Lehman sisters: Svet kakav danas znamo 2030. više neće postojati

0

Procenat svetskog bogatstva koje je 2000. godine pripadalo ženama: 15

Procenat svetskog bogatstva koje će ženama pripadati 2030. godine: 55

Da su braća Leman bili sestre Leman, svetske finansijske krize ne bi bilo

Ovako počinje bestseler Maura F. Giljena: „2030: Kako će se najjači trendovi današnjice sudariti i preoblikovati budućnost sveta“.

Meni je to bilo dovoljno da uzmem knjigu jednog od najpoznatijih stručnjaka za globalne trendove, profesora na „Vortonu“ i odnedavno direktora poslovne škole „Kembridž“.

U moru optimističnih futurističkih knjiga konačno jedna realistična.

Svet kakav danas znamo 2030. više neće postojati.

Za deset godina najbrojniju generaciju predstavljaće stanovništvo starije od šezdeset godina.

Do 2030. godine jednu trećinu novih penzionera i dve trećine novih penzionerki u Americi činiće ljudi bez potomstva.

Giljen zaključuje:

Ne tako davno bilo je mnogo više radnika nego penzionera. Odrastali smo učeći pravila ove igre, osnivali porodicu, odgajali decu, očekujući da ta pravila ostanu ista i da odemo u penziju finansijski obezbeđeni.

Tom svetu i tim pravilima došao je kraj.

Dakle, jadna naša deca.

Kako je u Americi postalo neodrživo da država učestvuje sa 44 odsto u BDP-u, kad kod nas to rutinski funkcioniše sa 80 odsto? I šta nas čeka kad se završe javni radovi i stadioni…

Ne samo zbog klime koju smo im uništili, blesavih nacionalističkih narativa koje smo im ostavili i socijalnog sistema u kojem se socijalni status meri po tome ko koliko ima, kao u starim monarhijama.

Od „Balenciaga“ cipela u srednjoj školi do prozaka u srednjem dobu kratak je put.

Ali, naša deca uskoro neće moći da nas izdržavaju.

To je velika promena o kojoj se prošlog meseca pričalo u Vašingtonu.

Posle novog upumpavanja novca povela se debata o tome kako je neodrživo stanje u kojem država učestvuje u BDP-u sa 44 odsto.

Njihov prosek od ‘70 do 20’ bio je 37,2 odsto.

I sad ako je kod Amerikanaca neodrživo 44 odsto, kako kod nas funkcioniše 80 odsto?

Pojma nemaju. Ili je Srbija toliko ispred vremena…

Naši podaci govore da je direktan udeo države u srpskom BDP-u 60 odsto!

Na to ide još 20 odsto udela javnih preduzeća, državnih firmi, i paradržavnih kombinacija.

Dakle, privatni sektor koji izdržava ovu aždaju čini svega 20 odsto.

Šta će biti kad nestane javnih radova koji dižu BDP, zbog čega se izmišljaju i nacionalni stadioni i pojedini ludački projekti u Beogradu… Nek vide ta deca 2030.

Srbija je svakako raj etatizma. A u njemu najbolje plivaju etatisti.

U ovom broju Nedeljnika ima fantastična epizoda Zdravka Ponoša u Generalštabu 5. oktobra.

Njegov šef mu je ujutru rekao da se pakuje, uveče da časti jer su pobedili njegovi.

Ali mu je i narednih šest meseci ostao šef?!

I onda samo pogledajte gde su svi ti ljudi. Od firmi do politike?

Gde su bili 5. oktobra? I gde su bili i ranije i kasnije? Da li stvarno samo oni umeju da izdaju fakture?

Kako ovoj vlasti ne priđe Vladeta Janković, već baš oni drugi iz DSS-a?

Da ne pričam o žutima. I gde su najžući. O crvenima…

Vratite nam naprednjake!

Kako je lepo da svako bude šta jeste.

To je najdublja država u iskonskom obliku. Pijavice koje nam isisavaju krv štiteći organizam kojem sve vreme služe.

Od „Balenciaga“ cipela u srednjoj školi do prozaka u srednjem dobu kratak je put

Čak i u liberalnoj Americi republikanskim libertarijancima govore da se malo okušaju u privatnom sektoru.

Nije to strašno, kažu Tedu Kruzu, i ostalim nazovi ajnrendovcima

I? Gde su svi ti genijalci koji izdaju fakture?

Ko se od političara posle službe legalno obogatio? Smislio nešto?

Ovi što su vedrili i oblačili pukli su, kad-tad, kao zvečke. A i danas javno svi pričaju kako će da se bave biznisom kad se povuku iz javne službe. Kao da je najlakše na svetu biti Bil Gejts?

I zato ja tu vidim samo dva rešenja, da se na visoke pozicije u državi, ili državnim firmama, postavljaju ljudi koji imaju minimum pet godina iskustva u privatnoj praksi. Ili da se odmah pređe na „Leman sisters“…

Jer, kako kaže i Giljen, za samo deset godina paziće nas jedino naše ćerke.

Ali da li će moći i da nam obezbede penzije? Izgleda da nije realno!

* Uvodnik Veljka Lalića iz Nedeljnika br. 517. Novi uvodnik čitajte u novom broju koji je na kioscima od četvrtka 16. decembra