Dosadašnji predsednik Barselone Đozep Bartomeu nedavno je podneo ostavku na predsedničku funkciju, i tako obradovao Mesija i saigrače, kao i većinu navijača katalonskog kluba. Međutim, usput je objavio i nešto veoma važno čak i za one koji nisu navijači Barselone.

„Prihvatili smo sve uslove i predlog učešća u budućoj evropskoj Superligi, što će klubu garantovati dugoročnu finansijsku održivost“, rekao je Bartomeu i otišao. Kao. Možda već prekosutra iskoči kao čupavac iz kutije, pa Mesi kao onomad počne da povraća na svakih 10 minuta.

Najveći Barselonin dželat u poslednjoj deceniji, Liverpul, objavio je zajedno sa svojim najvećim rivalom, Mančester junajtedom da postoji veliko interesovanje za formiranje Superlige.

Kada tri od 10 najvećih klubova Evrope izraze takav stav za kratko vreme, onda je jasno da je Pandorina kutina otvorena i da je konačno došao trenutak da najveći nabiju cipelu u vrata i ne dozvole da se više zatvore.

Golijati se ne plaše Davida, nego toga što to nikog ne zanima

Najveći klubovi već decenijama nisu zadovoljni delom finansijskog kolača koji dobijaju i smatraju da fudbalu doprinose više nego što zarađuju. Uporedo sa tim razvijao se i sportski ugao gledanja po kom najboljim klubovim nije u interesu da se takmiče sa šampionima iz slabijih liga, kojima će, čast izuzecima, često do vrha napuniti mrežu.

Tako se ideja o nekom evropskom takmičenju najboljih i najbogatijih stidljivo pojavljuje još od osamdesetih godina. Veliki klubovi su se žalili na staromodne ideje o podeli prihoda i modelu kup takmičenja. Na jednu utakmicu moguće je pobediti favorita, a to se velikanima nije svidelo…

Tada tek u klub pristigli vlasnik Milana, Silvio Berluskoni, medijski magnat i budući italijanski premijer, ukazao je da bi njegove medijske kuće rado davale mnogo veće svote novca za prenos evropskih klupskih mečeva ukoliko bi se stvorio model po kom najkvalitetniji i najatraktivniji klubovi ne bi ispadali u ranim fazama takmičenja.

A kad Silvio nešto “ukazuje”, to obično tako biva.

Posle nekoliko pretnji klubova da će formirati alterantivnu ligu, UEFA je odlučila da reformiše takmičenje u više faza od 1991. godine. Brend Liga šampiona se pojavljuje 1992. godine, a takmičenje je do 1997. prestalo da bude dostupno samo šampionima nacionalnih liga.

Naknadne pretnje i ustupci išli su u prilog najbogatijim evropskim klubovima i ligama u kojima se takmiče, do trenutno četiri zagarantovana mesta za Engleze, Špance, Nemce i Italijane.

Evropski superligaši bi novim takmičenjem zamenili Ligu šampiona. Učestvovanje u nacionalnim ligama se ne dovodi u pitanje, ali se pretpostavlja da bi klubovima primarno takmičenje bila Superliga, dok bi rezervisti popunili prostor u „domaćim“ utakmicama.

UEFA je postala darežljiva i kada su finansijski prohtevi bogatih u pitanju. Pobednik turnira odneo bi nagradu od 110 miliona, poraženi 90, a svaki učensnik bi pre nego šte se i zatrese mušema sa zvezdicama na centru terena zaradio najmanje 15 miliona evra.

Međutim, najveći i dalje nisu bili zadovoljni, a na to su ukazali i objavljeni „Fudbal liks“ dokumenti koje je objavio nemački nedeljnik Špigl 2018. godine. Tako je otkriveno da pretnje nisu prazne. Šta više, pune su novca.

“Na šta će, bre, to da liči?”

Kada je Skaj sport prethodne nedelje izvestio da bi Liverpul i Junajted mogli da budu predvodnici „bande“ odbeglih elitnih klubova koji bi da igraju fudbal samo sa najboljima, analizirano je i kako bi najnovija verzija takmičenja, koju su nazvali „evropska Premijer liga“,  trebalo da izgleda.

