se ne vrate na Jadran, igrala se košarka.

Ovih dana, košarka se ne igra kada na parket treba da izađu Budućnost i Zvezda. Prvi meč u sezoni odigran je bez publike, a drugi nije odigran.

Delegacija Crvene zvezde nije otišla u Podgoricu. Krenuli su, pa su se vratili, ušli u avion, izašli iz voza, bilo je mnogo scenarija i lažnih vesti, a suština je da crveno-beli nisu došli na zakazanu utakmicu i kažnjeni su zbog toga prvostepeno – porazom rezultatom 20:0 i oduzimanjem jednog boda.

Odgovor sa Malog Kalemegdana zazvučao je kao ulitmatum. Kažu neće biti ABA lige ako se odluka ne promeni. Mediji u Hrvatskoj recimo pišu da neće biti ABA lige ako bord takmičenja pristane na Zvezdine ulitmatume. Svi prete nestankom takmičenja.

Onog takmičenja koje im je omogućilo veću kompetitivnost nego da igraju sa nekim timovima koji i pored velike tradicije finansijski ne mogu da pariraju velikima – od Kraljeva do Šibenika. Onog takmičenja čija je kruna ulaznica na veliku evropsku pozornicu. Jedinog mehanizma koji ukrupnjava ono što je politički i istorijski usitnjeno.

Utakmice su se tokom 2019. godine često otkazivale zbog političkih i društvenih nemira. Od Latinske Amerike do El Klasika. Kada su na ulici nemiri, sport nije ni najvažnija stvar, ni najbezazleniji vid zabave. Dovoljno puta se na sportskim borilištima događalo ono što niko nije želeo – još opasnije od onih šnicli, šrafova i pljuvanja – da bi se izazivala sudbina.

U trenucima kada je nastala “jadranska liga”, niko o takvim problemima između Beograda i Podgorice nije mogao da razmišlja.

Toj ligi nisu glave došle relacije između Srbije i Hrvatske, niti bilo kakvi drugi zategnuti odnosi, ali bi pitanje crkve i nacionalnog opredeljenja u duelu onih koji su u tu ligu zajedno ušli, izgleda, mogli da joj naškode.