Menopauza predstavlja prirodnu fazu u životu žene, koja označava kraj reproduktivne sposobnosti. Ova tranzicija, obično se dešava u proseku oko pedesetih godina života, može biti propraćena različitim kako fizičkim tako i emocionalnim promjenama. Među tim promenama, važno je istaći uticaj menopauze na mentalno zdravlje žene, jer je to ono o čemu se najamnje govori i ono što se često zanemaruje u odnosu na ostale promene koje se odvijaju, a upravo je to karika koja utiče na blagostanje u životu.
Prvo što treba razumeti je da menopauza nije samo fizički proces, već ima i dublje psihičke i emocionalne implikacije. Promene u hormonskom balansu, posebno smanjenje nivoa estrogena, mogu uticati na raspoloženje, spavanje i kognitivne funkcije što za posljedicu može imati loše raspoloženje. Osećaj gubitka plodnosti i promene u tijelu ima emocijonalne posledice koje ne treba uzeti zdravo za gotovo. Ne radi se samo u fizičkom procesu, odnosno gubitku reproduktivnih funkcija, radi se o ulasku u novi životni period u kom se menja sama uloga žene. Intenzivnije nego ranije pokreću se pitanja o starenju, identitetu i smislu života, što može uticati na samopouzdanje i samopoštovanje.
Upravo iz tih razloga, jedan od ključnih faktora u ovom procesu je prihvatanje. Prihvatanje ove faze kao prirodnog dijela životnog ciklusa može pomoći ženama da se lakše nose sa promenama koje donosi. Edukacija o menopauzi i razumevanje da nisu same u svojim iskustvima može umanjiti osjećaj izolacije i stida koji neke žene mogu osećati. Bitno je reći da svaka žena doživljava menopauzu na svoj način.
Takođe je važno istaći da menopauza može biti prilika za žene da se posvete sebi i svom mentalnom zdravlju. Baš ta egzistencijalna pitanja o smislu života i ličnoj funkciji mogu imati veliki kapacitet za razvoj. Ovo može uključivati promene u načinu života kao što su zdravija ishrana, redovna fizička aktivnost i tehnike opuštanja, kao i organizovanje svog slobodnog vremena. Takođe, razgovor sa zdravstvenim stručnjacima može pružiti ženama podršku i informacije o dostupnim terapijskim opcijama koje mogu olakšati simptome klimaksa ukoliko je to potrebno. Pored zdravstvene pomoći za fizičke promene, razgovori i percepcija sebe u psihoterapijskom procesu takođe mogu biti dobar saradnik za upoznavanje sebe u novim životnim okolnostima.
U našoj kulturi još uvek je veoma izraženo prisustvo tabu tema, odnosno tema o kojima se ne govori. Negdje smo i dalje suočeni sa tim da je sramota govoriti o stvarima koje su sasvim prirodne, a naposletku i neminovne. Kao što se devojčice stide ulaska u svet odraslih i razgovora o prvom menstrualnom ciklusu, veoma slično prolaze i žene po ulasku u period menopauze. Ono o čemu se takođe ređe govori jeste o uticaju na seksualnost. Promjene u hormonima mogu dovesti do smanjenja libida. Otvoreni razgovori sa partnerom, bliskom osobom ili lekarom i psihoterapeutom su prvi stepenik koji treba da se pređe u prihvatanju sebe.
Razgovor sa osobom prekoputa je nekada jedini način da objasnimo sebi samima šta se zapravo dešava. U tome nema ništa tragično i nerešivo, samo je potrebno prilagođavanje.
U ovom periodu života žene mogu osnažiti svoj unutrašnji mir, otkriti nove interese i posvećenost svojim ciljevima. Istina je da može predstavljati izazovno vreme, ali isto tako može biti period ličnog rasta i samoposvećenja. Kroz razumevanje, podršku i samoprihvatanje, žene mogu ojačati svoje mentalno zdravlje i kvalitet života. Svaka žena bi trebalo da se seti sebe na ulasku u pubertet i pruži sebi sada sve one resurse koje veoma verovatno nije imala po ulasku u tu fazu koja je, opet, po mnogo čemu slična ovoj.
