“Evropski, nema šta, profesorko Srbljanović”: Kako su Antonijević i Ćatović odgovorili Biljani Srbljanović

2
Printscreen/YouTube/B92 - Fokus

Producenti filma “Dara iz Jasenovca” Maksa Ćatović i Predrag Gaga Antonijević odgovorili su u otovrenom pismu na tvrdnje Biljane Srbljanović o njihovom filmu.

Biljana Srbljanović objavila je nedavno na svom Fejsbuk profilu tekst u kome je analizirala sličnosti filma „Dara iz Jasenovca“ Predraga Antonijevića i scenarija „Djeca Kozare“ Arsena Diklića, po kome slavni reditelj Lordan Zafranović već decenijama pokušava da snimi film.

„Gledala sam ‘Daru iz Jasenovca’ i pročitala scenario ‘Djeca Kozare’, kojim je Lordan Zafranović godinama konkurisao za sredstva da bi snimio film o genocidu u Jasenovcu. Ovaj strahovit zločin, genocid nad Srbima u NDH, zaista je morao već odavno biti tema umetničkog igranog filma najviših dometa. Lordan je zato i decenijama pokušavao, scenarijem koji je napisao veliki Arsen Diklić, pisac i scenarista posebno nadaren za pisanje filmova o deci i ratu („Salaš u Malom Ritu“, „Zimovanje u Jakobsfeldu“, ali i „Marš na Drinu“, na primer)“, kaže na početku Biljana Srbljanović i dodaje da se Arsen Diklić u svom romanu i scenariju filma „Ne okreći se, sine“ već bavio sličnom pričom – sudbinom čoveka koji beži iz transporta za Jasenovac i pre smrti ipak uspeva da spasi jedinog preživelog sina iz ustaškog internata u Zagrebu, namenjenog pokrštavanju i prevaspitavanju srpskih dečaka otetih od roditelja iz logora smrti.

Lordan Zafranović je, kako dodaje, jedan od najvećih jugoslovenskih reditelja svih vremena, koji u svom vanvremenom opusu ima mnoštvo važnih i velikih filmova koji se bave upravo ustaškim zločinima nad Srbima i ostalim nevinim dušama.

„Scenario ‘Djeca Kozare’ napisan je, dakle, 1986. godine. U njemu je glavna junakinja devojčica RADA, koja ima dva brata, jednog u naručju koga nosa, nakon što im majka strada, i jednog nešto starijeg, koga ustaše iz logora odvode u internat sličan ovome koji sam spominjala, sa planom da ga pokrste i preobrate u svojevrstan Hitler Jungend NDH. DARA iz ‘Dare iz Jasenovca’ isto ima takva dva brata. Scenario Rade počinje zbegom žena i dece iz kozarskog kraja, gde ih ustaše presreću i sprovode na železničku stanicu, razdvajaju i guraju u teretne vagone za transport u logor Jasenovac, a da žrtve ni ne znaju gde idu. Isto tako počinje i Dara. Prvi zločin kome Rada prisustvuje dogodi se već na peronu. Isto se desi i Dari“, konstatuje Biljana Srbljanović, koja se ovom temom bavila i u novoj epizodi u podkastu „Zadovoljstvo u tekstu“ pod nazivom „Kameni cvijet“.

U nastavku navodi da se u filmu o Radi žedne žene sa decom zatrčavaju ka jedinoj česmi, otimajući se o svaku kap vode, naprave nerede, te ustaše odluče da ih rafalima „smire“.

„U Dari je ova otimačina ide nešto kasnije i nije oko vode, nego oko hrane, rafali i gaženje mrtvih su, naprotiv, tu. Rada u trenutku shvata da mora imati nagon za samoodržanjem i grabi preko gomile da napuni lonac vodom za sebe i brata, bez obzira na užas kojem svedoči. Dara, dočim, grabi činiju da napuni hranom za sebe i brata, bez obzira na užas kome je prisustvovala. Rada, devojčica sa maramom, u Lordanovom filmu ostaje sa svojim dvogodišnjim bratom sama, jer joj ovog drugog odvedu u decu-ustaše. I Dari se dogodi ista stvar“, piše Srbljanović i kasnije dodaje da „ovaj drugi joj nije pravi brat, nego ‘brat’ koji joj je ostavljen u amanet od žene koja je brinula o njoj pre nego što je ubijena. Pravi brat gine, ostaje joj samo pobratim i mališan u naručju“, napisala je između ostalog ona.

Slično je potom reagovao i reditelj Lordan Zafranović.