Zajednički imenilac za sve klubove jeste novac, a izveštaj navodi da bi finansijeri obezbedili novčanu podršku u iznosu od šest milijardi dolara, a najveći deo pokrila bi njujorška banka J.P Morgan. Finansijsku konstrukciju bi zatvorile druge značajne banke i investicioni fondovi.

U ovom takmičenju bi učestvovalo od 16 do 18 klubova koji bi igrali po klasičnom dvokružnom ligaškom sistemu – kod kuće i u gostima – nakon čega bi nekolicina najboljih učestvovala u doigravanju, nalik NBA ligi. Dok pojedini mediji pišu da bi Superliga doslovno preuzela „franšizni“ koncept lige u kom nema eliminacije iz takmičenja, a koji je zastupljen u američkim sportskim asocijacijama poput NBA, NFL, MLS, Skaj sport je naglasio da bi gro lige činilo desetak klubova osnivača, koji bi bili zaštićeni od ispadanja. Ostatak bi popunili klubovi koji bi prošli kroz neki sistem filtriranja, odnosno, ispunjenja uslova za takmičenje, kroz finansijski ili sportski aspekt.

Nova uefa konferencijska liga bi trebalo da bude stepenica ispod Lige Evrope. Format će biti sličan modelu Lige šampiona, sa 32 ekipe u grupnoj fazi. Razlika će biti u tome što će se pre osmine finala igrati baraž između trećeplasiranog tima Lige Evrope 1 i drugoplasiranog tima Lige Evrope 2.

Evropski superligaši bi novim takmičenjem zamenili Ligu šampiona. Učestvovanje u nacionalnim ligama se ne dovodi u pitanje, ali se pretpostavlja da bi klubovima primarno takmičenje bila Superliga, dok bi rezervisti popunili prostor u „domaćim“ utakmicama. Ipak, moguće je i da će novo takmičenje zahtevati glavne termine za vikend, čime bi u velikoj meri bilo ugroženo funkcionisanje nacionalnih liga.

Skaj sport navodi da bi buduće takmičenje moglo biti promovisano do kraja godine, a prve utakmice su predviđene za septembar 2022.

Kada je reč o klubovima, pored pomenute trojke, osnivače lige bi predstavljala još tri engleska kluba iz „velike šestorke“ Premijer lige. Španski As je preneo kako je Real Madrid načelno prihvatio odluku da bude deo „najjače lige Evrope“. Od ranije je poznato da ni nemački gigant Bajern Minhen nema ništa protiv ove ideje, kao ni PSŽ.

UEFA se i ovaj put protivi i tvrdi da su najave o formiranju Superlige samo tračevi.

„Egoistična zavera. Ideja koja bi upropastila svet fudbala, zbog koristi nekolicine…“, rekao je nedavno predsednik UEFA Aleksander Čeferin i dodao da dok je on na čelu te organizacije „Superlige neće biti“. Možda je na pomolu nova „dobra volja“ rukovodioca UEFA.

UEFA Liga konferencije: „Više utakmica za više klubova“

Najnoviji kompromis koji je UEFA postigla sa velikanima 2018. godine jeste organizovanje novog evropskog klupskog takmičenja koje će biti rezervisano za klubove iz slabijih prvenstava i iz siromašnijih država. Čeferin je Ligu konferencija ocenio kao priliku da „više klubova odigra više evropskih utakmica“, ali je zapravo stvar u tome da najveći odigraju manje slabih utakmica.

Početak je najavljen za semtebar 2021. godine, a trajaće najmanje tri godine.

Nova UEFA Liga konferencija bi trebalo da bude stepenica ispod Lige Evrope. Format će biti sličan modelu Lige šampiona, sa 32 ekipe u grupnoj fazi. Razlika će biti u tome što će se pre osmine finala igrati baraž između trećeplasiranog tima Lige Evrope 1 i drugoplasiranog tima Lige Evrope 2. Poraženi u kvalifikacijama za Ligu Evrope bi nastavio takmičenje u Ligi konferencija, a pobednik tog takmičenja, naredne sezone bi imao zagarantovano mesto u Ligi Evrope.

Čak i u Premijer ligi, koja je svakako najujednačenija, te se pojavi i poneki Lester, bilo je sezona kada su Čelsi, Mančester Siti i Liverpul dominantno osvojili ligu. Velikani su odskočili, disparitet je veći i lige su postale sve izvesnije i manje atraktivne.

