Stotine hiljada žuto-crvenih zastava dolazile su, na poziv konzervativnih stranaka, na trgove širom zemlje. Nisu Španci bili uznemireni samo zbog toga što se bližio istek roka za formiranje vlade i što je bilo neizvesno da li će se to uopšte desiti ili će se ići na nove izbore.
Bilo je tu još nešto.
Španci su ljuti zbog sporazuma, koji je premijer Pedro Sančez, socijalista, postigao sa secesionistima: amnestija u zamenu za podršku koja mu je potrebna da formira vladu.
Najavljivan je kao sporazum koji će konačno da okonča političku krizu koja u Španiji vlada još od opštih izbora koji su održani 23. jula. Iako je ispalo da je to rešenje veoma politički zapaljivo, kako za građanski deo Španije, tako i za konzervativce.
Lider socijalista Pedro Sančez ponovo je izabran za premijera Španije, čime je okončana četvoromesečna politička paraliza u Madridu.
Zašto su Španci izlazili na ulice?
„Premijersko mesto ne može da bude predmet kupovine i prodaje“, rekao je lider konzervativne Narodne stranke (PP) Alberto Nunjez Fejho u Madridu, inače, na izborima glavni rival Sančeza.
„NE AMNESTIJI“ i „Sančez izdajnik“, odsečno je pisalo na transparentima koje su građani nosili. Vikalo se i u megafone i duvalo u pištaljke.
I apelovalo se na Evropsku uniju da pomogne. I da razmotri sporan zakon o amnestiji Kataloncima.
„On pregovara sa ljudima koji ne žele da budu Španci“, rekla je Marija Hesus Fernandez, glasačica Narodne stranke, pisao je Gardijan.
„Separatisti neće prestati sa novim zahtevima, a premijer će biti u njihovoj šaci. Ruke su mu vezane.“
„Amnestijom direktno kupuju glasove potrebne za formiranje vlade“, rekao je Fejho u Madridu.
„A ko to plaća? Narod Španije, ali, po mom mišljenju i Evropa, jer će propadanje demokratije kao što je španska, imati posledice po sve evropske institucije. EU je intervenisala kada su demokratske norme i vladavina prava u ostalim državama članicama – Poljskoj, Rumuniji i Mađarskoj – bile ugrožene, a naš slučaj se ne razlikuje od tih zemalja.“
Poslanik PP Esteban Gonzalez Pons, rekao je da postoji paralela između intervenisanja EU u Rumuniji, sa sadašnjim stanjem u Španiji.
„Najsličnije je bilo u Rumuniji 2019. godine, kada je socijalistička vlada pokušala da donese zakon kojim bi socijalistički političari osuđeni za korupciju i ostala dela dobili amnestiju. Onda je tadašnji predsednik Evropske komisije posetio Bukurešt i upozorio da bi insistiranje na ovom zakonu moglo da utiče na položaj Rumunije u EU.“
Gonzalez Pons je dodao da će ovaj zakon „koji bi zločine počinjene u Kataloniji proglasio nekažnjivim, oprostiti dela od terorizma do političke korupcije, koja se u drugim delovima Španije smatraju zločinima“.
Taj zakon tiče se stotine Katalonaca koji su godinama pokušavali da postignu nezavisnost.
Protesti su uglavnom bili mirni, osim izuzetaka kada su postali nasilni, kada su prerasli u sukobe ljudi koji su nosili fašističke zastave ili koristili nacističke pozdrave, ispred Socijalističke partije u Madridu. U Kadizu je jedan lokalni socijalista napadnut i nazvan „izdajnikom“.
Osim što su protesti bili, na neki način, građanski pokušaj da spreče Sančeza da ponovo postane premijer, oni su ukazali i na to, da će ako formira vladu, morati da se nosi i upravlja nezadovoljstvom građana.
Jer je to vlada koja bi opstajala uz podršku separatista.
Pedro sančez i ideja o sporazumu
Sančez je raspisao prevremene izbore, nakon što je podrška njegovoj stranci vidno opala na lokalnim izborima u maju. Bio je uveren da će veće šanse imati ako se izbori održe što pre, nego ako čeka dok se podrška birača osipa.