ODGOVOR ĆATOVIĆA I ANTONIJEVIĆA

Ćatović i Antonijević su u odgovoru napisali da je “hajka dela beogradske čaršije na film Dara iz Jasenovca, u nedostatku drugih argumenata, poprimila jovih dana bizaran oblik nakon što je Biljana Srbljanović mostruozno i bez ikakvog osnova optužila Natašu Drakulić da njen scenario nije orginalno delo. Zarad zaštite integriteta našeg filma i tačnog informisanja javnosti prinuđeni smo da odgovorimo.”

Oni su pismo naslovili “O (ne)moralu jedne profesorke”

Profesorka Biljana Srbljanović je nedavno na društvenim mrežama i u svom podkastu, a što su preneli mnogi mediji, optužila svoju bivšu studentkinju Natašu Drakulić (bila joj je svojevremeno asistent na FDU kod profesora Filipa Davida) da njen scenario za film”Dara iz Jasenovca” ima izvesnih sličnosti sa scenariom ”Djeca Кozare” Arsena Diklića insinuirajući tako da scenario Nataše Drakulić nije orginalno delo.

Taj pokušaj blaćenja filma ”Dara iz Jasenovca” i Nataše Drakulić je zasnovan na apsolutnim neistinama plasiranim u javnosti bilo iz neznanja profesorke Srbljanović ili njenih drugih, svakako ne časnih namera.

Scenario za film”Dara iz Jasenovca” je autentično, orginalno i na istorijskim činjenicama, ličnostima, događajima kao i svedočenjima preživelih logoraša bazirano delo. Ni jedna priča o Jasenovcu se ne može ispričati a da se te istorijske istine i ličnosti ne dotaknu. I one nisu ničije autorsko vlasništvo već deo kolektivnog sećanja o
stradanju Jasenovačkih novomučenika. Očigledno je da profesorka Srbljanović za razliku od Nataše Drakulić nije htela ili nije stigla da se upozna sa svedočenjima Đorđa Miliše, Egona Bergera, Dragoja Lukića, Dragutina Ćurguza, Milenka Vignjevca, Milana Bastaića, Nikole Nikolića i mnogih drugih. Jer da jeste ne bi transport žrtava vozom u Jasenovac, način prijema u logor, ubijanje srbosjekom, pojavu Dijane Budisavljević, uloge časnih sestara u katoličenju srpske dece, postojanje i “čišćenje bolnice” pred dolazak inspekcije, hrvaćenje i oblačenje u ustaške uniforme srpskih dečaka pripisala autorstvu i orginalnoj kreaciji Arsena Diklića. Pogotovu ne čuvene reči sveca SPC Vukašina iz Кlepaca ”samo ti sine radi svoj posao” što predstavlja vrhunac neznanja ili nečeg daleko goreg profesorke FDU. Što je mnogo mnogo je i sa Biljanom Srbljanović o svemu ovome detaljnije drugi put i na drugom mestu.

G. Zafranović je već, još prošle godine u junu, tužen zbog ličnih uvreda reditelja i kleveta da je scenario filma ”Dara iz Jasenovca” plagijat scenarija ”Djeca Кozare” i uskoro će imati priliku na sudu da odgovara za sve što je na jedan ružan i intelektualcu nedostojan način javno izgovorio. Na žalost, neće biti i jedini. Pridružiće mu se i neke novine i pojedinci koji su zlonamerno širili “stručno” mišljenje profesorke Srbljanović. Nemamo nikakve sumnje da će se ”Dara iz Jasenovca” na sudu odbraniti od ovih podlih i sve više političkih napada.A i bez suda ”Dara”se već sama odbranila nesvakidašnjom emotivnom reakcijom višemilionskog gledališta u Srbiji, Republici Srpskoj i Crnoj Gori. Očigledno to i najviše boli neke beogradske krugove koji bi voleli da ovaj film nikada nije ni snimljen.

Dakle, ponovo, ne ulazeći u njene motive prljavog napada neistinama na bivšu studentkinju, pitamo profesorku Srbljanović zašto je odbila poziv sarajevske N1 televizije da se u emisiji suoči sa Natašom Drakulić? Zašto nije smela da joj u lice izgovori podle insinuacije koje je širila putem društvenih mreža i da čuje tačku po tačku odgovor scenaristkinje ”Dare”. Šteta, jer da nije pobegla, profesorka bi imala, na primer, priliku da se upozna, između ostalog, sa svedočenjem Đorđa Miliše iz njegove knjige štampane još 1945.g.