Evropa će od naredne sezone imati tri „divizije“ klubova sličnog ranga. One zemlje koje po koeficijentu nisu u top 15 evropskog fudbala, a među njima će biti i Srbija, više neće imati direktan prolaz u Ligu Evrope. Međutim, imaće više predstavnika u takmičenju za koje se pretpostavlja da pruža bolje prilike za korektan rezultat.

Upitna je finansijska isplativost ovakvog formata takmičenja. UEFA ne želi da ostavi odrešenu kesu za treće po značaju takmičenje u Evropi, a pitanje je koliko će susreti, recimo naših klubova protiv poljskih ili rumunskih biti posećeni i praćeni preko malih ekrana. Ipak, bogati imaju veći uticaj i njihov interes je u fokusu UEFA.

Osim ako ti bogati ne ostave Evropsku kuću fudbala, kao što su uradili u košarci.

Uzroci i posledice tri UEFA takmičenja i(li) Superlige

Juventus već devet godina dominira u Italiji, Bajern godinu manje u Nemačkoj. PSŽ je osvojio sedam od poslednjih osam titula u Francuskoj. U Španiji, izuzev jedne sezone kada je titulu osvojio Atletiko Madrid, dominiraju Real Madrid i Barselona. Čak i u Premijer ligi, koja je svakako najujednačenija, te se pojavi i poneki Lester, bilo je sezona kada su Čelsi, Mančester Siti i Liverpul dominantno osvojili ligu. Velikani su odskočili, disparitet je veći i lige su postale sve izvesnije i manje atraktivne.

Kvalitet ima svoj koren u novcu, ali taj novac i obrće.

Tako veliki klubovi mame mlade igrače bogatim ugovorima i dobrim uslovima za napredovanje. Monopol na fudbalskom tržištu je sve jasniji, a razlika će se ubuduće samo produbiti.

Kako je korona pogurala stvar?

Pandemija koronavirusa je poremetila svaku poru sveta koji poznajemo, pa zašto ne bi i fudbal. Utakmice bez navijača, prekinuta takmičenja i visoka potraživanja svakako su uticali i na budžete klubova, ali i UEFA.

Ta je organizacija obavestila svoje članice da su usled pandemije COVID-19 morali da smanje budžet Lige šampiona i Lige Evrope za više od 500 miliona evra. To znači da klubovi u narednih pet sezona mogu očekivati 4 odsto manje prihoda iz tog izvora, piše Tajm.

U situaciji kada su i klubovi i UEFA ostali bez dela planiranih sredstava, takmičenje najelitnijih klubova zvuči dovoljno primamljivo i izgleda kao slamka spasa u borbi za nove načine akumulacije profita.

Premijer liga jeste najbogatija, ali njen šampion, koji povrh svega ima dobre gazde koji domaćinski posluju, nije u stanju da dovede više igrača od 50 miliona evra, tako da zadovolji sva pravila i ostane solventan.

A bez 50 miliona evra veliki klubovi ne mogu da računaju da će dobiti igrača sa obe noge, oba oka i dva zrna talenta za fudbal.

Čitava ova priča liči na onu “kolariću paniću”. Sve je isprepletano i gotovo da je nemoguće da u jednosmernoj ulici proterate automobil u suprotnom pravcu. Da bi UEFA to uradila nekog će morati mnogo da zaboli.

Ovako – bogati imaju dovoljno novca da kupuju bolje igrače, bolji igrači donose bolje rezultate, ko ima rezultate on opet zarađuje više novca, a ko ima puno novca teško da će moći da kupi bilo šta jeftino (direktnije rečeno, svi će ga odrati) i na kraju oni koji su svojim bogatstvom svima pobegli, sada moraju još više da beže da bi i dalje ostali bolji i, pogodili ste, bogatiji.

Jedini koje ova situacija ne tangira previše su Mančester Siti i PSŽ. Oni svakako ne poštuju pravila, a dobro bi im došlo da se Liga šampiona više ne igra. Tu ne mogu da podignu pehar jer im od kompleksa niže vrednosti uvek otežaju ruke. Taj su pehar dizali najveći klubovi Evrope, od kojih mnogi danas vrede kao sedmi levi bek katarskog mezimca iz Pariza.