Lako je osećati se neostvareno i neuspešno kada živimo u kulturi koja toliko insistira na uspešnosti.
Ipak, takvo osećanje dolazi usled toga što pogrešno percipiramo dostignuća, tvrdi organizacioni psiholog Adam Grant.
Ljudi uglavnom uspeh vezuju za urođene sposobnosti, pa odustaju od aktivnosti za koje, smatraju, „nemaju talenat“.
To je pogrešno, piše Grant u svojoj novoj knjizi „Skriveni potencijal: Nauka o postizanju uspeha“.
Dr Grant je podelio nekoliko anegdota o ljudima koji su postigli izvanredan uspeh, uprkos tome što u početku nisu pokazivali skoro pa nikakav potencijal – uključujući i njega samog. Jedna od njih je priča o čoveku koji se kvalifikovao za juniorsko olimpijsko prvenstvo u skokovima u vodu, iako je bio strašno nezgrapan i dugo nije mogao da dotakne nožne prste, ako ne savije kolena.
Grant je analizirao puteve i strategije koje su ove ljude dovele do uspeha, ali je takođe i proučavao relevantnu literaturu iz ove oblasti. On je profesor na Vorton školi Univerziteta u Pensilvaniji, vodi podkast „Re:Thinking“ i autor je bestselera „Think Again“. Takođe, piše i kolumnu za The Times.
Dakle, ovo su strategije koje dr Grant preporučuje, koje su korisne za „otključavanje skrivenog potencijala“, prenosi The New York Times.
1. Izađite iz zone komfora
Ako govorimo o uspehu, tvrdi dr Grant, fokus treba više da bude na rastu tokom vremena, nego na samom beleženju pobeda. A jedan od najboljih načina da steknete važne veštine jeste zadate sebi izazove.
„Osećaj da vam je nešto neprijatno, znak je da ćete naučiti nešto novo“, tvrdi Grant i dodaje da je to „signal na koji ne treba samo da obratimo pažnju, već i da se trudimo da ga pojačamo.“
Sigurno ste dosta puta čuli tvrdnju da ljudi bolje uče kada su lekcije prilagođene njihovom „stilu učenja“. Neki ljudi mogu uče vizuelno, verbalno ili zvučno.
Ipak, dr Grant je predstavio novo istraživanje u kojem se tvrdi da ljudi ne uče uvek više kada su informacije prilagođene njihovim željama. „Možda je čak i suprotno, možda više rastemo kada namerno izađemo iz zone komfora.“
U redu je – čak i dobro – praviti greške na putu, kaže. U svojoj knjizi navodi kao primer priču o poliglotu koji meri svoj napredak u učenju novog jezika brojanjem grešaka koje pravi svaki dan. On cilja na najmanje 200.
„Ako želite da steknete znanje i veštine, najbolji način je da ih koristite dok ih stičete. Ako ne pustite sebe da grešite dovoljno, onda će vam biti posebno teško da napredujete.“
2. učinite stvari zanimljivijim
Trebalo bi da izbegavamo takozvanu emocionalnu iscrpljenost koju osećamo kada smo hronično i nedovoljno stimulisani.
Jedan od načina da to postignemo, jeste da u ceo proces uvedemo igru i novine, i koristimo ih za svoje rutine učenja. Dr Grant kao primer navodi košarkaša Stivena Karija, koji je doživeo najveći uspeh nakon koledža, kada je radio sa trenerom koji je raznolikost i igre smatrao izuzetno važnim, a nije insistirao samo na vežbama koje se ponavljaju.
„Stotine eksperimenata pokazuju da ljudi brže napreduju kada uče i menjaju različite veštine“, piše dr Grant.
Kada se osećate zaglavljeno, ne bi trebalo ni da „udarate glavom o zid“. Odmorite se i radite na nečemu drugom u čemu uživate, preporučuje dr Grant.
„Ako uložite kreativnost u nešto drugo, možete da otkrijete novi izvor samopouzdanja i nove veštine, što vam može dati veliku motivaciju za trud i uspeh.“
3. Pitajte za savet (i dajte takođe)
Kada želimo da uradimo nešto bolje, često tražimo povratne informacije i savete od drugih ljudi. Ali povratne informacije možda neće uvek biti od pomoći.
Skloni smo da napredujemo kada drugima damo savete, što se takođe može dovesti u vezu sa onim što dr Grant naziva „efekat trenera“.
To je zato što je veća verovatnoća da ćemo poslušati savete koje smo već dali drugima. Jedno istraživanje koje on citira pokazalo je da su srednjoškolci koji su nasumično raspoređeni da daju motivacione savete mlađim učenicima i sami dobijali bolje ocene.
„Savet koji biste dali drugima je obično savet koji treba da primenite na svom primeru. A ponekad morate da ga čujete naglas da bi odjeknuo.”