”Uslijed stalnog pridolaska, u paklu Jasenovcu sakupio se golemi broj zatočenika. O podne, svi zatočenici pred kazanima čekali su poredani po dvoje u dugim nizovima („repovima“). Odjednom dojurio do pred same kazane automobil i iz njega izašao Ljubo Miloš. Dozvao glavnog kuhara i upitao, koliko ima zatočenika. Odgovorivši da će odmah izviditi i javiti mu broj, Miloš jedva spomene: „Nije potrebno, vas je“… nastavi svom šoferu, da mu iz auta preda njegovu „šmajsericu“, s kojom prostrelja nekoliko stotina zatočenika. Svi ostali razbježani zatočenici morali su se vratiti i preko mrtvih drugova primati jadnu hranu. Takvo je bilo naređenje Miloša, koji je sve to mirno promatrao, smijao se i udaljio automobilom…”

Da li i dalje tvrdite profesorko da je Nataša Drakulić uzela iz Diklićevog scenarija scenu kad ustaša pucnjevima “ smiruje” borbu logoraša oko vode i to pretvorila u identičnu scenu, samo oko kazana hrane u ”Dari” kad Ljubo Miloš iz šmajsera pobije logoraše? Ili je scena u filmu verno preneta iz knjige Đorđa Miliše izdate četrdeset godina pre nego što je Diklić napisao svoj scenario? I tako vam je činjenično stanje za svaku vašu navedenu ”sličnost” scenarija ”Dare” i ”Djece Кozare”. Nemojte se samo zaludno nadati da će te sa lakoćom kojom ste ”uverili” ljude iz vašeg političkog okruženja ubediti i javnost Srbije da je Arsen Diklić kreator, autor i vlasnik života i sudbina Đorđa Miliše, svetog Vukašina iz Кlepaca i drugih logoraša i mučenika. Кao i Natašine baba strine Darinke Grbić po kojoj ovaj film nosi ime – Dara i 20 bližih rođaka pobijenih u Jasenovačkim logorima, u Jadovnom i u upadima ustaša u Lička sela za vreme NDH uključujući obe rođene prababe i sa očeve i sa majčine strane.

Profesorka, zašto vam je monstruozno bacanje blata na vašu studentkinju i na film ”Dara iz Jasenovca” bilo preče od istine? Ako je to rezultat vašeg očiglednog nepoznavanja materije što prvo ne pozvaste Natašu Drakulić da vas uputi na odgovarajuću literaturu i svedočenja koje je koristila i time omogući da proverite sopstvene ”teorije” pre nego ih plasirate u javnost? Bar taj minimum akademskog ponašanja vam je profesorski moralni kodeks nalagao. Čemu ishitrena želja za jeftinim senzacionalizmom po cenu nanošenja teških uvreda vašoj studentkinji i potom begstvo sa sarajevskog N1 kad je trebalo da se sa njom suočite? Da nisu posredi neki drugi skriveni i vanfilmskih motivi ? Mi odgovor na to trenutno ne znamo, ali će se utvrditi. Međutim, ono što je već sada apsolutno jasno je da ste kao profesor FDU pali na najvažnijem ispitu. Ispitu iz morala.

I to vam nije prvi put. Pali ste i kada ste svojevremeno privođeni zbog kupovine droge i nastavili da radite na FDU na mestu docenta kao da se ništa nije desilo. U svakoj zemlji “evropskih vrednosti” za koje se tako žustro javno zalažete dok držite lekcije građanima Srbije, ako već sami ne bi podneli ostavku,bili bi ste odmah udaljeni sa nastave sa zabranom fizičkog pristupa školskim ustanovama. Ovako nam ostade da gledamo kako i dalje “učite”tuđu decu i čak kako od neki dan sedite u etičkoj komisiji formiranoj na FDU povodom slučajeva seksualnog uznemiravanja u kojoj treba da odlučujete o moralnosti nekih vaših kolega.

”Evropski, nema šta, profesorko Srbljanović”, stoji u odgovoru Antonijevića i Ćatovića.

2 KOMENTARA

  1. Film je snimljen prema činjenicama. To stoji. Činjenice pripadaju svima, a ne jednom autoru i niko ih ne može prisvajali.
    Za one koji činjenice o Jasenovcu još uvek ne poznaju predlažem, pogledajte na YouTube :

    Kvadratura kruga – Dubina zločina ( 1 2 i 3 )

  2. Čovek koji je kao član žirija odbio finansiranje “Djece Kozare” kako bi sam snimio film sa istom tematikom.

    Nakon “Ubica mog oca” sam imao najbolje mišljenje o Predragu Antonijeviću, ali nakon poslednjeg filma više ne.

Comments are closed.