Jens Stoltenberg se dobro drži, ali ljude koji prate medije, naročito u ovom delu Evrope to može i da začudi jer je retko koja osoba na planeti više „zabrinuta“ od generalnog sekretara NATO alijanse. A sekiracija ne utiče dobro na zdravlje i ten.

Ukucate li u pretraživaču ime Jensa Stoltenberga i odete na filter „vesti“, sačekaće vas niz linkova koji vode ka tekstovima koji prenose ili najavljuju Stoltenbergove posete. U naslovima tih novinarskih radova smenjivaće se imena različitih gradova i zemalja koje je posetio, kao i različitih lidera sa kojima se sastao, međutim, jedina konstanta u svim tim tekstovima jeste: „Jens Stoltemberg je zabrinut zbog…“

U novoj diplomatskoj turneji po Balkanu, Stoltenberg je najpre posetio Prištinu gde je nakon sastanaka sa zvaničnicima  istakao „koliko Alijansa ozbiljno shvata nasilje koje je izbilo poslednjih meseci na Kosovu“.

Generalni sekretar NATO je konstantno zabrinut, a Alijansa prečesto izgleda kao posmatrač događaja koji potresaju svet.

Sledeća destinacija bila je Sarajevo.

„Zabrinuti smo zbog secesionističke i retorike podela, kao i spoljnog uticaja, posebno Rusije. To preti da potkopa stabilnost i oslabi reforme. Svi lideri moraju raditi na jedinstvu i moraju raditi na napretku”, rekao je Stoltenberg novinarima posle sastanka sa delegacijom Saveta ministara BiH.

Današnja poseta Beogradu, kao i svaka do sada, nije bila izuzetak. Prijem, razgovori sa predsednikom Vučićem, verovatno neki ručak i na kraju konferencija za štampu u kojoj se po ko zna koji put izražava zabrinutost zbog stanja u regionu, samo, naravno, bez konkretnih rešenja.

Već večeras, Stoltenberg je bio u Skoplju. Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa premijerom Severne Makedonije Dimitrom Kovačevskim, gde je govorio o „razlozima za zabrinutost“. Razlozi su bili tenzije u Bosni i Hercegovini, nedavne incidenti na Kosovu, kao i pokušaje autoritarnih zemalja da potkopaju demokratiju na Zapadnom Balkanu.

Ranije ove godine, kada je napetost na severu Kosova eskalirala događajima u Banjskoj, izjavio je tada Stoltenberg da su “saveznici  izrazili duboku zabrinutost zbog rastućih tenzija”.

Svoju zabrinutost, generalni sekretar NATO ne štedi ni kada su u pitanju drugi zapaljivi delovi sveta. Brinuo ga je rat u Ukrajini, kada je govorio o potencijalnom sukobu NATO i Rusije, kasnije i Izraela.

Da li je to zaista zbog toga što je Stoltenberg toliko veliki filantrop i humanista, pa ga nemiri u svetu drže budnim po čitavu noć, ili je jednostavno nakon dugih sastanaka o kriznim situacijima tako nešto najlakše izgovoriti, jedno je sigurno – ovakvom „zabrinutošću“ gubi se poverenje.

Jer onaj dečak je vikao vuk, vuk pa mu niko više nije verovao.

Generalni sekretar NATO je konstantno zabrinut, a Alijansa prečesto izgleda kao posmatrač događaja koji potresaju svet.

Kao i svaku drugu situaciju koja bi trebalo da bude ozbiljna, a nije, internet nije propustio da izvrgne šali. Širom društvenih mreža niču stranice koje dele slike ljudi koji u odelima zabrinuti sastanče i odlučuju o krizama, nemirima i sukobima.

Osim zabrinutosti, u svemu tome postoji samo jedna konstanta – nedostatak bilo kakvog rešenja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.