Koliko stvarno može ova Srbija? Veliko istraživanje o (retkim) usponima i (brojnim) padovima srpskog i jugoslovenskog fudbala

2
Fotografije: Profimedia, ilustracija Makista

Jugoslovenski fudbal nemoguće je zamisliti bez tranzistora. Uz njega su klinci koji su samo mogli da sanjaju o stadionu pratili najvažnije utakmice One lige, uz njega su smenski radnici brstili dnevnu politiku, slušajući prenose sa svih “neugodnih terena” širom zemlje, kako god da se zvala. Uz njega su – tako je to sa slušanjem prenosa – sve naše šanse bile opasne, svi naši timovi razigrani i sve odluke protiv nas sumnjive. I kada su Jugosloveni postali Srbi, Hrvati i ostali, kada su klinci počeli da odlaze na stadione, a smenski radnici nastavili da brste dnevnu politiku iako Ova liga nije za gledanje, fudbal smo nastavili da gledamo i komentarišemo kao da ga i dalje povremeno slušamo. Tako je oduvek bolji nego što jeste i što bi mogao da bude i tako nam je uvek falilo tačno onoliko sreće koliko nismo zaslužili.

Samo u fudbalu nikada ne može biti precenjena i izlizana ona teza da je istorija učiteljica života. Na njenim fudbalskim stranicama ispisano je toliko srpske i jugoslovenske euforije, toliko razočaranja i toliko zrna sreće, da bi samo da je fudbal neka logična stvar, njihovo čitanje bilo sasvim dovoljno da se pripremimo za Mundijal u Kataru.

Na sreću, aut-linija služi da razdvoji logiku i fudbal u glavama onih koji ga vole.

“Najveća euforija bila je pred Mundijal 1982. godine u Španiji. Tako ja pamtim”, kaže za Nedeljnik novinar Zoran Panović. “Bio je to izuzetan tim i izuzetan selektor, Miljan Miljanić. Mi smo kroz grupu prošli odlično, iza sebe ostavili Italijane, buduće svetske prvake. Sklopio se, međutim, čitav niz okolnosti koje su dovele do razočaranja. Prva utakmica, Saragosa, 0:0 sa Severnom Irskom. Neviđen šok. Sećam se, i Miljanić u improvizovanom studiju koristi izraze kao – ’kriza igre, kriza rezultata’… E onda je došla utakmica sa Španijom, gde je Jugoslavija igrala sjajno, Gudelj dao gol, poveli smo i onda neviđena krađa, ponovljeni penal i poraz 2:1. Na kraju Honduras koji je pobeđen 1:0 i to je bila katastrofa, a kada danas pobedite 1:0 Kostariku, to je neviđen uspeh.”

Ceo tekst objavljen je u novom broju Nedeljnika, koji je svim kioscima od četvrtka, 25. novembra

Digitalno izdanje i pretplata na nstore.rs

2 KOMENTARA

  1. Колико заиста може ова фудбалска репрезентација Србије, биће сигурно предмет анализа многих. Оно што никако не треба сметнутни са ума, је да ово што је постигла до сада је засновано на: 1. чистом, а поништеном, голу Португала у Београду, 2. промашеном пеналу у Шкотској и 3. победничком голу у Португалу постигнутом у 90, минуту. Што би се рекло, срећни догађаји у стицању. Да ли ће тако бити и у Катару, остаје да видимо, а и да прочитамо шта кажу анализе.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime