Nemačka levo orijentisana Socijaldemokratska partija (SPD) slavi prednost u izlaznim anketama objavljenim nakon završetka glasanja na saveznim izborima u Nemačkoj.
Na izborima u Nemačkoj socijaldemokrate su osvojile 25,8% glasova i 205 mesta u Bundestagu sa 730 poslanika, protiv 24,2% i 195 mesta za CDU / CSU Armina Lašeta. Isti preliminarni rezultati daju potencijalnim koalicionim partnerima Zelenima 114 mesta, a liberalnom FDP 91 poslanika, pokazuju najnovije projekcije ARD-a, zasnovane na izlaznim anketama, delimično prebrojanim glasovima sa biračkih mesta i listića pristiglih poštom, prenosi Gardijan.
Koliko su ovi izbori bili katastrofalni za CDU/CSU, govori to što je birački okrug koji je direktno izabrao Angelu Merkel u osam uzastopnih izbora od 1990. osvojio je SPD levog centra.
I dok je u sedištu SPD slavlje, u sedištu CDU skoro tišina – i ovo, kao i mnogo toga na ovim izborima, govori o promeni rukovodstva u Nemačkoj. Jer, CDU beleži najgori rezultat svih vremena na saveznom nivo, piše DW.
Tokom televizijske debate lideri poltičkih partija složili su se da Nemačku očekuje tročlana koalicija. Šolc i Lašet su izrazili spremnost za saradnju sa Zelenima, kao i predvodnik Liberala Kristijan Lindner.
Istraživanje pokazuje da Socijaldemokratska partija ima šanse da osvoji duplo više izbornih jedinica od Demohrišćanske unije, ali i da Alternativa za Nemačku (AfD) vodi u Saksoniji.
Preliminarni rezultati pokazali su da SPD sa kandidatom Olafom Šolcom ima između 24,9 i 25,6% glasova, a slede demohrišćani Angele Merkel i njihov kandidat Armin Lašet sa 24,4 do 24,7% glasova, javila je agencija Frans pres.
Da socijaldemokratska levo orijentisana partija (SPD) ima mali napredak u izlaznim anketama objavljenim nakon završetka glasanja na saveznim izborima u Nemačkoj, javio je prvo CNN.
Ankete pokazuju da je SPD tesno ispred sa 26% glasova, a Hrišćansko-demokratska unija (CDU) Angele Merkel zaostaje na 24%. Čak i ako konačni rezultat promeni ovu raspodelu glasova, osnovna činjenica je da „nakon 16 godina na vlasti, skoro 76% Nemaca nije glasalo“ za stranku Merkel, rekao je komentator CNN -a Dominik Tomas.
Savezna izborna komisija saopštila je da je izlaznost na biračkim mestima bila oko 78 odsto. Ovo je dva odsto viša izlaznost u odnosu na prethodne izbore 2017. godine, ali i 2005. godine, kada je Angela Merkel izabrana za saveznog kancelara.
U izbornom štabu SPD ovako su dočekani rezultati.
Generalni sekretar SPD Lars Klingbajl izjavio je odmah nakon objavljivanja prognoza da njegova stranka ima mandat za formiranje koalicije. „SPD ima mandat da upravlja. Želimo da Olaf Šolc bude kancelar“, rekao je Klingbajl.
SPD je imala 26% glasova, prema izlaznoj anketi, Hrišćansko-demokratska unija desnog centra odlazeće kancelarke Angele Merkel 24%, zatim slede Zeleni sa 14,5%, FDP sa 12% i AfD sa 10 %.
Nemačke Socijaldemokrate (SPD) i Demohrišćani (CDU/CSU) izjednačeni su na izborima za Bundestag, pokazuju druge izlazne ankete.
Dodatno izlazno ispitivanje za emitera ZDF, koje ji najpre javio da su SPD i CDU izjednačeni, postavilo je SPD na 26%, dva boda dalje od CDU / CSU Angele Merkel koja je na 24%. Ta anketa kađe da zeleni imaju 14,5%, a FDP 12%. Biće ovo duga noć, prenosi Gardijan.
