Pop se može odnositi na nešto što je popularno, ili može da označava žanr.

Tokom poslednje tri decenije, međutim, te dve definicije bile su jedno: razdraganost Kejti Peri, nežni cvrkut Džastina Timberlejka, pozorište Lejdi Gage, bezazlena lukavost Tejlor Svift. Muzika koja stremi sjaju, poletnosti, ekstazi, spektaklu.

Osamdesetih godina, ova vrsta pop muzike – Majkl Džekson, Madona – predstavljala je monokulturu, što je razlog iz kojeg je teško raspetljati dva značenja popa.

Ali poslednjih nekoliko godina, stvari su se promenile, uglavnom zahvaljujući strimingu.

Ono što je nekada smatrano podžanrovima popa – K-pop, latino trep, melodični hip-hop – sada je u fokusu.

Ovo je Pop 2.0 – muzika koja potiče sa nekoliko različitih scena, ali funkcioniše po istim pravilima.

Kada bi hip-hop, kantri ili hard rok umetnici ranije prelazili u pop, to je uglavnom podrazumevalo da se odriču nečeg suštinski važnog u vezi sa sobom u zamenu za nešto plastično i prolazno.

Pop je predstavljao kompromis. Sada ovi stilovi, zahvaljujući internetu i evoluciji u principu po kojem se sastavljaju Bilbordove liste, vladaju top-listama.

Hip-hop dominira strimingom. Latino trep i regeton sve su popularniji na Jutjubu. K-pop, dominantni zvuk Južne Koreje, postao je neverovatno popularan onlajn.

Sve to je uticalo da Bilbordove liste danas izgledaju znatno drugačije nego nekad.

Uzmite za primer Bilbordovu listu najboljih albuma za avgust 2018. “Love Yourself: Answer” K-pop grupe BTS, debitovao je na prvom mestu.

Sledeći debi, na sedmom mestu, bio je album “Aura” postregeton superzvezde Ozune.

Ostali albumi među najboljih deset uglavnom su hip-hop varijacije: Drejk, Trevis Skot, Post Malone, XXXTentacion, Juice WRLD i Cardy B.

Iako svi potiču sa različitih scena, ovi umetnici ujedno repuju i pevaju. Njihovo raspoloženje je melanholija.

Produkcija je nalik trepu, južnjačkom repu protekle decenije. Oni su umetnici koji su jednako upečatljivi kada gostuju u tuđim pesmama, koliko i kada snimaju svoje. I oni su naučili da pronađu sebe onlajn jednako kao u studiju.

Ono što deluje kao istovremeni trijumf nekoliko paralelnih zvukova – vrućeg hip-hopa, SoundCloud repa, zaokruženog latino trepa i haotičnog K-popa – zapravo je uspon jednog skupa ideala koji definiše ono što je postala pop muzika.

Pop, kao žanr, više nije pop.

Sada je trenutak kada pop muzika – Kejti Peri, Džastin Timberlejk, Britni Spirs, ta vrsta popa – postaje tek podžanr, jedna komponenta popa.

Na njenom mestu sada je novi, potpuno moderni, globalizovani pop, krajnji rezultat progresije žanrova koji su se međusobno približavali jedan drugom više od decenije.

Teren za ovakav preokret bio je spreman kada je devedesetih i dvehiljaditih uspon doživeo pop-rep.

Hip-hop je kritikovao novi pravac optužujući ga da je svoju oštrinu menjao za pitkost kojom će osvojiti široke mase.

Ali ono što se dešavalo zapravo je bilo redefinisanje popa: rok koji predaje tron hip-hopu, a stvarne instrumente zamenili su računarski programi.

A tu je bio i internet koji je počeo da dereguliše pristup određenim zvukovima.

U isto vreme, i sam hip-hop je mutirao.

Melodično umekšavanje koje su predstavili Kanje Vest i Farel Vilijams usvojio je Drejk koji je postao agent promene ovog žanra kasnih dvehiljaditih.

Skoro svaka važnija zvezda Popa 2.0 u poslednjoj deceniji potiče od Drejka – neposredno ili indirektno. A stare 1.0 zvezde poput Kejti Peri i Džastina Timberlejka više nisu relevantne.

Popu 2.0 pripada i Rijana, najsavremenija od svih pop pevačica.

Ona je fluidna – pevačica, reperka, di-džej – i njoj je jednako udobno u R&B baladama koliko u denshol hitovima.

Te fleksibilnosti ima i kod Bijonse: njeno repovanje na albumu “Everything Is Love” koji je prošle godine snimila zajedno sa Džej Zijem zaista je impresivno.

A šta je sa Edom Širanom?

Izdaleka on je kao stub stare garde, mejnstrim folk pevač. Ali i on povremeno sklizne u repovanje. I sarađuje sa reperima. Kao i sa savremenim afričkim muzičarima.

A moguće i sa, kako je napomenuo nedavno, BTS.

On se dobro snalazio sa starim pravilima, ali ni za novim ne zaostaje.

© 2018 The New York Times