Kako gubimo vreme: Samo na brisanje mejlova potrošimo šest nedelja

0
Foto EPA/FRANCK ROBICHON

Ima tih računanja koliko smo vremena utrošili na ovo ili ono. Verovatno je najpoznatije da čovek oko trećine svog života života provede u snu, što je u proseku 21 godina. Iako ti zvuči kao previše, ili gubljenje vremena (što nije jer je san veoma važan za zdravlje i život), iznenađenje je koliko tek vremena gubimo na neke svakodnevne aktivnosti u kancelariji. E to je stvarno gubljenje vremena.

Ovim “kradljivcima” vremena bavila se studija koju su sproveli u partnerstvu Merilend i Delaver Univerzitet (MADEUP), samo što su strategiju sada primenili na kancelariju.

Anketa o korišćenju vremena sprovedena je među 5.000 zaposlenih u Americi i Britaniji, i utvrđeno je koliko minuta pojedinci troše na besmislene radnje svakog radnog dana (sastanci su isključeni: oni se se obično transformišu u neefikase, ali ne uvek i ne za svakoga). Rezultat koliko vremena se troši na aktivnosti kao što su brisanje mejlova, ispravljanje grešaka u kucanju ili pokušaja da se prisetimo lozinki je iznenađenje. Ili možda i nije ako su neke ranije studije pokazale da čovek na poslu potroši oko 14 godina života, pa je i logično da se na pojedinačne aktivnosti tokom radnog veka troši besmisleno mnogo vremena kada se sve sabere.

Ispravljanje grešaka u kucanju traje u proseku 20 minuta u danu svakog zaposlenog, što je jednako 180 dana, ili pola godine, za staž dug 45 godina. Neke fraze se tako često pogrešno upisuju da će same po sebi “potrošiti” dane običnog radnika. “Thnaks” je najčešća greška u engleskom govornom području.

Oko 145 dana zaposleni provode na razna logovanja tokom svog radnog veka. Ali meseci se gube na pokušaje da se prisete lozinke, upotrebe pogreše ili da ih ažuriraju.

Uklanjanje iskačućih reklama i pokušaj pauziranja video-snimka koji se automatski reprodukuje oduzima vreme koje bi bilo potrošeno na učenje pletenja ili posetu Maču Pikčuu.

Skup akcija “sređivanja” oduzima više od četiri meseca života zaposlenog. Brisanje mejlova traje oko šest nedelja vašeg života. Brisanje notifikacija na ekranu telefona za članke koje nećete pogledati, oduzme i po nekoliko dana.

Različite vrste formatiranja predstavljaju još jedno veliko trošenje vremena. Šekspir je napisao “Kralja Lira” za vreme koje prosečan zaposleni na radnom mestu provede menjajući veličinu fonta tokom svoje profesije, prenose mediji koji su objavili rezultate istraživanja.

I to su samo neke brojke koje ukazuju na izgubljeno vreme za, naizgled, sitnice u svakodnevnoj radnoj rutini. A šta je tek sa drugim besmislenim aktivnostima koje nam “kradu” vreme van kancelarije.
Većina ljudi u svetu najviše vremena provodi radeći i spavajući, a plaćeni rad, kućni poslovi, slobodno vreme, jelo i spavanje zajedno zauzimaju između 80 i 90 odsto vremena, od 1.440 minuta koje svi imamo na raspolaganju svakog dana, prema podacima Our World in Data.

I posle kaži nekome: “Nemoj da gubiš vreme!”

Jer nam samo na besmislene aktivnosti na poslu odlaze godine.

POSTAVI KOMENTAR

Unesite komentar
Unesite ime