Kako da prepoznate i sprečite postporođajnu depresiju

Perinatalna depresija može se razviti u bilo kom trenutku tokom trajanja trudnoće ili godinu dana nakon porođaja

0
Foto: Profimedia

Prvi put je jedan zdravstveni panel, Služba za prevenciju SAD, preporučio način da se spreči depresija pre i nakon trudnoće. Ovo stanje, poznato kao perinatalna depresija, pogađa jednu od sedam žena u Americi i još nebrojeno mnogo žena širom sveta. Smatra se najučestalijom komplikacijom u trudnoći. Evo vodiča na šta obratiti pažnju i kako da potražite pomoć.

Šta je perinatalna depresija i koji su simptomi koje vi ili vaši voljeni mogu da iskuse?

Perinatalna depresija može se razviti u bilo kom trenutku tokom trajanja trudnoće ili godinu dana nakon porođaja. Ona može podrazumevati teže ili lakše depresivne simptome koji traju najmanje dve nedelje, uključujući gubitak energije i koncentracije, promene u obrascima spavanja i ishrane, osećaj bezvrednosti ili suicidne misli.

Ona nije isto što i postporođajna tuga ili “baby blues” koja je manje ozbiljna i kraće traje. Panel je naveo da do postporođajne tuge može doći neposredno nakon porođaja i da ona može podrazumevati plakanje, iritabilnost, malaksalost i anksioznost, a da simptomi obično nestaju u roku od deset dana.

Da li kod nekih žena postoji veći rizik za obolevanje od perinatalne depresije?

Mnogo je faktora koji mogu doprineti riziku da žena oboli od depresije za vreme ili nakon trudnoće. Lična ili porodična istorija depresije je značajan faktor rizika. Slede događaji koji mogu biti uzročnici stresa – razvod braka ili raskid veze, zlostavljanje ili nasilje u porodici, a rizik je veći ukoliko se radi o samohranoj majci ili tinejdžerki koja je trudna, kao i ukoliko je trudnoća neplanirana ili neželjena. Ekonomske neprilike takođe povećavaju rizik – jedna od tri žene sa niskim prihodima oboli od depresije za vreme ili nakon trudnoće.

Ne postoji način da se kod bilo koje žene precizno utvrdi verovatnoća da ona oboli od depresije za vreme ili nakon trudnoće, ali panel savetuje svaku ženu kod koje postoji makar jedan faktor rizika da potraži stručnu pomoć i predupredi bolest.

Naučnici pokušavaju da razumeju kakva je tačno uloga gena i hormona u nastanku perinatalne depresije, što bi moglo da predstavlja jedan od važnih prediktora za nastanak bolesti.

Koji oblici pomoći su najbolji i koliko su efikasni?

U izveštaju se navodi da kod žena koje su odlazile na savetovanje postoji 39 odsto manje šansi da obole od perinatalne depresije nego kod onih koje nisu potražile nikakvu pomoć. Jedan pristup predviđa kognitivno-bihevioralnu terapiju, koja ženama može pomoći da uspostave kontrolu nad svojim osećanjima i očekivanjima kako bi stvorile zdravu sredinu za svoju decu. Drugi predviđa interpersonalnu terapiju koja podrazumeva razvoj veštine “koupinga” i psihodramu kako bi se lakše upravljalo stresom i konfliktnim odnosima.

Koje su druge preventivne metode?

Panel je evaluirao istraživanje o mogućim metodima prevencije, uključujući fizičku aktivnost, obrazovanje, jogu, ekspresivno pisanje, omega-3 masne kiseline i antidepresive. U 50 istraživanja koja je panel analizirao postoje nagoveštaji nekoliko potencijalnih pristupa koji predviđaju fizičku aktivnost i tri programa u Evropi (Velika Britanija i Holandija) u okviru kojih bi trudnice kod kuće posećivale babice i drugi zdravstveni radnici. Nije, međutim, dokazano da bi ovakav pristup imao benefite.

Panel je takođe razmatrao potencijalne opasnosti koje određeni načini prevencije mogu izazvati. Utvrđeni su negativni efekti u okviru dva mala istraživanja sa antidepresivima. Jedno istraživanje pokazalo je da su žene koje su koristile „zoloft“ iskusile česte vrtoglavice. U drugom istraživanju saopšteno je da su žene koje su uzimale „pamelor“ imale konstipaciju.

To ne znači da antidepresivi nisu dobri za lečenje obične depresije. Ali dosadašnja istraživanja nisu pokazala da je korišćenje antidepresiva najadekvatniji način za prevenciju perinatalne depresije.

A šta je sa ženama kod kojih dođe do perinatalne depresije, kako se ona leči?

Ukoliko imate simptome, potražite pomoć u ustanovi za mentalno zdravlje, domu zdravlja, kod lekara opšte prakse ili potražite preporuku od svog ginekologa ili pedijatra koji leči vašu bebu.

Lečenje može podrazumevati psihoterapiju, lekove ili oba. Prvi korak je da znate da niste sami i da je mnogo žena koje se suočavaju sa perinatalnom depresijom, da se ona uspešno leči i da postoje brojne organizacije spremne da vam pomognu.

© 2019 The New York Times

TEKST IZ NOVOG BROJA NJUJORK TAJMSA NA SRPSKOM JEZIKU, NA POKLON SVIM ČITAOCIMA UZ NOVI BROJ NEDELJNIKA KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA, 11. APRILA