Pre toga je, prema prvim izlaznim anketama javnih servisa ARD/ZDF, objavljeno da su i demohrišćani iz Unije CDU/CSU i socijaldemokrate (SPD) osvojili u nedelju isti broj glasova na nemačkim parlamentarnim izborima, dok su Zeleni na trećem mestu.
U izbornom štabu CDU ovako su dočekani rezultati.
Lider CDU / CSU Armin Lašet, glavni favorit za naslednika kancelarke Angele Merkel, očigledno je razočaran izlaznim anketama, izveštava Gardijanov reporter iz sedišta stranke. Noć će biti dugačka, predviđa on, a stranka koja dominira nemačkom politikom od Drugog svetskog rata, nikada osvojivši manje od 30% glasova na saveznim izborima, još uvek ima šanse da formira koaliciju sa većinom u parlamentu
Kandidat demohrišćana Armin Lašet svoj govor započeo je odavanjem počasti aktuelnoj kancelarki Angeli Merkel, koja je na vlasti već 16 godina. On je ocenio da su građani dali mandat njegovoj partiji, kako bi formirali vlast koja će Nemačku voditi u budućnost.
„Čini se da ćemo imati koaliciju od tri partije. Mi ovo vidimo kao jasnu poruku glasača koji su nam dali mandat za formiranje vlasti. Nemačkoj je potrebna koalicija za budućnost, koja će ujediniti zemlju“, rekao je Lašet.
Kandidatkinja Zelenih, koji sada imaju oko 14,5 odsto, se zahvalila svima koji su učestvovali u kampanji i istakla da ovakva neizvesnot godinama nije vladala u Nemačkoj.
„Svaka čast Berlinu i celoj Nemačkoj, izlaznost je fenomenalna. Hvala svim ljudima širom zemlje, bila je ovo izvanredna kampanju kakvu ova zemlja nije videla“, poručila je Berbok.
Analena Berbock pohvalila je učinak svoje stranke – koja će biti ključni igrač u pregovorima o koaliciji – kao „najbolji rezultat u našoj istoriji“.
Zeleni, koji su nakratko prednjačili u anketama u maju i junu, na putu su za 14,6% nacionalnih glasova, što je značajno poboljšanje u odnosu na njihov prethodni najveći rezultat od 10,7% u 2009. godini, ali znatno niže od ranijih anketa u kampanji.
„Hteli smo više … ali stranka je pogrešila. Napravili smo greške. “
Prema rezultatima instituta Infratest dimap za ARD/ZDF objavljenim odmah po zatvaranju birališta, Unija CDU/CSU je osvojila 25 posto glasova, Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) takođe 25 posto, Zeleni su osvojili 15, Alternativa za Nemačku (AfD) 11, Liberalno-demokratska stranka (FDP) 11, te stranka Levica 5 posto glasova birača.
Tesan rezultat izbora nagoveštava da predstoje dugi pregovori o novoj vladi i da je neizvesno ko će naslediti kancelarku Angelu Merkel koja se povlači posle 16 godina na čelu vlade.
Rezultat bloka CDU-CSU po svemu sudeći će biti njihov najlošiji u posleratnoj istoriji Nemačke. Ta koalicija, koju je na prethodnim izborima predvodila Merkel, do sada je najlošiji rezultat imala 1949. godine, 31 odsto.
Manja izlaznost nego pre četiri godine do 14 sati
Na opštim izborima u Nemačkoj u nedelju izlaznost do 14 sati je iznosila 36,5 posto što je 4,6 posto manje nego pre četiri godine ali seočekuje veću izlaznost zbog mnogo većeg broja građana koji su svoj glas poslali poštom.
2017. je izlaznost iznosila 76,2 posto od čega je 28,6 posto glasalo dopisno putem pošte. Ove godine se zbog pandemijskih mera očekuje još veći udeo takvih birača, preko 40 posto, pa se očekuje da će i ukupna izlaznost biti veće nego 2017.
Tagovi