Na julskim nacionalnim izborima, ni partija Pedra Sančeza, ni Narodna partija nisu dobile dovoljnu podršku da samostalno vladaju, pa je trebalo da formiraju koaliciju uz pomoć glasova u parlamentu.
Konzervativci nisu mogli da prikupe dovoljnu podršku za vlast, pošto su poznati po anti-LGBTQ politici, ravnodušnošću prema klimatskim promenama i dubokom nacionalizmu.
Njihov trud je pao u vodu.
Tu je Sančez video šansu da osvoji vlast. I to pripajanjem katalonskih separatista svojoj levičarskoj koaliciji. Kako tvrdi „amnestija je potrebna da bi se zalečile rane iz prošlosti i garantovao miran suživot u Španiji“.
I svim koji se protive njegovoj politici poručio je: „Molim vas da poštujete rezultate izbora i legitimitet vlade koju ćemo uskoro da formiramo. Isto vas molim da napustite reakcionarni put kojim idete ka ponoru, a mi ćemo vladati i obezbediti društveni napredak Špancima, u naredne četiri godine“.
Šta će doneti povratak zamrznutog pitanja?
Pitanje nezavisnosti Katalonije bilo je zamrzmuto, iako je ilegalni referendum potresao zemlju 2017. godine, ali ponovo se pojavilo, i to kao linija koja deli špansku politiku i društvo.
Proces formiranja nove vlade Pedra Sančeza, probudio je duhove neraščišćenih računa različitih Španija sa tendencijom ujedinjnja u dva heterogena bloka, baš kao što je bio slučaj tokom tridesetih godina prošlog veka, piše Željko Pantelić.
Pedro Sančez postaje prvi premijer u istoriji Evrope koji je gotovo čitavu deceniju proveo na čelu zamlje sa manjinskom vladom.
Kako tvrdi Pantelić, ovaj sporazum španskog premijera sa Kataloncima neće voditi ka nacionalnom pomirenju, već će otvoriti novu sezonu nepremostivih podela u španskom društvu između onih koji se zalažu za centralizovanu, unitarnu državu i onih koji su za decentralizaciju i dijalog između predstavnika različitih naroda u Španiji.
Neosporne su i podele između republikanaca i monarhista, onih koji su za evropske i tradicionalne vrednosti, kao i oko pitanja migranata, islama, abortusa, rodne ravnopravnosti.
„Lider socijalista je obećao više od onog što se može ili sme.“
Kataloncima iz partije Hunts daya je amnestija i reč da će biti formiran okrugli sto o budućnosti Katalonije. Baskijcima iz partije Bildu je obećao da će osuđeni pripadnici ETA moći da izdržavaju kaznu u zatvorima koji se nalaze bliže Baskiji, plus manje poreze na ekstra profit energetskih kolosa (na čelu Repsola se nalazi Hozu Imaz San Migel bivši lider Bildua).
Sančez je morao da napravi ustupke i kolicionom partneru u izvršnoj vlasti levičarskoj koaliciji Sumar, pre svega smanjenje radne nedelja sa 40 na 37 časova i 30 minuta.
I, kako piše Pantelić, čini se da bi Sančez mogao da bude optužen za to što „narušava jedinstvo naroda“ i „prodaje nezavisnost“ zarad formiranja vlade.
„Pudždemon pokušava da budućnosti Katalonije stekne međunarodnog garanta, a to je zahtev koji Sančez ne može da prihvati jer bi to značilo da se Katalonija stavlja u ravan sa Španijom, odnosno dobija međunarodni legitimitet“.
Pudždemonova partija gubi sve više poverenje i podršku među Kataloncima. A ni secesionistički pokret nema više podršku koju je imao ranije. Jesu Katalonci za autonomiju, ali sigurniju, a ne za prazna obećanja i „avanture“.
Iako je desnica u Španiji monarhistička, a levica uglavnom republikanska, kralj Filip VI ostaje neutralan.
Španci ostaju pri uverenju da su „hrišćani a ne muslimani“.
Ipak, poruke poput „Španija je izgubila, secesionisti su pobedili, a socijalisti idu ka nestajanju“ doživele su snažnu reakciju i razbuktale emocije. Izgleda da Sančezu neće biti lako.
Više o ovoj temi pročitajte u tekstu Željka Pantelića na Velikim pričama.
Tagovi
