Ljude sa izraženim altruizmom prema drugima prati mnogo etiketa. Toksična velikodušnost, iracionalna velikodušnost, patološki altruizam, preterano davanje i ugađanje ljudima samo su neke od njih.
Takvi ljudi idu dalje od puke velikodušnosti, te davaoci i postaju preterani u davanju drugima. Altruizam je duboko ukorenjen u zapadnim kulturama, ali – ima i mračnu stranu.
Prekomerno davanje je štetno za osobu jer dovodi do zanemarivanja sopstvenih potreba. Ono je štetno za primaoca jer ispunjava potrebe koje primalac može i treba da ispuni za sebe.
Psihološki i psihijatrijski poremećaji
Postoje stručnjaci koji govore kako neke zavisnosti proističu od patološkog altruizma – zloupotrebe supstanci, kockanja i „dogmatske samopravednosti“.
Poteškoće ličnosti nastaju zbog previše davanja jer patološki davaoci imaju nefleksibilnost u načinu na koji uspostavljaju svoje odnose. Martin i Adams ovo nazivaju svemoćnim stilom ličnosti, sa nesvesnim verovanjem da je sve moćan i u stanju da zadovolji druge kojima je potrebna. To ih čini sklonim eksploataciji od strane drugih u vezama.
Postoje i smatranja da neki poremećaji u ishrani nastaju usled ekstremne samopožrtvovanja koja se manifestuje u davanju previše pažnje drugima. Takvi ljudi zadovoljavaju potrebe drugih dok sami gla
Postoje načini na koji se mogu identifikovati „preterani altruisti“, kao i zamke do kojih može dovesti prekomerno davanje, piše Psychology Today.
Preuzimanje prevelike odgovornosti
Toksično velikodušni ljudi su oni koji preuzimaju previše obaveza – i kod kuće i na poslu. Oni pokušavaju da rade posao dvoje ili troje ljudi, a to će objašnjavati osećajem odgovornosti prema poslu (iako nije u njihovom domenu).
Iscrpljenost
Oni koji previše daju brzo dožive preterani zamor i iscrpljenost od pokušaja da rade posao drugih, što može dovesti do pojačanog stresa i mnogih psiholoških poteškoća, zloupotrebe supstanci i hroničnih problema sa spavanjem među njima.
Perfekcionizam i krivica
Ljudi koji daju previše obično imaju perfekcionističku crtu, žele da pruže brigu drugima „savršeno“. Pošto je to nemoguće, osećaju psihološki osećaj krivice kada misle da nisu uspeli da pruže savršenstvo drugima u skladu sa svojim visokim standardima. Oni se samooptužuju zbog toga što nisu pružili savršenstvo koje su zamislili.
Privremena dobra osećanja i divljenje
Sa iracionalnom velikodušnošću ljudi u početku dobijaju podsticaj u samopoštovanju i osećaju se dobro zbog toga što su toliko korisni drugima. Osim toga, nadaju se da će ih drugi ceniti, diviti ili voleti zbog toga što su tako velikodušni.
Loša briga o sebi
Još jedna karakteristika je neravnoteža između brige koja se pruža drugima i brige koja se daje sebi. Ljudi koji previše daju loši su u brizi za sopstvene potrebe – udobnost, zdravlje, opuštanje, odmor, san, vežbanje. Oni stručno teže istim potrebama za druge, ali imaju dvostruki standard zanemarivanja prema sebi.
Izbegavanje zavisnosti
Ljudi koji udovoljavaju ne vole da zavise od drugih, da primaju pomoć ili negu. Vole samo da brinu o drugima. Malo je ravnoteže davanja i uzimanja u njihovim odnosima. Kao rezultat toga, oni traže nezahvalne veze u kojima drugi dobijaju njihovu emocionalnu brigu i ne daju ništa zauzvrat. Često će ostati privrženi „mrtvim“ vezama, u kojima već duže vreme ne postoji nega. Mogu biti skloni viktimizaciji od strane drugih.
Fokusirajte se na kontrolu problema
Na šta se toksično velikodušni ljudi fokusiraju svojim preteranim davanjem?
Oni su magneti za kontrolu problema koje drugi ljudi imaju ili sa kojima se susreću – sukobi u vezi, kako da ispoštuju radne rokove, čak i kako da peru tuđi veš, plaćaju kiriju ili natovare svoju ostavu namirnicama.
Borba sa niskim samopoštovanjem
Kada drugima pružate prekomernu pomoć, samopoštovanje je samo nakratko povišeno. Osobe koje daju previše upadljivo nemaju samopoštovanje i samopouzdanje u vezi sa određenim aspektima sebe, kao što je briga o sebi, vrednovanje svojih želja i potreba i poverenje u odluke od kojih oni imaju koristi.
Povećani rizik od smrtnosti
Oni koji previše daju prolaze sa većom smrtnošću od svih uzroka. Patološko davanje je opasno po opstanak u poređenju sa onim ljudima koji imaju uravnoteženiji reciprocitet u svojim odnosima.
Ranija učenja
U ranijim istraćivanjima neki od nalaza su da je za osobine patološkog altruizma karakterističan ran začetak ovog „preterivanja“, počevši od predškolskih godina. Deca predškolskog uzrasta pokazuju visoke rezultate u prosocijalnom ponašanju i niske poteškoće u ponašanju kao što su napadi bijesa i agresivnost prema drugima. Ova mala deca takođe pokazuju emocionalne simptome nervoze, brige i anksioznosti.
