Kako su socijalizam, borba protiv Tačerke i skauzerski duh oblikovali Fudbalski klub Liverpul – Veliki “crveni” dosije u novom Mond diplomatiku

0
Autorka ilustracije: Marija Marković, https://www.instagram.com/footballmarija/

Taj trenutak zajedništva postao je poznat je u celom svetu. Pre svake utakmice koju Fudbalski klub Liverpul (LFC) igra kod kuće, navijači, uključujući i one sa kopa, tribine na kojoj su oni najvatreniji, zapevaju pesmu You’ll Never Walk Alone (“Nikad nećeš hodati samˮ), simbol potpune posvećenosti timu koji se svrstava među velikane Ujedinjenog Kraljevstva i Evrope.

U doba vladavine novca i globalizacije fudbala, LFC, koji je u vlasništvu američkog konglomerata Fenvej Sports Grup (Fenway Sports Group – FSG), teži da bude oličenje jedinstvenosti ovog grada u odnosu na ostatak Engleske. On takođe predstavlja sintezu između finansijskih ciljeva i strasti navijača, zahvaljujući privrženosti “socijalističkimˮ principima.

Šampion Evrope 2019. godine i u junu 2020. godine, prvi put posle trideset godina, pobednik prvenstva Engleske, klub ne prestaje da se poziva na Bila Šenklija, svog nekadašnjeg slavnog menadžera (između 1959. i 1974. godine), čija se statua nalazi na ulazu u stadion Enfild. On je poznat po svojoj čuvenoj izjavi: “Fudbal, to nije pitanje života ili smrti. On je mnogo važniji od toga.ˮ

Šenkli je svoju viziju fudbala izložio igračima: “Da svi rade na postizanju zajedničkog cilja i da svi dele uspeh ako se on postigne: takav je socijalizam u koji ja verujem. Ja tako gledam na fudbal i na život.ˮ

Skoro pedeset godina kasnije, predsednik i glavni izvršni direktor (PGD) kluba, Piter Mur, u kolumni španskog dnevnog lista El Pais, poslao je istu poruku: “Uspeh Liverpula temelji se na socijalizmu.ˮ

Da li se radi o iskrenosti ili oportunizmu predstavnika FSG-a, prema Forbsu treće po veličini kompanije u sportskom biznisu na svetu, konglomeratu koji ostvaruje 6,6 milijardi dolara prometa (od kojih 2,2 milijarde samo za LFC)? Isto pitanje se postavlja i kada je reč o menadžeru Jirgenu Klopu čija godišnja plata dostiže 11,3 miliona evra i koji potvrđuje svoju privrženost “levimˮ vrednostima zaklinjući se da on “neće nikadaˮ glasati “za desnicuˮ.

Da bismo shvatili u čemu je posebnost LFC-a, moramo istražiti “skauzersko srce koje bije u večerima kad se igraju utakmice Lige šampionaˮ, kako nam je objasnio Džou Blot, vođa najveće grupe navijača ovog tima Spirit of Šenkli (Spirit of Shankly, Šenklijev duh, prim. prev.).

Liverpul ima burnu istoriju. Grad se obogatio tokom dva veka zahvaljujući ropstvu (“Nažalost, tako je, ali mi to priznajemoˮ), kaže Blot; moćna luka je gradu donela napredak. Skouz, okrepljujući ragu (krompir, šargarepa i dinstano meso) po uzoru na norveški lapskous, doneli su skandinavski mornari krajem XVIII veka.

Članovi posade tada su nazivani skauzersi, čime je postavljen temelj lokalnog identiteta. Za Pitera Milvarda, sociologa koji živi u ovom gradu u kojem su rođeni Bitlsi, “Liverpul se nalazi na pola puta između britanske ostrvske kulture i mnogobrojnih uticaja koje je donelo kretanje stanovništva. Grad je postao kosmopolitski.ˮ On govori o irskoj imigraciji ‒ koja je grad učinila katoličkim uporištem u zemlji koja je uglavnom anglikanska ‒ ali i o onoj velškoj i skandinavskoj, itd. Akcenat skouz, koji para uši novajlijama, nastao je mešanjem ovih brojnih uticaja.

Liverpul je snažno pogođen ekonomskom krizom 1970-ih i 1980-ih. “Jedan izveštaj iz 1981. godine koji je objavljen 28 godina kasnije navodi da je cilj vlade [premijerke] Margaret Tačer bio da grad prepusti umiranjuˮ, podseća ovaj sociolog. Deindustrijalizacija izaziva porast nezaposlenosti i siromaštva. Ali još uvek postoje Redsi (LFC), jedan od dva kluba u gradu sa Bluz-ima iz Fudbalskog kluba Everton.

“Bili smo najbolji u Evropi. Fudbal je bio jedina oblast u kojoj Tačerkina vlada nije mogla da nas natera da patimoˮ, priseća se ikona odbrane Džejms (Džejmi) Karager. Klub je tada doživljavao najslavniji period u svojoj istoriji, osvojivši jedanaest titula prvaka Engleske i četiri evropska kupa pod upravom Džona Smita, njegovog predsednika od 1973. do 1990. godine.

Ceo tekst objavljen je u novom broju Mond diplomatika na srpskom jeziku, koji se dobija na poklon uz svaki primerak Nedeljnika od četvrtka, 19. novembra

Digitalno izdanje dostupno je na nstore.rs

Naslovna strana novog broja Mond diplomatika na srpskom