Karavađove tajne: Da li je slavni umetnik radio i stvarao sam?

Piše: Skot Rejburn

0
Foto: Profimedia

Mikelanđelo Merizi, poznatiji kao Karavađo (1571–1610) najslavniji je italijanski slikar iz doba baroka, a tržište umetnina uvek je u potrazi za izgubljenim delima ovog originalnog i bezvremenog umetnika. Otuda i nova žestoka rasprava.

Diler umetnina Erik Turkin 28. februara otkrio je dobro očuvano platno iz 17. veka na kojem se nalaze “Judita i Holofern”, a koje je aukcionar iz Tuluze Mark Labarbe pronašao u potkrovlju kuće još 2014. godine.

Turkin je poslednjih pet godina proveo u proučavanju ove nepotpisane slike. On je ubeđen da je reč o Karavađu.

“Pogledajte izvedbu usana, način na koji su naslikani kapci i brada”, kaže Turkin, pokazujući na lice Judite koja svojim pogledom provocira posmatrača dok hladnokrvno odrubljuje glavu Holofernu njegovim sopstvenim mačem.

Labarbe će u saradnji sa Turkinom 27. juna u Tuluzi održati aukciju. Vrednost slike sada se procenjuje na 100 do 150 miliona evra.

Prema Turkinovim rečima, ovo delo je druga Karavađova slika koja prikazuje ovu scenu iz Starog zaveta, kada lepa jevrejska udovica spasava svoj grad pod opsadom tako što zavede asirskog vojskovođu, a zatim ga ubije. Prva verzija naslikana je u Rimu oko 1600. godine, a sada se nalazi u Galleria Nazionale d’Arte Antica, upravo u italijanskoj prestonici. Druga, na kojoj Judita nosi crnu haljinu, a sa njene desne strane stoji stara sluškinja, nastala je, kako se smatra, negde oko 1607. godine u Napulju. Karavađo je samo godinu dana pre toga pobegao iz Rima nakon što je u krčmi izbo čoveka nasmrt.

Druga “Judita i Holofern” poznata je zahvaljujući visokokvalitetnoj kopiji koja se pripisuje francusko-flamanskom slikaru Luju Finsonu, ljubitelju Karavađa, za kojeg se veruje da poseduje izgubljeni original. Ta kopija sada je deo kolekcije banke Intesa Sanpaolo u Napulju.

U novembru 2016. godine, u muzeju Pinakoteka di Brera u Milanu, delo “Judita i Holofern” iz banke izloženo je pored slike pronađene u Tuluzu u okviru izložbe “Pitanje doprinosa”.

Kada je izložba zatvorena u februaru, istoričari umetnosti i konzervatori pozvani su na procenu otkrivene slike.

Kit Kristijansen iz Muzeja Metropoliten u Njujorku rekao je da slika sadrži detalje koji deluju “previše sirovo” za Karavađa. Kristijansen je dodao da je tehnika “u potpunosti konzistentna sa Karavađovim radom”, osim koncentričnih bora na sluškinjinom licu koje su naslikane na beloj pozadini, umesto na onoj braon boje koju je umetnik inače koristio i koja se može pronaći na ostatku slike.

Đani Papi sa Univerziteta u Firenci uveren je da je slika delo Karavađovog obožavaoca Finsona. On je istakao da postoji nekoliko elemenata koju mu ne liče na ruku Mikelanđela Merizija. Sluškinjina glava je jedan od njih; Holofernova glava – “prevelika, sa tim životinjskim zubima, po mom mišljenju čudnim za Karavađa” – bila je drugi.

Direktor muzeja Brera, Džejms Bredburn, rekao je da ga delikatnost Juditine manžetne na slici iz Tuluze podseća na drugu Karavađovu sliku izloženu u Breri. “Dodir četkice vrišti: Karavađo”, dodao je on.

Za druge, jednako briljantni detalji poput upotrebe zlatnog praha na koricama mača i karakteristično dugi potezi četkicom na levoj strani zavese, takođe predstavljaju odlike Karavađovog rada.

Kristijansen je istakao da iako nije postignut konsenzus, on i nekoliko drugih učesnika u proceni zaključili su da je slika zaista izgubljeno Karavađovo delo, “sa mogućim intervencijama druge ruke”.

To, sa druge strane, ukazuje na mogućnost da je Karavađo delio svoj atelje u Napulju sa najmanje još jednim slikarom, što je u potpunoj suprotnosti sa njegovom reputacijom ludog, nezgodnog i opasnog samotnjaka.

Iako je to fascinantno za istoričare umetnosti, za aukcionare – ili kolekcionare – to nije ono što žele da čuju o slici čija se vrednost procenjuje na sto miliona evra. Tržište zahteva da geniji poput Karavađa rade sami.

© 2019 The New York Times

TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, NA POKLON SVIM ČITAOCIMA UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 11. APRILA