Povodom 90. godišnjice rođenja slavnog srpskog slikara Milića Stankovića, čuvenog kao Milić od Mačve, Dom Jevrema Grujića organizuje izložbu srpskog Dalija pod nazivom: „Nebeski Milić“ koja se otvara 9.11. i trajaće do kraja marta meseca.
Izložbu će otvoriti Ministarka kulture Republike Srbije Maja Gojković. Na izložbi će posetioci moći da vide preko 60 Milićevih slika, ali i brojne lične predmete, fotografije, crteže i umetničke instalacije. Neka od dela nikada nisu bila prikazana u javnosti, ali biće i onih svima prepoznatljivih poput „Ponovljena prošlost“ ili „Posveta prahu Leonida Šejke“.
Izložba se organizuje u saradnji sa porodicom slavnog umetnika i privatnim kolekcionarima, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture Republike Srbije.
Prema seljačkom sanovniku, za decu rođenu krajem oktobra, početkom novembra meseca, pisalo je – ako se ne razvije u vojnika, on će otići u umetnike. Baš jednog takvog oktobra meseca 1934. godine u polju kukuruza, srpom odvojen majke, rodio se Milić Stanković.
Rođen u Belotiću na području Mačve, odrastao je u seoskom krajoliku sa mati Desankom i ocem Radovanom. Vreme je provodio igrajući se po poljima, u ambaru, staroj magazi, leti plivajući u obližnjoj reci, pravio je sam svoje igračke od predmeta i bundeva, a bujna mašta pomagala mu je da prevaziđe vreme dokolice.
Duboko je upijao svet oko sebe svim svojim čulima i pokazivao interesovanje za sve što ga okružuje, stvarajući od ranog detinjstva brojne teorije i definicije svega čime je bio okružen, a što je kasnije iscrpno obrađivao u pesmama, tekstovima, intervjuima, ciklusima slika i crteža i filozofskoj misli koju je iskazivao kroz sve medije.
Tokom gimnazije, Milić je izgovorio “Slikarsku zakletvu” samom sebi u ogledalu! Rekao je: “Ja moram biti slikar! Biću slikar i od slikarstva ću samo živeti!”, prihvatajući svoju sudbinu.
Na likovnoj akademiji u Beogradu se pokazao kao izvrstan student i ubrzo je dobio i bespovratnu stipendiju. Organizovao je preko sto samostalnih izložbi održanih širom sveta – od Severne Amerike, preko Brisela, Rima, Pariza i Beča. Znanje iz arhitekture, koju je jedno vreme paralelno studirao sa Likovnom akademijom, upotrebio je za podizanje tri kule, u Beogradu, Belotiću i na Zlatiboru, koje su bila mesta stvaranja, okupljanja i druženja, a danas mesta sećanja i čuvanja njegovog lika i dela.
Dela jednog od srpskih umetnika koji je obeležio 20. vek nalaze se i u galeriji Ufici u Firenci, Vatikanskom muzeju u Rimu, Istorijsko-umetničkom muzeju u Ženevi i mnogim drugim galerijama i privatnim kolekcijama, među kojima je i kolekcija Dejvida Rokfelera.
Bio je član Mediale, pokreta i grupe koji nastaje sredinom pedesetih godina, zajedno sa Oljom Ivanjicki, Leonidom Šejkom, Peđom Ristićem „Isusom“, Vladimirom Veličkovićem,Đorđem Kadijevićem i mnogim drugima.
Milić je pripadao grupi fantastičara, nadrealista, utkivajući u svoja dela srpsku istoriju, mitove, tradiciju, ličnosti, baveći se i savremenim dešavanjima. Družio se sa brojnim svetski poznatim umetnicima, među kojima je i Salvador Dali.
Autorke izložbe su: Branka Conić, direktorka Doma Jevrema Grujića i Andrea Milojević, istoričarka umetnosti.
Izložbu su pored Ministarstva kulture RS podržale i kompanije: Dunav osiguranje, Eliksir fondacija, Publikum, DPC, Alma Quatro, Avakum, Clockwork production i agencija Valiant communication.
Izložba će trajati do kraja marta 2024. godine.
RADNO VREME DOMA JEVREMA GRUJIĆA : četvrtak i petak od 15.00 do 20.00 časova i subota i nedelja od 11.00 do 16.00 časova.
Svim danima u nedelji moguće je zakazati grupnu ili školsku posetu.
Zanimljivosti:
• Nakon završene gimnazije, sve što je želeo bilo je da nastavi da se bavi umetnošću, ali roditelji su smatrali da treba da studira nešto isplativije. „Želeli su da budem čovek sa mašnom, da se bavim nečim što će donositi korist, a za njih je to bio ili lekar ili inženjer,“ govorio je Milić.
• Kako bi poslušao voljene roditelje, upisuje se na Arhitektonski fakultet, a potajno i na Likovnu akademiju i tri godine trči ”kros” od Vukovog spomenika do Kalemegdana, sa predavanja na predavanje, nakon čega se ipak posvećuje samo jednoj ljubavi – slikarstvu.
• Kako je dobio nadimak: Od Mačve?
U potrazi za kvalitetnom, domaćom hranom, često posećuje Kalenić pijacu. Interesantan i duhovit izazivao je pažnju prodavaca koji su ga sa interesovanjem ispitivali odakle je. Njegov odgovor: „Od Mačve“ postao je sastavni deo njegove ličnosti i – imena.
• Kako je voleo slikanje u prirodi, ovu praksu nastavlja i na beogradskim trgovima i uličicama. Ostalo je zabeleženo da su se ljudi sakupljali u da ga posmatraju, a zbog gužvi koje su se pravile, često je intervenisala policija.
